Naslednik po testamentu

KARAĐORĐEVO, april 1975. godine. Tito i ja u prepodnevnoj šetnji. Predsednik je bio izvanredno raspoložen. Fizički se dobro osećao, a psihički tonus mu je bio povišen. Lepo vreme samo je popravljalo njegovo raspoloženje. U jednom trenutku zastao je i obratio mi se rečima:

- Druže doktore, nadam se da vam neće biti teško što ću vas opteretiti jednim svojim porodičnim problemom.

Ne čekajući da bilo šta kažem, on je nervozno nastavio:

- Vi ste sigurno u toku razgovora s drugaricom Jovankom zaključili da se ona ne zadovoljava samo zvanjem i ulogom supruge predsednika republike. Njene ambicije su mnogo veće. Ona želi da ima neku značajnu političku i državnu funkciju i duboko je nesrećna što to do sada nije ostvarila. Traži od mene da joj to omogućim. Meni je nezgodno da protežiram svoju suprugu, pogotovo što znam da bi to naišlo na vrlo nepovoljne reakcije, ne samo kod rukovodstva, nego i u narodu. Elena Čaušesku, s kojom Jovanka voli da se upoređuje, izabrana je 1972. u CK KP Rumunije, a godinu dana kasnije u njegov Izvršni biro. Jovanki su neki drugovi bili obećali da će je na 10. kongresu SKJ predložiti za člana CK, ali obećanje nisu ispunili. To "izdajstvo" vrlo teško je podnela.

- Poznato mi je kako je reagovala - kazao sam. - Nije im ostala dužna. Nazvala ih je najružnijim imenima.

- Kako vi to znate? - iznenadio se Tito.

- Dobri lekari, u koje neskromno ubrajam i sebe, najbolje su obavešteni ljudi. Verovatno, druže predsedniče, znate da među mojim pacijentima ima mnogo istaknutih državnih i političkih rukovodilaca. Kad god sam u mogućnosti ja im rado pružam svoje usluge, a oni meni svoju zahvalnost i poverenje.

Da bih ilustrovao svoju tvrdnju da se ništa ne može sakriti, spomenuo sam Titu bajku "U cara Trojana kozje uši". Na to mi je on rekao:

- Tačno, nijedna tajna ne može se zakopati u zemlju. I ja imam jedan problem o kome dosad nikome nisam ništa govorio. Vi ćete biti prvi kome ću to reći.

TAJNA JOSIPA BROZA

POSLE ovih reči on je zastao, osvrnuo se unazad i pogledao ka pratnji, koja je takođe zastala. Rastojanje između nas i pratnje bilo je oko 15 metara. Tito me je pogledao pravo u oči i kazao:

- U najvećem poverenju reći ću vam da Jovanka želi da postane šef države, odnosno da me nasledi na mestu predsednika SFRJ i mestu predsednika SKJ. To kod nje više nije samo želja nego i čvrsta namera, pri čemu ona nastoji da ostvari sve potrebne uslove koji će joj to omogućiti. Ona, kao što sam vam već rekao, insistira da dobije visoku političku ili državničku funkciju. Pored toga, insistira i na mom političkom testamentu, kojim bi ja nju odredio za svog naslednika kao ličnost koja je jedino sposobna da nastavi moju politiku. Pri tom, ona zaboravlja da smo mi ustavna zemlja i da funkcija predsednika države nije nasledna nego izborna. Ona smatra da sam ja svemoguć i da joj to mogu da obezbedim.

- Moram vam reći - nastavio je Tito - i to da ona moje mesto želi samo posle moje smrti ili u slučaju da se meni nešto dogodi. Složićete se da su njene ideje apsurdne i iracionalne i kao takve zabrinjavajuće. Rečeno medicinskim rečnikom ove ideje su bolesne, pa prema tome bolesna je i osoba koja ih izražava. Jovanka se mora lečiti. Vaša pomoć, druže doktore, može mi biti od velike koristi. Moramo razraditi plan koji
će kompleksno obuhvatiti ovaj problem.

Dok mi je Tito poveravao svoju tajnu, ja nisam hteo nijednim gestom da pokažem da mi je ta problematika dobro poznata. Glumio sam iznenađenog čoveka. Kad je on završio govor, ja sam uzviknuo:

- Neverovatno! Da li je to moguće?!

- Neverovatno - rekao je Tito - ali je ipak moguće. Eto vidite kakve sve probleme ja treba da rešavam.

Ja sam se najsrdačnije zahvalio na poverenju koje mi je Tito ukazao i rekao da ću ono što mi je kazao čuvati kao najveću tajnu.

