Komfor u zatvoru

03. 04. 2007. u 00:00

Nisi se nadao da ?eš jednog dana do?i u Upravu grada sa lisicama na rukama, procedio je jedan kapetan obra?aju?i se nekada mo?nom Dragom Jovanovi?u. Slušajte, mladi?u, odgovori mu bivši šef policije, ja sam 25 godina vodio borbu protiv vas

Piše: Srđan Cvetković NAS petoricu ubaciše unutra u nekakva bolnička kola, i tako klati se i trucka auto Zemunom sve do mosta koji je bio srušen glupošću. Nemci nadiru s juga, a oni ruše most kao da će da idu sa severa. Beograd tako nije imao most jer su i železnički srušili saveznici, pa smo prešli preko pontonskog, koji su podigli Rusi.
B. Pekić: - Vi ništa ne možete da vidite?
- Ne možemo, jer su stakla bila zamračena, ali naziremo gužvu, krkljanac, vrućinu, prašinu, strašno... Tada je auto zastao na momenat i ne znam kako se to desilo, neko je otvorio vrata i jedan radnik uperi prst na Dragog Jovanovića: "Ti si mene hapsio!". A ovaj će: "Nisam te ja hapsio, ja tebe ne znam, već ako si i bio hašpen mora da si se ogrešio o zakon". Onaj se naljuti, zatvori vrata i mi produžismo dalje. I tako stigosmo u "Glavnjaču" oko pet. To je ulica prema Univerzitetu..
B. Pekić: - Preko puta Univerziteta.
- To bi mogla biti Gospodar Jevremova...
B. Pekić: - Tu je sada Tehnički fakultet, koji je projektovao čika Aca...
- Da, da, znam. Nema sada ni traga od nje. A to je bio stari, čuveni zatvor, u kojem je kaznu izdržavao i Nikola Pašić. I nas su doveli tu u dvorište, betonirano, i mi posedasmo po betonu. Priđe nam onda jedan kapetan, pa se obrati Dragom. Zaboravio sam reći da je Dragi sve vreme imao lisice na rukama. "Nisi se nadao", kaže kapetan, "da ćeš jednog dana doći u Upravu grada sa lisicama na rukama".

"SLUŠAJTE, mladiću", reče mu Jovanović, "ja sam 25 godina vodio borbu protiv vas. Vi ste pobedili. Da je pobedila moja strana sad biste vi bili u lisicama, a ja bih bio upravnik ili nešto više, nije važno. Ali, ja sam svestan svojeg položaja, pa što rekli Rusi - ničevo." Ovaj ga na to ostavi na miru, videći da se ovaj drži da govori istinu i tako se držao do sudnjeg časa (koji i je potrajao tačno godinu dana, kad je streljan, 17. jula 1946. godine).

I onda, taj što nas je vodio rasporedi nas u ćeliju 25. Pored nas, u ćeliji 24, bio je Jonić, a Dragi malo dalje. I tako, mi tu sedimo i čekamo, vrlo su nam crne perspektive. Naročito je bio pesimističan prota Lukić, koji je ležao u uglu i bio odsutan duhom, dok je Damjan Kovačević bio staloženiji. Ja sam ležao prvi, a onda Kovačević, pa do Kovačevića Boško Pavlović, pa Bata Jovanović, a sa strane, u uglu prota Boža Lukić...,U istražnom zatvoru je bio još i Cincar Marković, koji je zatvoren zajedno s svojom ženom. Ne znam zašto je oglašen ratnim zločincem, kad u toku rata ništa nije radio.

B. Pekić: - Kako si ti saznao da je Cincar Marković tu? Da li je to negde objavljeno?

- Nikad nije suđen, nikad nije oglašeno javno da je uhapšen. Ali, znalo se, njegova žena je saznala, da je mrtav i dobila je obaveštenje da je u zatvoru bez suđenja umro. E, sad da li je izvršio samoubistvo ili nije, ne znam. Njegova žena je dobila njegovu penziju... Nas tako, 13. marta 1946, odvedoše u Đušinu ulicu, ubaciše nas u podrumsku prostoriju, dugačku, mnogo prljavu. Očevidno je bilo da su od jedne velike, pregradama dobili više ćelija. Kasnije su nas prebacili u veliku prostoriju koja je imala peć i činila se kao raj, i dovedoše nam još trojicu - Kostu Kumanudija, Đuru Vilovića... Đura Vilović je bio član CNK, katolički raspop, čudan čovek koji nam je iznosio prljavi veš Katoličke crkve u formi naplaćivanja oproštaja grehova...

B. Pekić: - A kako je bio Kosta Kumanudi uhapšen?

- Pre nego što je završena okupacija Beograda, pardon oslobođenje, on je uhapšen nekom greškom. Izašao je napolje, valjda, da vidi šta se dešava. I odveden je na Dedinje u neku vilu gde je bio zatvoren zajedno sa Đurom Jankovićem, Jurajem Demetrovićem, Petrom Zecom i jednim mladićem, a potom su prebačeni u zgradu bivše Bogoslovije, koju su pretvorili u privremeni zatvor. I onda su ih jednog po jednog saslušavali, prvo Đuru Jankovića, koji se pravdao da nije ništa radio, nije nikud išao, itd.

I pošto se Kosta dobro pokazao u zatvoru i nije ništa govorio protiv komunista i ništa nisu mogli da mu napakuju, njemu su kasnije prikačili da je bio član Demokratske stranke iako je ovaj bio član JNS i istupio davno iz DS. A u greh mu je stavljeno da je savetovao Nediću da se prihvati obrazovanja vlade i sve po iskazu Laze Markovića. Na suočavanju Laza Marković je negirao i povukao svoj iskaz, na šta se tužilac razbesneo i povikao: "Pa, kakvi ste to vi ljudi! Ministar a laže!" I zbog toga je Kumanudi blago osuđen i dobio je kaznu ispod minimuma - 18 meseci. Gotovo je bilo pravilo - za vreme mira 3 godine, za vreme rata 5 godina. Međutim, on ionako ni za šta nije bio kriv...
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal