Genije iz Dola

Piše: Milan ŽDRALE
PRIČU o četvorici velikana koji su svojim naučnim otkrićima u medicini, spasli svet koji se vekovima pre njih suočavao sa mnogim neizlečivim bolestima, započinjemo Lujom Pasterom. Po svom obrazovanju čak nije bio lekar i često je govorio: "Ja sam neznalica u medicini i lekarstvu". I danas je ostala zagonetka kako je neko ko uopšte nije bio lekar, mogao da unapredi medicinu više nego bilo ko pre njega.

Luj Paster bio je genije kojeg su životne okolnosti, često tragične, odvele na dug i vijugav put intenzivnog naučnog istraživanja. Na putovanju kroz nauku, stigao je do medicine u kojoj će ostvariti svoja besmrtna dela i zadužiti čovečanstvo za sva vremena.

Pasterova prva istraživanja bila su vezana za kristale, potom je po nacionalnoj dužnosti proučavao fermentaciju vina i piva i u Francuskoj postavio temelje moderne industrije piva i mleka. Iza tog uspeha dobio je "zadatak" da se bori protiv bolesti svilene bube. Posle duge naučne borbe, uspeva da spase francusku industriju svile. Ovaj neobično nadareni i inventivni čovek kreće dalje u osvajanje novih područja nauke: posvetio se bolestima životinja i, konačno, bolestima čoveka.

KADA je bio u velikom naučnom usponu dogodila mu se tragedija: izgubio je dvoje dece i oca! Njegovu dušu pritisla je tuga. U 46. godini, u vreme svog velikog naučnog uspona, doživeo je moždani udar. Samo mesec dana posle toga nastavio je da se bavi naučnim radom.

Na početku svog bavljenja naukom, osamnaestogodišnji Luj Paster piše svojim mlađim sestrama i savetuje im da rade mnogo i da sve zavisi od rada. - Naoružan znanjem - piše mladi Paster - čovek se može uzdići iznad svojih drugova. Volja, rad i uspeh daju sadržaj ljudskom životu.

U životu i karijeri Luja Pastera značajna je 1843. godina, kada je uspeo da položi prijemni ispit u slavnoj višoj srednjoj školi Ekol normal u Parizu. Školu je osnovao Napoleon i u njoj su se osposobljavali učitelji i profesori. Tu je započeo svoj naučni rad sa vinskom kiselinom. Otkrio je da se jedan retki oblik tartarne kiseline, supstance koja se nalazi na dnu bureta u kome sok od grožđa fermentira u vino, može razdeliti u dve vrste kristala, od kojih je jedan po obliku desni, a drugi levi, kao par rukavica. Obična tartarna kiselina sastoji se samo od desnih kristala.

U USHIĆENJU otkrića, poput Arhimeda, istrčao je na ulicu i uzvikivao: "Eureka, eureka!" Zagrlio je prvog čoveka na kojeg je naišao, govoreći mu kako je upravo došao do jednog velikog pronalaska, da sav treperi od uzbuđenja. Sa takvim ubeđenjem krenuo je u eksperimentisanje. Iz Pasterovog otkrića nametnula su se dva važna zaključka: prvi, da živa bića koja proizvode takve supstance, kao što je tartarna kiselina, iz nekog razloga više naginju desnim kristalima i drugo, da svojstva nekih supstanci zavise ne samo od vrste i broja atoma, iz kojih se supstanca sastoji, već i od toga kako su atomi poređani u prostoru. Mladi naučnik je bio svestan ogromnog značaja tih rezultata. Iz drugog zaključka počela je da se razvija nova grana nauke - stereohemija, kojoj je temelje udario upravo Luj Paster.

Ovaj Pasterov rad je publikovan i pobudio je veliko interesovanje naučne javnosti. Slavni fizičar Žan Bijo, koji je tada imao 74 godine, oduševljen uspehom mladog Pastera, zagrlio ga je i rekao: "Dragi moj dečače, ja sam tokom svog života toliko voleo nauku, da ovo uzbuđuje moje srce!" Paster je bio ohrabren. Žan Bijo ga je voleo kao sina. Poklonio mu je svoju fotografiju na kojoj je napisao posvetu: "Vi ćete ujediniti slike dvojice ljudi, koji su vas jednako voleli, budete li ovu sliku stavili pored slike svoga oca."

DAROVITI SLIKAR
LUJ Paster je rođen 27. decembra 1822. godine u malom gradiću Dolu, u istočnoj Francuskoj, u blizini švajcarske granice. Potiče iz kožarske porodice. Njegov pradeda i deda bili su ugledni kožarski radnici. I otac Žan-Jozef Paster će nastaviti porodičnu tradiciju štavljenja kože. Od 1811, otac se borio se u Napoleonovoj vojsci u Italiji. Bio je hrabar, pripadao puku koji su zvali "hrabar među hrabrima". Tokom rata stigao je do narednika i nagrađen je Legijom časti. U Napoleona je gledao kao u Boga, a kada je veliki vojskovođa pao, Žan-Jozef Paster se vraća kući. Uzeo je štavionicu pored reke u Arboisu, gde se sa porodicom odselio. Luj je u tom mestu proveo bezbrižno detinjstvo. Voleo je da se igra u dvorištu i da lovi ribu na reci. U osnovnoj školi, Luj je bio dobar učenik, ali se nije naročito isticao. Kada je imao 15 godina skrenuo je pažnju na sebe. Tada je naslikao portret svoje majke. Pokazivao je veliki umetnički dar, mnogo više talenta od drugova koji su postali profesionalni umetnici. Na drugoj njegovoj uspešnoj slici je otac, kojeg je naslikao kako sanja o prošloj slavi. Luj je, u početku, maštao da postane umetnik. Njegovi crteži i slike pokazuju da je u ranoj mladosti imao naglašenu vizuelnu maštu, veštinu ruke i naglašenu moć mirnog posmatranja.

Otac ga je učio da razmišlja napoleonovski. Želeo je da ga usmeri u skromni nastavnički poziv. Svake večeri je sa Lujom izrađivao domaće zadatke, postavljajući se u ulogu njegovog druga. Vodilje Lujovog života bile su porodica, crkva, poštovanje postojeće vlasti.
(Nastaviće se)