Rat će izgubiti bitku

NEŠTO pre 16. godine, Luj Paster je stigao u Pariz u jednu školu koja je pripremala đake za prijemni ispit u prestižnu Ekol normal. Udaljen 500 kilometara od roditelja, patio je za porodicom. Dva meseca kasnije, otac je morao da ga dovede kući. Vratio se u svoju srednju školu gde je bio zapažen i nagrađivan. I dalje se spremao za slavnu parisku školu. Prvim rezultatima nije bio zadovoljan. Prekretnica je nastupila kada je počeo da pohađa predavanja slavnog hemičara J. B. Dumasa, koji će kasnije postati njegov veliki prijatelj i savetnik. Dumas je u velikom zanosu tumačio novu nauku o atomskim težinama što je privlačilo studente koji su masovno posećivali predavanja.

Paster je dolazio sat pre predavanja da bi sebi obezbedio mesto. U njemu se probudila velika želja za hemijom. "Postaću hemičar!", govorio je roditeljima.

Godine 1843, na studijama u Ekol normal, profesor hemije bio mu je plemeniti Balard, čovek koji je u svojoj 24. godini otkrio element brom. Tu je Paster odlučio da se bavi organskom hemijom. Imao je sklonosti i za biologiju, što će se u njegovom daljem naučnom radu i potvrditi. Težak udarac doživeo je u proleće 1848. godine, kada mu je umrla majka. Mesec dana nije mogao da se bavi naučnim radom.

Po završetku studija dobio je nameštenje u Dijonu, ali je na intervenciju akademika Žana Bijoa imenovan za profesora hemije u Strazburu. Tamo je upoznao rektora univerziteta Laurenta, koji je imao tri lepe kćerke. Dvadeset dvogodišnja Marija, duboko religiozna i dobro odgojena devojka, skrenula je Pasterovu pažnju. Nepun mesec posle svog dolaska u Strazbur, Paster je rektoru poslao pismo u kome mu govori o sebi, svojim planovima i željama i na kraju kaže da bi želeo da se oženi njegovom kćerkom Marijom. Na kraju pisma, kaže da će njegov otac doći u Strazbur da podnese njegovu ženidbenu ponudu. Ženidbena ponuda bila je prihvaćena i 29. maja 1849. godine Marija Laurent se udala za Luja Pastera. Tokom višegodišnjeg braka, s njom će steći petoro dece. Marija je postala najbliži i glavni saradnik svoga supruga.

U VREME dok je vodio bitku protiv bolesti svilenih buba doživeo je veliki udarac: umro mu je otac, njegov veliki prijatelj. Ta smrt ga je jako pogodila o čemu je ostavio pisano svedočenje: "...Punih trideset godina, ja sam bio njegova stalna briga, i njemu dugujem sve... On je i po svom znanju i po svom karakteru bio iznad svog položaja".

Nešto kasnije, zadesila ga je još jedna tragedija. Najmlađa ćerka mu se razbolela i umrla. Teško skrhan, u bolu i tugi, uspeo je da se održi, da nastavi naučna istraživanja. I tek što je nastavio zamršeni posao s ispitivanjem svilenih buba i traženju leka protiv njihovih bolesti, stiže ga još jedna nesreća: razbolela se od tifusne groznice njegova kćerka Cecilija i umrla. Tada mu je u pomoć stigla supruga Marija i pomogla da se oporavi. Uspeo je da se vrati proučavanju svilenih buba.

Po izbijanju francusko-pruskog rata, morao je da napusti Pariz. Univerzitetu u Bonu vratio je diplomu počasnog doktora medicine, koju mu je ovaj dodelio 1868. godine, za njegove radove o mikroorganizmima. Posle rata nastavio je ambiciozno svoj naučni rad, ali u teškoćama, jer mu je nedostajala moderna laboratorija.

POSLEDNjE godine naučnog rada doživeće u svom institutu koji mu je narod podigao i u kome će biti pobeđene i druge strašne bolesti, kao što su kolera i difterija. Sorbona je 1892. godine proslavila Pasterov sedamdeseti rođendan. Na velikom skupu našli su se državnici iz celog sveta, te ugledni naučnici. U prigodnom kratkom govoru zahvalio se na iskazanim počastima: "Vi, delegati stranih naroda, koji ste došli izdaleka, da Francuskoj odate simpatije, vi mi donosite najveću radost što je može osetiti čovek koji veruje da će nauka i mir trijumfovati nad neznanjem i ratom, da će se narodi ujediniti ne da ruše, već da grade, i da će budućnost pripadati onima, koji budu najviše učinili za napaćeno čovečanstvo."


BELI ANĐELI

UMRO je 1895. godine. Sahranjen je u svom institutu. Nad njegovim grobom podignuta je kapela. Sagrađena je od skupog mermera s nazivima njegovih velikih naučnih dela. Mozaicima u raznim bojama i zlatu prikazani su vinova loza i dudovo lišće, ovce i psi, kao i drugi predmeti i prizori iz njegovih otkrića. Na svodu iznad groba naslikana su četiri bela anđela koji predstavljaju - veru, nadu, milosrđe i nauku.
(Nastaviće se)