Formule sa tavana

Piše Milan Ždrale
ZNAČAJAN korak u svom naučnom radu Paster je učinio 1854. godine kada je ministar prosvete Francuske osnovao novi naučni fakultet na Univerzitetu u Lilu. Cilj tog osnivanja bio je da se pomogne raznim industrijama u privrednom centru Francuske. Postavio je Pastera za direktora ove ustanove koja je imala veliki značaj za nacionalni razvoj. Glavna industrija u Lilu bila je proizvodnja alkoholnih pića. Jedna od najvećih bila je proizvodnja piva koju je on želeo da unapredi. Bila je to prva od mnogih iznenadnih promena na području Lujovog interesovanja. U tim promenama Paster se odlično snalazio baš kao i dvojica naučnika Edison i Kelvin.

Paster je svoje studije pivskog veštačkog kvasca izložio živim, zanosnim rečenicama: "O alkoholnoj fermentaciji kategorički tvrdim: hemijski član fermentacije je bitno usporeni fenomen životnog čina, koji počinje i završava s njim. Smatram da nema alkoholne fermentacije, a da istovremeno nema i organizacije, razvitka i množenja gljivica ili neprekidnog daljeg života već nastalih gljivica."

SVOJ naučni rad u Lilu završio je 1857. godine kada je dobio poziv od svoje stare škole Ecole Normale, da preuzme upravu naučnih odeljenja. Ovde je nastavio sa interesovanjima za fermentaciju i što će ga od hemije odvesti u biologiju. Od svojih sredstava osnovao je dve male laboratorije, u dva potkrovlja koja više nisu bila za upotrebu. Potkrovlja su bila tako niska da u njima nije mogao stajati, ali ga to nije obeshrabrilo. Obavljao je intenzivne eksperimente na otkriću metoda za uzgajanje čistih kultura mikroorganizama. Zapazio je da se svaka vrsta mikroorganizama može dobiti od mikroorganizama - roditelja iste vrste.

U to vreme, Paster otkriva da mikroorganizam koji vrši fermentaciju maslaca i čini ga pokvarenim za jelo, živi i kada ne dobija kiseonik direktno iz vazduha. Postojanje tih mikroorganizama rasvetlilo je neke od najkonfuznijih
zamršenosti fermentacije i raspadanja koje se mogu vršiti unutar nekog tela, odvojenog od kiseonika iz vazduha. Sve do tada se smatralo da fermentacija ne može biti živi proces, zato što se često odvija u odsustvu kiseonika. Smatralo se da od kiseonika zavise sva živa bića i da nema fermentacije kao živog procesa.

Biolozi tog vremena smatrali su da se mikroorganizmi rađaju spontano. Paster se suprotstavio takvom mišljenju. Svojim eksperimentima dokazao je da mikroorganizmi uzrokuju trulež i da vazduh nosi mikroorganizme. Imao je dosta protivnika koji su želeli da dokažu da njegovo mišljenje nije ispravno. Jedan od tih protivnika bio je engleski naučnik Bastian kome je Paster pisao: "Znate li Vi ja toliko želim da se borim sa Vama i da Vas pobedim? Zato, što ste Vi jedan od glavnih propagatora jedne medicinske doktrine, za koju smatram da je fatalna po progres u lečenju - doktrine o spontanosti svih bolesti..."

PROUČAVANJE mikroorganizama imalo je ogroman značaj o čemu je 1862. godine Paster, između ostalog, pisao ministru prosvete: "... Proučavanje mikroorganizama ima toliko veze sa bolestima životinja i biljaka da ono sigurno predstavlja prvu stepenicu za ozbiljno proučavanje raznih bolesti". Predložio je da se nastave značajni eksperimenti sa mikroorganizmima.

Proizvođači vina, naročito njegovi sugrađani iz Arboisa, pitali su ga za savet u vezi s bolestima njihovih vina.
Pronašao je razne mikroorganizme koji prate pojedine mane vina i prema prisutnosti mikroorganizama mogao je unapred da nagovesti kakav će ukus neko vino imati. Paster je dokazao da će mnogi od tih mikroorganizama biti ubijeni i da se vino neće pokvariti ako se zagreje do 60 stepeni Celzijusovih. Na isti način bi se moglo pasterizovati i pivo.

U to vreme J. B. Dimas piše svome učeniku Luju Pasteru i poziva ga da prouči katastrofu koja je zadesila francusku industriju svilene bube. Neka nepoznata epidemija uništavala je svilene bube, pa je vrednost godišnje proizvodnje čaura smanjena sa sto miliona franaka na trideset i četiri miliona.

Paster je odgovorio senatoru Drugog carstva i rekavši da mu predstavlja čast jedan takav poziv, ali je naglasio: "Ne zaboravite, dragi Učitelju, da ja nikada nisam ni dodirnuo jednu svilenu bubu!" To ga ipak nije obeshrabrilo. I ovaj zadatak shvatio je kao veliku priliku za naučno dokazivanje. Odmah je uzeo svu poznatu literaturu o svilenim bubama i prostudirao je. Zatim je sa svojim asistentima otišao u Alais, Dimasovo rodno mesto koje je bilo centar napadnute oblasti.

Kada je uzeo u ruku prvu svilenu bubu, posmatrao je njen spoljni izgled kao da je to neki predmet sa druge planete. Crne pege odavale su prisustvo bolesti. Njega je interesovao uzrok tih crnih pega. Nije to bio nimalo lak zadatak zato što je istorija života svilene bube vrlo zamršena. U vreme dok se bavio ovim problemom zadesili su ga teški udarci - smrt oca, pa kćerke i moždani udar koji je pretrpeo što mu je prouzrokovalo paralizu. Veliki genije se, međutim, nije predavao.

ČLAN AKADEMIJE
PASTEROV veliki naučni uspon doneo mu je prijem u Akademiju nauka, 1862. godine. Primljen je u odeljenje za minerologiju. Imao je samo 40 godina i bio najmlađi član Akademije. On je postao slavan i njegovi eksperimenti i učenje da se truljenje mesa i fermentacija šećera u sterilnim uslovima ne događaju spontano, već da ih odmah izazivaju mikroorganizmi iz vazduha, pobudili su veliko interesovanje, isto kao i Darvinova knjiga "Poreklo vrsta".
(Nastaviće se)