Nastavili smo šetnju, a Tito je rekao:

- Jovanka je bolesnik koga treba lečiti. Znam da će lečenje biti teško, ali se mora pokušati. Pri tom se mora paziti da se ne povredi njena ličnost. Poznato vam je da je ona vrlo sujetna. Problemu se mora pristupiti s više aspekata. S jedne strane, treba je razuveriti u onome što je zamislila i objasniti da se njene ideje ne mogu realizovati. S druge strane, potrebno je izvršiti sublimaciju njenih ideja i ponuditi joj neku primamljivu društvenu funkciju koja će joj omogućiti vlast, publicitet i popularnost. Ja imam neke ideje, pa bih hteo da ih zajedno razmotrimo i da delujemo u istom pravcu. Ta druga forma njenog angažovanja po mom mišljenju trebalo bi da bude u sferi humanitarnih delatnosti. Mislim da bi bilo najbolje da se uključi u rad Crvenog krsta Jugoslavije, kao njegova predsednica. Šta vi mislite o tome?

- Potpuno se slažem sa vama - rekao sam. - Crveni krst je najveća i najjača humanitarna organizacija. Kao predsednica Crvenog krsta Jugoslavije, Jovanka bi bila angažovana na rešavanju humanitarnih problema ne samo kod nas nego i u svetu. Njen rad u zemlji i inostranstvu bio bi umnogome olakšan činjenicom da je vaša supruga. Ona ne bi nastupala samo kao predsednica našeg Crvenog krsta, već i kao supruga predsednika Jugoslavije, čuvenog antifašističkog vođe i svetskog lidera. Jedina nezgoda bila bi njeno dugo odsustvovanje od kuće.

- Stvarno? Vi to ozbiljno mislite.

- Ne da mislim, nego sam u to siguran.

POLITIKA ILI NIŠTA

OVE moje reči ostavile su na Tita jak utisak. Stari lisac je u tome video i ličnu korist. Jovankino odsustvo bi mu dobro došlo. Imao bi više lične slobode i mira. Dužinu trajanja masaže niko mu za vreme Jovankinog odsustva ne bi ograničavao, a i njegov odnos prema fizioterapeutkinji van medicinskih prostorija bio bi slobodniji. A mogao bi da mu dođe u posetu i neko od članova njegove porodice kojima je Jovanka strogo zabranila svaki pristup.

Iz razmišljanja me je trgao Tito rečima:

- Zamislite kakav će značaj imati ta njena funkcija u zemlji?

- Veliki - odgovorio sam. - Pored prve dame, ona će biti i "dobra vila".

- Mislim da je ovo najbolje rešenje - rekao je Tito. - Ostali su, međutim, još neki važni detalji koje moramo precizirati - Jedan od njih je, na koji način da saopštimo Jovanki odluku. Ja sam s Jovankom već razgovarao o potrebi njenog humanitarnog angažovanja i o njegovom značaju. Smatram da bi bilo dobro da joj vi, doktore, saopštite sadržaj našeg današnjeg razgovora i utičete na nju da prihvati funkciju predsednika Crvenog krsta. Jovanka je u ratu bila bolničarka i upravnik bolnice. Pokušajte da igrate na tu kartu.

- Prihvatam da drugarici Jovanki saopštim sadržaj našeg razgovora, ali joj moram reći pravu istinu da je ideja da ona bude predsednica Crvenog krsta Jugoslavije potekla od vas, a da je ja svesrdno podržavam.

- Dobro, uradite kako najbolje znate, ali nemojte se previše oduševljavati. Ja dobro poznajem Jovanku, zbog čega mislim da će njen otpor ovoj našoj nameri biti veliki. Siguran sam da ona više voli da se bavi politikom nego humanitarnim radom.

Sutradan, u večernjim časovima, kada me je Jovanka pozvala na razgovor, ja sam, ulazeći u salu, još sa vrata rekao:

- Drugarice Jovanka, drug Tito je predložio da vi budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije. Ja vam na tome srdačno čestitam.

Ona me je oštro pogledala i ljutito odgovorila:

- Šta vi to govorite, druže doktore? Kakve veze ja imam sa Crvenim krstom? Ja sam ceo život posvetila politici, i za nju se smatram kvalifikovanom. Pored politike, koja je moja profesija i vokacija, moji hobiji su arhitektura i kulinarstvo. U tim disciplinama mogu da se snalazim. Za drugo smatram da nisam sposobna.

Ja sam i dalje insistirao:

- Baš zbog vaših političkih afiniteta. Predsednik smatra da bi u okviru humanitarne delatnosti funkcija predsednice Crvenog krsta za vas bilo najprihvatljivije rešenje. Vaša popularnost i slava na toj funkciji biće mnogo veća nego da postanete predsednik republike.

Ne dozvolivši da završim misao Jovaka je rekla:

- Druže doktore, nemojte da pokušavate da me ubedite u privlačnost onoga što ne želim. Ako želite da mi pomognete da ostvarim ono što je moje životno opredeljenje, učinite to. Kako ne shvatate da sam ja političar. Zar ste zaboravili moje političke zasluge o kojima sam vam pričala. Treba li da vas na njih podsetim?


DEOBA VLASTI

FELjTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema odlomcima istoimene knjige prof. dr Aleksandra Matunovića. Kao Titov lični lekar, on je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz, i svojim savetima učestvovao u njenom razrešenju. Dr Matunović prvi put osvetljava anatomiju vlasti koju su delili Tito i Jovanka. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.
(Nastaviće se)