Majstor za okretne igre

TITO je zbog vlasti bio spreman sve da učini i ničega se, kad je vlast u pitanju, nije libio. Da bi rešio svoje bračne probleme, koji nisu bili samo bračni nego i problemi vlasti i vladanja, angažovao je veliki broj ljudi, od sobarica do potpredsednika Predsedništva države Rate Dugonjića.

Od državnih i partijskih ličnosti obrazovana je komisija sa Dugonjićem na čelu. Njen zadatak je bio da ispita ponašanje Jovanke i njene eventualne veze sa spoljnim i unutrašnjim činiocima, odnosno da li ona kuje zaveru protiv Tita, partije i države. Komisija je trebalo da razreši Titovu opsesiju - da li neko stoji iza Jovanke, i ako stoji, da se kaže njegovo ime i prezime.

Jovanku je trebalo dobro ocrniti, da bi "nevinašce Tito" ispao što veća žrtva tog "ženskog monstruma". S tom namerom Tito je razgovarao sa službenicima svog kabineta, zaposlenim u rezidenciji i svojim lekarima. Tražio od njih da daju izjave o Jovankinom ponašanju koje će, zatim biti iznete na sednici najviših državnih i partijskih organa. Tito je posebno insistirao na mišljenju lekara. A prema njihovom nalazu, Jovanka je bila paranoik, čije se stanje svakim danom pogoršava i kao takva predstavlja opasnost za Tita i okolinu.

Jovanka je odbila da razgovara s članovima komisije. Pristala je da razgovara samo sa Dugonjićem. Sve optužbe iznete na njen račun, ona je kategorički odbila. Pozivala se na pravo i obavezu supruge da brine o svojoj kući i svome mužu. Tu njenu obavezu, rekla je, drugi pogrešno shvataju. Ona, međutim, smatra da joj tu obavezu, dok god je Titova supruga, niko ne može uskratiti.

Posebno je bila ogorčena na generala Miškovića. Za njega je rekla da je hrvatski nacionalista i pristalica Mike Tripala i Savke Dabčević. Tvrdila je da je Mišković uhodi i špijunira na svakom koraku i da je u tom cilju angažovao sav personal rezidencije. Kazala je da ima dokumenta pomoću kojih će dokazati da Mišković radi ne samo protiv nje, nego i protiv Tita.

Nije bolje prošao ni general Nikola Ljubičić. Jovanka je izrazila sumnju u njihovu lojalnost prema njoj i Titu. Po njenim rečima, Ljubičić preko osoblja vezanog za armiju (ađutant, sekretar, ordonansi) dobija određene podatke ne samo o njoj, nego i o Titu.

OPTUŽBE I KLEVETE

NEKA vrsta špijuniranja Tita od Ljubičića i armijskih struktura stvarno je postojala. Tito je u toku masaže sa fizioterapeutkinjama vodio razgovore na razne teme. Pri tom je često iznosio svoje poglede u nekim događajima i pojavama u društvu, kao i mišljenje o pojedinim ličnostima. Govorio je i o tome kako misli da reši neke aktuelne političke probleme. Iznosio je i svoje mišljenje o funkcionisanju pojedinih službi u okviru rezidencije.

Posle obavljene masaže, ađutant bi obavezno sačekao fiziterapeutkinju i raspitivao se o čemu je s Titom razgovarala. Dobijene podatke, ukoliko su bili interesantni, odmah je prenosio generalu Ljubičiću. U tome je naročito bio vešt admiral Vilović, koji je ranije bio obaveštajni oficir. On je preko maserki dobijao ne samo određene podatke, nego im je sugerisao i koja pitanja da postave Titu. Za postavljanje admirala Vilovića za komandanta Ratne mornarice, kao i za imenovanje pukovnika Kostića za Titovog ađutanta, velike zasluge imaju fizioterapeutkinje.

Rati Dugonjiću i Stanetu Dolancu Jovanka je u Titovom prisustvu rekla:

- Svi vi, poltroni i poltrončići, zabrinuti ste za stanje vašeg predsednika, a nikome nije stalo da sazna kakvo je moje stanje i kako se ja osećam. Nije vaš predsednik naivčina. O njemu, a i o svakom od vas, ja imam dovoljno komprimitujućeg materijala. Kada to budem objavila, ovde ili u inostranstvu, biće to politička bomba, a narod će videti vaše pravo lice. Videće ko ga je vodio i ko ga vodi.

- Nemaš ti nikakve papire - rekao je Tito. - Da imaš, ti bi ih već objavila.

- Imam, Tito, imam! - odgovorila je Jovanka. - Ovako nešto ja sam očekivala.

- Ako ih imaš, onda ih daj, onda ih pokaži! - rekao je Tito. - Daj ih samo meni, ako ti je nezgodno zbog drugih.

- Zašto baš tebi da ih dam? - upitala je Jovanka.

- Zato što sam ti suprug - rekao je Tito.

- Osim što si mi suprug, ti meni ništa značajno u životu nisi učinio, što bi predstavljalo posebno tvoju žrtvu.

- A Četvrti plenum, Jovanka! - povišenim glasom, punim ljutnje uzviknuo je Tito.

Te Titove reči delovale su kao hladan tuš. Svi prisutni bili su svesni šta one znače. Posebno Jovanka. Njoj je bilo najteže zbog čega je, kao metak, izletela iz prostorije. Ovo je bila scena iz Gogoljevih komedija. Igrom slučaja i ironijom života, Ranković se ponovo umešao u živote Jovanke i Tita.

