Poslednja tačka - čast!

08. 04. 2007. u 00:00

Ljubu Babi?a je poslednja ta?ka optužnice teretila da je obeš?astio mladu partizanku pre izvršenja smrtne kazne. Babi? dokazao da je optužba montirana, pa je predsedavaju?i Milonja Stijovi? kazao tužiocu: E, ovu ta?ku da mu brišeš

Piše: Srđan Cvetković POSLEDNJA tačka optužbe protiv Ljube Babića je najinteresantnija i karakteristična za njegovo držanje, mentalitet i uopšte njegove osobine kao čoveka. Tu je rečeno da je on zloupotrebljavajući položaj višeg oficira, kao predsedavajući u vojnom sudu na terenu, jednu partizanku, koju su njegove jedinice bile zarobile, osudio na smrt, a pre toga obeščastio. Nije se toliko ljutio na 32.000 pobijenih partizana, ali tu tačku je najenergičnije odbijao.

B. PEKIĆ: - Cilj je bio jasan, da se on moralno diskvalifikuje.

- Naravno. Pošto to nije bilo tačno, on je kazao: "Gospodine predsedniče, ovde se nalazi moja žena, ja molim da joj se dozvoli da ona donese iz našeg stana, ja ću joj objasniti gde se nalazi, dopisnicu koju je meni uputio seljak, otac te devojke. A stvar je tekla ovako. Dva moja saradnika, jedan oficir i jedan vojnik, išli su u neko izviđanje, naišli na partizansku zasedu i obojica su poginula. Ja sam odmah naredio pokret, mi smo išli u pravcu gde su oni poginuli i uspeli smo da na terenu zarobimo samo jednu devojku, koja je učestvovala u toj zasedi. Ona je dovedena kod mene u privremeni štab na terenu. Pošto je bila uhvaćena sa oružjem i svakako je učestvovala u ubistvu mojih ljudi, trebalo je da joj sudi vojni sud, na licu mesta. Jasno je bilo da, ko se uhvati sa oružjem, naročito partizan, tu nikakva druga presuda nije mogla biti nego smrtna.

TO se dešavalo predveče, suđenje je bilo zakazano za sutradan, a kod mene je došao otac te devojke. Rekao mi je da je ona mlada, da je tek svršila učiteljsku školu, da je zavedena, da je otišla u šumu, i molio je da se ja zauzmem za to da joj se poštedi život. Rekao sam da to više zavisi od nje nego od mene. Kazao sam da ću sa njom razgovarati i nastojati da nađem put i način da ona ne bude osuđena na smrt. Seljak je otišao, a ja sam je pozvao i rekao: 'Tebi sutra predstoji suđenje i po svoj prilici bićeš osuđena na smrt. Nisam član suda, to će raditi trojica mojih oficira koji se time bave, ali ja mogu na njih da utičem da te oni oslobode, ako budeš iskreno priznala da si zavedena, da si pogrešila, da se kaješ i da obećaš da više nećeš učestvovati u borbi. Garantujem da će sud usvojiti takvu odbranu i da će ti biti život pošteđen. Kod mene je bio tvoj otac i on je apelovao na mene, ja sam obećao da ću se zauzeti, a sad od tebe zavisi i od tvoga držanja, kakva će tvoja sudbina dalje biti.'

Ona na to ništa nije rekla, odvedena je u zatvor, a sutradan je bilo suđenje, kome sam prisustvovao, kao i njen otac. Optužnica je bila vrlo kratka, ona nije poricala na saslušanju da je učestvovala u borbi, da je uhvaćena sa oružjem, i jasno je bilo da je mogla očekivati samo smrtnu presudu. Data joj je reč da se brani i ona je kazala: 'Ovaj ovde', pa je pokazala rukom na mene, 'vaš oficir, kome ime ne znam, sinoć me je nagovarao da se ja odreknem svojih ideala! I da ću na taj način, ako priznam da se kajem i da se više neću boriti, spasti glavu, a šta znači moja glava ili moj život u borbi za oslobođenje naroda'".

B. PEKIĆ: - Svaka čast.

- ONA je tu održala kratak vatren odgovor: "Ja sa gnušanjem odbijam takav predlog, nije mi stalo do života, možda će, naprotiv, moja smrt imati više vrednosti za naš pokret i za našu borbu, nego da ja ostanem u životu." Posle toga, razume se, sledila je jednoglasna odluka, nije bilo drugoga načina da se spase život, ona je osuđena na smrt. Odmah iza toga smrtna presuda je izvršena, a seljak, njen otac, me je molio da mu dozvolim da on leš ponese i sahrani na seoskom groblju. On mi je zahvalio na zauzimanju, ali je i sam uvideo da njoj nije bilo ni leka ni spasa i nabavio je neki primitivni, na brzinu sklepani sanduk od čamovine, natovario na kola, odneo i sahranio. On mi je posle toga poslao dopisnicu, zahvalio se još jednom na zauzimanju, i izvestio da je svoju ćerku sahranio po obredima Srpske pravoslavne crkve, uz učešće sveštenika. Ta je karta sačuvana i ja molim sud da se dozvoli da moja žena to pronađe i donese.

De fakto je ona otišla, i posle pola časa, tri frtalja časa, ona se vratila, donela dopisnicu, dala predsedavajućem Milonji Stijoviću, on ju je pročitao, pa se okrenuo Božinoviću i kazao:

"E ovo da mu brišeš. Ovu tačku da mu brišeš."

Babić je bio srećan i presrećan da je skinuo ljagu sa svoje časti, i posle toga on više nije uopšte mario šta će sa njime biti, kakva će biti presuda, on je sa time bio načisto, ali nije hteo da dozvoli da se njegova čast ukalja. Njegovo suđenje je trajalo skoro celog dana.
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal