U Beogradu, ali i širom Srbije, 6. novembra 1941, Nemci zapo?eli veliku raciju protiv svih onih za koje se moglo smatrati da su njihovi neprijatelji. Vlasti uhapsile Vladislava Ribnikara, a njegova supruga Jara inicirala peticiju za njegovo osloba?anje
Piše: Srđan CVETKOVIĆ
DRAGOMIR - Dragi Stojadinović, mlađi brat Milana Stojadinovića, rođen je 1903. godine u Užicu. Srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Beogradu, a studirao na Beogradskom univerzitetu i u Londonu. Bavio se advokaturom i publicistikom.
Bio je poslanik na listi brata Milana, sekretar Skupštine, sekretar stranke, akcionar i direktor lista "Vreme", a tokom rata u upravi lista "Novo vreme". Avgusta 1946, osuđen je na smrt, da bi mu kazna bila zamenjena na 15 godina robije. Sedam godina kasnije, posle amnestije, odlazi u Argentinu, prihvatajući zadatak UDB na suzbijanju ustaške propagande u toj južnoameričkoj zemlji.
U razgovorima vođenim avgusta 1974. godine sa književnikom Borislavom Pekićem, u Londonu, Dragi Stojadinović svedoči o dramatičnim zbivanjima u našoj zemlji tokom rata i po oslobođenju. "Novosti" će u feljtonu objaviti najinteresantnije delove iz tog materijala.
- ŠESTOG novembra 1941. sprovođena su velika hapšenja naročito u Beogradu, ali i po unutrašnjosti, protiv svih elemenata za koje se smatralo da su protivnici Nemaca uopšte, a pogotovu nemačkog režima, nacističkog sistema, itd. To je bila velika hajka na masone, demokrate, napredne elemente, a ne na komuniste koji su već bili likvidirani ili hapšeni ili otišli u šumu, nego na socijaliste, republikance, naprednije demokrate, sve tzv. levičarske elemente. Ali, među njima je bilo i ljudi koji su zaglavili a da nisu bili ni masoni ni levičarski elementi, kao recimo Radoje Janković, koji je bio moj i Milanov prijatelj, koji je pre rata bio "crnorukac" osuđen na 20 godina u Solunskom procesu, ali se nije vraćao u zemlju da ne bi izdržavao kaznu.
Tako započinje svoja sećanja na vreme rata i okupacije Dragomir - Dragi Stojadinović, u razgovoru sa književnikom Borislavom Pekićem, u Londonu, 1974. i nastavlja:
Janković se 1922. obratio kralju Aleksandru, a ovaj mu je poručio diplomatskim putem da može da se vrati. Ovaj je to shvatio kao da neće odgovarati i da neće izdržavati kaznu. Međutim, on je uhapšen odmah na granici i sproveden u Požarevac. Posle dve godine je ipak izašao, bavio se aktivno diplomatskom strukom, bio je jedno vreme generalni konzul u Njujorku, a Milan ga je kao prijatelja i sposobnog diplomatu postavio za ambasadora u Albaniji. On se tamo zamerio domaćinima i Milan je morao da ga ukloni jer se on tamo ponašao suviše razmetljivo ne samo prema Ahmetu Zoguu i Arnautima, već i prema Italijanima i njihovim predstavnicima. Bio je čovek od autoriteta i ovako malo težak za saradnju koja je odgovarala tim prilikama, ali jedan ispravan i čist čovek koji nikako nije pripadao tzv. naprednim elementima.
Bio je i Ikonić, koji je dva dana bio ministar u Cvetkovićevoj vladi koja je potpisala trojni pakt. Janković mi je pričao da se kukavički ponašao jer ga je znao još od pre rata, kad su zajedno bili u Mitrovici. Ikonić kao republikanac i urednik "Republike", a on kao "crnorukac". Taj Radoje Janković je interesantan i po tome što mi je pričao kako je izvršeno ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. On je aktivno učestvovao i detaljno opisao puč... A što se tiče masona, od njih su pohapsili sitnu boraniju, dok je glavni recimo Damjan Branković, za kojeg se znalo da je bio vrhovni majstor masonski, on nije bio uhapšen. Ipak je uspeo nekako da se izmigolji. Bili su tu i drugi, bio je uhapšen i Jaša Prodanović, za kojeg sam ja intervenisao i uspeo kod Aćimovića da ga on ipak oslobodi posle dva-tri dana, koji jeste bio republikanac i napredni element i vođa stranke, ali je imao već skoro osamdeset godina i nije mogao da predstavlja nikakvu opasnost po režim.
MEĐUTIM, bude uhapšen i Vladislav Ribnikar. Ja tada nisam bio u Beogradu, već u Beču i na putu za Ginzburg, da tamo uredim pitanje duga "Vremena" prema fabrici koja je liferovala nama rotaciju. Po knjigama se videlo da se taj dug više ne vodi, međutim ja sam znao da je ostalo tri miliona duga. Dva miliona smo mi otplatili dok smo bili u "Vremenu", ostalo, tri miliona po knjigama se ne vidi šta je, a pošto je trebalo da uradimo tu fuziju sa "Politikom", trebali su nam podaci da li je ta mašina naša ili nije. Kada sam se vratio, saznao sam da je Vlada Ribnikar uhapšen i pored toga što je bio blizak upravi. Njega su bili osumnjičili, ako ne kao komunistu, člana Partije, ono kao njihovog pristalicu - bila je tu neka gadna denuncijacija protiv njega. Nekoliko dana po mom povratku (to je moglo biti negde krajem novembra 1941), dođe kod mene u kancelariju, na prvom spratu, treća žena Vlade Ribnikara Jara Ribnikar. On se tri puta ženio. Prvi put s jednom mladom lepom Ruskinjom, kada je sa 25 godina kao direktor "Politike" išao u Moskvu. To je bio prvi slučaj da jedan srpski novinar ide u Moskvu i tamo su ga bogzna kako lepo dočekali i, pored, upoznali sa jednom mladom vanredno lepom Ruskinjom, i on se zaljubi u nju, mada je u Beogradu imao verenicu Stanu, ćerku jednog poznatog trgovca hartijom, zaboravio sam prezime, poznata ličnost koja se kasnije, takođe, bavila malo književnošću.
On se tamo u Moskvi oženi, tako da su posle imali problema, kako mi je pričao Tanović, da ga razvedu, jer ona krene sa njim. On je došao Berlin, jer nije smeo u Beograd gde je imao verenicu. "I onda krenem ja", priča mi Tanović, "u Berlin kod našega poslanika Balugdžića" da nagovore Ruskinju da uz odgovarajuću novčanu naknadu pristane na razvod braka. A priča Tanović, da je bila vanredna lepotica, Vlada je imao njene slike i obučene i neobučene. Kaže "lepotica", sa oduševljenjem mi je pričao, sećajući se tih momenata. Međutim, on se posle vratio u Beograd i ipak oženio tom Stanom koja ga je kasnije ostavila i pobegla za jednog jevrejskog lekara Klajna (Hugo - nap. aut.) i otišla, a Vlada Ribnikar se onda oženio njenom drugaricom i prijateljicom Jaroslavom Hajek, čiji je otac predavao klavir njegovoj bivšoj ženi Stani.
(Nastaviće se)
DRAGOMIR - Dragi Stojadinović, mlađi brat Milana Stojadinovića, rođen je 1903. godine u Užicu. Srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Beogradu, a studirao na Beogradskom univerzitetu i u Londonu. Bavio se advokaturom i publicistikom.
Bio je poslanik na listi brata Milana, sekretar Skupštine, sekretar stranke, akcionar i direktor lista "Vreme", a tokom rata u upravi lista "Novo vreme". Avgusta 1946, osuđen je na smrt, da bi mu kazna bila zamenjena na 15 godina robije. Sedam godina kasnije, posle amnestije, odlazi u Argentinu, prihvatajući zadatak UDB na suzbijanju ustaške propagande u toj južnoameričkoj zemlji.
U razgovorima vođenim avgusta 1974. godine sa književnikom Borislavom Pekićem, u Londonu, Dragi Stojadinović svedoči o dramatičnim zbivanjima u našoj zemlji tokom rata i po oslobođenju. "Novosti" će u feljtonu objaviti najinteresantnije delove iz tog materijala.
- ŠESTOG novembra 1941. sprovođena su velika hapšenja naročito u Beogradu, ali i po unutrašnjosti, protiv svih elemenata za koje se smatralo da su protivnici Nemaca uopšte, a pogotovu nemačkog režima, nacističkog sistema, itd. To je bila velika hajka na masone, demokrate, napredne elemente, a ne na komuniste koji su već bili likvidirani ili hapšeni ili otišli u šumu, nego na socijaliste, republikance, naprednije demokrate, sve tzv. levičarske elemente. Ali, među njima je bilo i ljudi koji su zaglavili a da nisu bili ni masoni ni levičarski elementi, kao recimo Radoje Janković, koji je bio moj i Milanov prijatelj, koji je pre rata bio "crnorukac" osuđen na 20 godina u Solunskom procesu, ali se nije vraćao u zemlju da ne bi izdržavao kaznu.
Tako započinje svoja sećanja na vreme rata i okupacije Dragomir - Dragi Stojadinović, u razgovoru sa književnikom Borislavom Pekićem, u Londonu, 1974. i nastavlja:
Janković se 1922. obratio kralju Aleksandru, a ovaj mu je poručio diplomatskim putem da može da se vrati. Ovaj je to shvatio kao da neće odgovarati i da neće izdržavati kaznu. Međutim, on je uhapšen odmah na granici i sproveden u Požarevac. Posle dve godine je ipak izašao, bavio se aktivno diplomatskom strukom, bio je jedno vreme generalni konzul u Njujorku, a Milan ga je kao prijatelja i sposobnog diplomatu postavio za ambasadora u Albaniji. On se tamo zamerio domaćinima i Milan je morao da ga ukloni jer se on tamo ponašao suviše razmetljivo ne samo prema Ahmetu Zoguu i Arnautima, već i prema Italijanima i njihovim predstavnicima. Bio je čovek od autoriteta i ovako malo težak za saradnju koja je odgovarala tim prilikama, ali jedan ispravan i čist čovek koji nikako nije pripadao tzv. naprednim elementima.