- Da je ispitivanje potrajalo samo još jedan dan, ja bih morao potražiti lekarsku pomoć - rekao mi je Dugonjić. - Za vreme razgovora Jovanka se čudno ponašala. Čas je plakala, čas se smejala, čas je upadala u stanje euforije, jarosti i histerije. Ni na jedno pitanje nisam dobio konkretan odgovor. Najčešće je nekoga napadala, optuživala, klela. Po njenom kazivanju, ispadalo je da su u Titovoj i njenoj okolini radili isključivo loši ljudi i špijuni. U toku razgovora sa Titom, ona ga je oslovljavala sa "druže Tito". Titu sam otvoreno rekao da imam utisak da Jovanka želi vlast, na šta mi je on odgovorio: "Ja ne bih imao ništa protiv kad bi ona bila za nju sposobna. Ali, nije sposobna".

ODMAZDA ZA ODANOST

KADA sam s Dolancom razgovarao o tom događaju, on mi je ispričao i ovaj insert iz Titove i Jovankine prepirke:

- Šta si ti meni, Tito? Šta si ti meni u životu uopšte učinio? - rekla je Jovanka.

- Ja sam tvoj suprug, drugarice Jovanka, i sekretar Komunističke partije Jugoslavije.

- Eto, vidiš, ni sam ne znaš šta si, druže Tito - ironično je rekla Jovanka, aludirajući na to da je Tito tada bio predsednik SKJ. Zatim je dodala: - Druže Tito, učini nešto za mene. Ubij Miškovića i zakopaj ga tri metra ispod zemlje!

Komisija je podnela izveštaj u kome je pokazala veliko razumevanje za "Titove patnje". Jovanka je prikazana u najgorem svetlu. Diveći se Titu kako uopšte može da živi sa takvom ženom, većina učesnika u raspravi je na indirektan način zagovarala da bi razvod braka, ma kako neugodan i težak, ipak bio najbolje rešenje. Neki su predlagali Jovankinu izolaciju. Svi su se, međutim, složili, da službe u Kabinetu i rezidenciji dobro ne funkcionišu i da se mora nešto radikalno preduzeti kako bi se stanje popravilo.

Ono što nije moglo biti dokazano - to je bila Jovankina veza sa "nekim drugovima u zemlji i nekim krugovima u inostranstvu". A taj podatak za Tita je bio jedino važan. Zbog njega je veliki manipulator sve ovo smislio i režirao.

Posle završene sednice, Tito je sa Jovankom seo u kola i kao da se ništa nije dešavalo, odvezli su se u rezidenciju. Sledećih dana, svi oni koji su nešto negativno rekli o Jovanki, bili su na tapetu. To se, pre svega, odnosilo na zaposlene u Kabinetu predsednika Republike, na lekare, šefa Kabineta Šokorca i generala Miškovića.

Posebno zaslužuje da se istakne Titova manipulacija lekarskom ekipom (četiri lična lekara). Pre obelodanjivanja njihovog izveštaja na sednici dva predsedništva, Tito je detaljno bio upoznat sa njegovim sadržajem i u potpunosti odobrio svaku napisanu reč. Jednu kopiju izveštaja zadržao je za sebe. Pohvalio je lekare za njihovu nepristrasnost, doslednost, stručno i moralno izvršavanje obaveza. Komisiji je izjavio da nema nikakvih primedbi na rad lekarske ekipe.

Posle ostvarenja svoga cilja i pomirenja sa Jovankom, pozvao je svoje lekare i rekao:

- Vi ste se nedozvoljeno mešali u moj brak. Moju suprugu u izveštaju ste grubo uvredili i oklevetali. Nazvali ste je paranoikom. Takvim svojim mišljenjem uvredili ste i mene jer ispada da ja živim sa ludom ženom. Jedan od vas mi je, kako tvrdi Jovanka, u razgovoru sa njom, psovao i majku. Rekao je da ću kad-tad odgovarati za Goli otok. Posle svega jasno je da vas ja ne mogu zadržati kao lične lekare. Vi ćete se vratiti u vaše matične kuće. Umesto vas doći će nova ekipa lekara. Ja lično protiv vas neću preduzimati nikakve sankcije, a pokušaću da nagovorim Jovanku da vam i ona oprosti.

Uskoro, posle odlaska lekara, Tito je iz službe otpustio i generala Miškovića. Generalu Ljubičiću je rekao: "Mišković mora u penziju. Meni ga je žao, on je dobar čovek, ali drugog rešenja nemamo. On je sve vreme uhodio i špijunirao Jovanku. Čak je i od vozača tražio da izveštava gde voze i sa kim se sastaje. Jovanka ga organski ne podnosi, zabranila mu je da ulazi u kuću."

Tito je sve tačno rekao generalu Ljubičiću, samo nije kazao po čijem je naređenju general Mišković sve to radio.

DEOBA VLASTI FELJTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema odlomcima istoimene knjige prof. dr Aleksandra Matunovića. Kao Titov lični lekar, on je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz, i svojim savetima učestvovao u njenom razrešenju. Dr Matunović prvi put osvetljeva anatomiju vlasti koju su delili Tito i Jovanka. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210