Spojio vekove

TRI meseca posle moždanog udara, Paster je odlučio da se vrati u Alais i nastavi proučavanje svilene bube. Problem bolesti svilene bube rešio je u proleće 1869. godine. Tada je Komisiji za svilu u Lionu predao četiri primerka jaja svilene bube. Predvideo je da će prvo jaje biti zdravo, da će drugo pokazati znakove bolesti crnih pega, treće imati bolest flacherie, a da će četvrto imati i jednu i drugu bolest. Kada su se ova četiri primerka izlegla, sve je bilo onako kako je Paster predvideo.

Uspeh koji je postigao, predstavljali su trijumf i francuske industrije svile koja je tako povećala nacionalno bogatstvo za više miliona franaka. Paster se zatim usmerio na proučavanje zaraznih bolesti u čemu će postići grandiozne rezultate. Podstrek za medicinska istraživanja dao mu je i njegov izbor u parisku Akademiju medicinskih nauka.

Jedan od najvećih problema s kojim se tadašnji čovek suočavao bila je bolest strašnog antraksa, crnog prišta, koja je kosila životinje, naročito ovce, a ponekad i ljude koji su dolazili u dodir s vunom. U Francuskoj su zbog antraksa godišnji gubici bili oko dvadeset miliona franaka. S problemima ove bolesti suočili su se francuski naučnici znatno pre Pastera, ali taj težak zadatak nisu mogli da reše. Put ka savladavanju posledica antraksa, vodiće Pastera preko rešavanja jedne druge bolesti - kokošje kolere.

Kokoši je cepio starom kulturom (oslabljenim mikroorganizmima koji uzrokuju kokošju koleru) i one su stekle otpornost na bolest.

PASTER će, uz pomoć visokih temperatura, uspeti da dobije oslabljene kulture antraksa koje će iskoristiti za cepljenje životinja i tako će otkriti lek protiv te opake bolesti. Uspeo je da dobije seriju antiantraks vakcina različitih jačina. Na spektakularan način demonstrirao je pred farmerima u Melunu svoje pronalaske. Pedeset ovaca je podelio u dve jednake grupe. Jedna grupa je cepljena protiv antraksa, a druga nije. Potom su sve cepljene svežom kulturom antraksa. Eksperiment je posmatralo više stotina ljudi, među kojima su bili novinari, zemljoradnici, stočari, veterinari, lekari... Svi su bili fascinirani kada su tri dana kasnije videli da su sve ovce koje su bile cepljene oslabljenim antraksom ostale zdrave, a one ovce koje nisu primile takvu vakcinu, uginule.

Svoje najznačajnije delo i najveću naučnu pobedu, Paster je ostvario u borbi protiv misteriozne bolesti - besnila. Jednog dana 1880. godine, jedan stari veterinar suočen sa besnilom doneo je u Pasterovu laboratoriju dva besna psa. Oba psa bila su u poluparalizovanom stanju.

Došao je na ideju da je moguće pronaći vakcinu, a da nije otkriven uzročnik. Posle mukotrpnog traganja otkrio je da kičmena moždina iz besnog zeca, ako se nekoliko dana drži na suvom vazduhu, formira oslabljenu vakcinu koja se može upotrebiti za zaštitu i lečenje drugih životinja.

ALI, nije bilo lako izvršiti eksperiment na čoveku. "Neuspeh bi", govorio je Paster "stavio na kocku budućnost lečenja besnila kod ljudi". Dramatičan obrt dogodio se jednog dana 1885. godine kada su Pasteru doveli nesrećnog devetogodišnjeg dečaka Jozefa Majstera, kojeg je 14 puta ujeo besan pas. Izbor je bio težak: da ipak pokuša ili ne pokuša spasti dečaka. Saradnici su ga nagovarali da ipak pokuša. Dečaku su nekoliko dana davane injekcije, koje su bile postepeno pojačavane. Kako su injekcije bile sve otrovnije, Paster se osećao sve nelagodnije. Izgubio je san i doživljavao pravu malu dramu. U uzburkanim snovima video je nesrećnog Jozefa kako umire u strašnim mukama. Ali, sve se drugačije završilo: posle samo dvadeset dana dečak se uspešno oporavio.

Paster je u oktobru 1885. godine poslao Akademiji nauka u Pariz izveštaj o lečenju besnila kod ljudi. Od tada su bolesnici iz celog sveta dolazili k njemu da nađu spas od strašne bolesti. Iz Stolenska je došlo devetnaest seljaka koje je izujedao besan vuk. Iz Njujorka je stiglo četvoro dece. Zabeležen je slučaj jednog engleskog policajca, te baskijskog seljaka... Laboratorija škole Ekol normal sve više je podsećala na pravu bolnicu. Paster je postao nacionalni heroj Francuske. Slavio ga je celi svet. Odmah je osnovan fond za prikupljanje sredstava od kojih će biti sagrađen naučni institut u Parizu. Radovi na izgradnji završeni su 1888. godine. Otvorio ga je predsednik Republike. Prilikom otvaranja instituta Paster je već imao 66 godina i bio je pod jakim emocijama, pa je zamolio svog sina da pročita njegov govor. Prisutnim novinarima kratko je izjavio: "Moja najveća žalost je što u institut ulazim kao čovek kojeg je pobedilo vreme"!

(Nastaviće se)