Bio je i Ikonić, koji je dva dana bio ministar u Cvetkovićevoj vladi koja je potpisala trojni pakt. Janković mi je pričao da se kukavički ponašao jer ga je znao još od pre rata, kad su zajedno bili u Mitrovici. Ikonić kao republikanac i urednik "Republike", a on kao "crnorukac". Taj Radoje Janković je interesantan i po tome što mi je pričao kako je izvršeno ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. On je aktivno učestvovao i detaljno opisao puč... A što se tiče masona, od njih su pohapsili sitnu boraniju, dok je glavni recimo Damjan Branković, za kojeg se znalo da je bio vrhovni majstor masonski, on nije bio uhapšen. Ipak je uspeo nekako da se izmigolji. Bili su tu i drugi, bio je uhapšen i Jaša Prodanović, za kojeg sam ja intervenisao i uspeo kod Aćimovića da ga on ipak oslobodi posle dva-tri dana, koji jeste bio republikanac i napredni element i vođa stranke, ali je imao već skoro osamdeset godina i nije mogao da predstavlja nikakvu opasnost po režim.
MEĐUTIM, bude uhapšen i Vladislav Ribnikar. Ja tada nisam bio u Beogradu, već u Beču i na putu za Ginzburg, da tamo uredim pitanje duga "Vremena" prema fabrici koja je liferovala nama rotaciju. Po knjigama se videlo da se taj dug više ne vodi, međutim ja sam znao da je ostalo tri miliona duga. Dva miliona smo mi otplatili dok smo bili u "Vremenu", ostalo, tri miliona po knjigama se ne vidi šta je, a pošto je trebalo da uradimo tu fuziju sa "Politikom", trebali su nam podaci da li je ta mašina naša ili nije. Kada sam se vratio, saznao sam da je Vlada Ribnikar uhapšen i pored toga što je bio blizak upravi. Njega su bili osumnjičili, ako ne kao komunistu, člana Partije, ono kao njihovog pristalicu - bila je tu neka gadna denuncijacija protiv njega. Nekoliko dana po mom povratku (to je moglo biti negde krajem novembra 1941), dođe kod mene u kancelariju, na prvom spratu, treća žena Vlade Ribnikara Jara Ribnikar. On se tri puta ženio. Prvi put s jednom mladom lepom Ruskinjom, kada je sa 25 godina kao direktor "Politike" išao u Moskvu. To je bio prvi slučaj da jedan srpski novinar ide u Moskvu i tamo su ga bogzna kako lepo dočekali i, pored, upoznali sa jednom mladom vanredno lepom Ruskinjom, i on se zaljubi u nju, mada je u Beogradu imao verenicu Stanu, ćerku jednog poznatog trgovca hartijom, zaboravio sam prezime, poznata ličnost koja se kasnije, takođe, bavila malo književnošću.
On se tamo u Moskvi oženi, tako da su posle imali problema, kako mi je pričao Tanović, da ga razvedu, jer ona krene sa njim. On je došao Berlin, jer nije smeo u Beograd gde je imao verenicu. "I onda krenem ja", priča mi Tanović, "u Berlin kod našega poslanika Balugdžića" da nagovore Ruskinju da uz odgovarajuću novčanu naknadu pristane na razvod braka. A priča Tanović, da je bila vanredna lepotica, Vlada je imao njene slike i obučene i neobučene. Kaže "lepotica", sa oduševljenjem mi je pričao, sećajući se tih momenata. Međutim, on se posle vratio u Beograd i ipak oženio tom Stanom koja ga je kasnije ostavila i pobegla za jednog jevrejskog lekara Klajna (Hugo - nap. aut.) i otišla, a Vlada Ribnikar se onda oženio njenom drugaricom i prijateljicom Jaroslavom Hajek, čiji je otac predavao klavir njegovoj bivšoj ženi Stani.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
OSVEŽAVA I DAJE SNAGU: Prolećna salata od šargarepe i suvog grožđa
PROLEĆNA salata od šargarepe i suvog grožđa je osvežavajuća i daje energiju.
13. 05. 2025. u 23:10
"SVET MI SE SRUŠIO TE NOĆI" Majka: Moj dečak izašao iz kuće neprimetno, namamljen u zlu zamku na igralištu
U MALOM gradu Mandenu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, četrnaestogodišnji Tolga I. izboden je nožem tokom noći na dečijem igralištu.
13. 05. 2025. u 23:09
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
"SRAMOTNE AKCIJE NETANJAHUA U GAZI" Makron: Treba preispitati odnos EU i Izraela
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron danas je ocenio da su postupci vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kada je u pitanju humanitarna situacija u Pojasu Gaze ''neprihvatljivi'' i ''sramotni'', dodavši da se ne protivi preispitivanju odnosa EU i Izraela.
13. 05. 2025. u 23:00
