Skalpelom na epidemiju

Piše: Milan ŽDRALE
U 19. veku na hiljade ljudi umiralo je od posledica raznih infekcija i trovanja krvi. Pred zastrašujućim slikama takvih patnji, mnogi tadašnji lekari bili su nemoćni. Prvi koji je uspeo da dobije bitku sa ovim dotad, nerešivim problemom, bio je britanski lord Džozef Lister, slavni lekar i hirurg, koji je postavio temelje antiseptičnoj hirurgiji!
Rođen je 1827. godine, u dvorcu kraljice Ane u Londonu, kao četvrto dete u bogatoj kvekerskoj porodici. Odgajan je u atmosferi komfora, kulture i ugleda.

U želji da im sin stekne dobra početna znanja, roditelji su ga poslali u Totenhem, u privatnu školu. Tamo je stekao prva znanja iz književnosti, jezika i nauke. Zanimala ga je biologija, pa je počeo da secira ribe. Rano je počeo da piše eseje. Sačuvano ih je oko trideset, među kojima je i esej "Sličnost između građe čoveka i majmuna". Pisao je i eseje o anatomiji čoveka. Bili su maštoviti i lepo ilustrovani.

Imao je samo četrnaest godina kada se ozbiljno bavio crtanjem kostura čoveka. Znatno ranije je govorio da bi želeo da postane hirurg. U tome je posebno imao podršku oca Džeksona, inače, tvorca ahromatskog mikroskopa. Međutim, Džozef Lister, kao kveker nije mogao da se školuje u Oksfordu i Kembridžu, jer je to bilo zabranjeno. Zbog toga ga je otac, kada mu je bilo šesnaest godina, upisao u jedan londonski koledž. Postao je student filozofskog fakulteta gde je diplomirao 1847. godine. Sledeće godine, upisao se na tečaj medicine na Univerzitetu u Londonu, gde je stekao solidno znanje. Tu se sprijateljio s nekoliko uglednih profesora. Lister je tu prvi put prisustvovao operaciji pod opštom anestezijom. U Engleskoj je upravo tada započela nova era u hirurgiji, kojoj će Lister dati poseban pečat. Posle osam godina provedenih na univerzitetu, 1852. stekao je doktorat iz medicine.

GODINU dana kasnije, Lister odlazi u Edinburg, gde ga je ubrzo zapazio Džems Sjem, izvanredan hirurg, koji je sa pedeset i četiri godine bio na vrhuncu svoje stvaralačke snage. Operacije je vršio sa apsolutnom sigurnošću, lakoćom i odlučnošću. Mladi Lister je bio fasciniran Džemsom Sjemom, koji mu je poverio odgovornu ulogu hirurga u bolnici. Dao mu je dvanaest asistenata, studenata, koji su previjali bolesnike i pomagali kod lečenja rana. Lister je imao veliku slobodu u obavljanju operacija. Imao je naglašenu sposobnost rasuđivanja, bio je vredan i čestit.

U to vreme, hirurgija je bila mučna profesija. Operacije nisu često obavljane zato što su bile vrlo opasne. Čak i u situacijama kada se operacija završi uspešno, bolesnik umre zbog posledica koje su se naknadno javljale.

Operacione dvorane podsećale su na mesarske klaonice, a daleko su bile od jedne moderne higijenske bolnice. Pod je bio posut piljevinom koja je upijala krv koja se tako zgrušavala i ostajala danima. Hirurzi su obavljali operacije u svojim svakodnevnim odelima. Obično bi skinuli sako i zavrnuli rukave. Neki bi obukli svoje stare kapute koji više nisu bili za nošenje. Često se događalo da su istim instrumentima operisana dva, tri, četiri pacijenta... bez prethodnog pranja.

U bolnicama bi radila neka sposobna medicinska sestra, kao na pirmer, Porterova koja je pomagala Sjemu i Listeru.

OBIČNE bolničarke bile su, kako ih opisuje Josip Bel, "bedni beskorisni robovi". On dalje kaže: "Bile su to upola dvorkinje, upola dvorske radnice, potpune neznalice, gotovo uvek pijane, ponekad gluhe, katkad slaboumne..." Ta nesrećna stvorenja vukla su se na posao u jedanaest časova noću u žalosnoj povorci. Njihov zadatak bio je da paze na bolesnike i da tokom noći lože vatru. U svanuće bi počele da spremaju sobe, peru sudove i spremaju doručak za pacijente. Pomagale su pri spremanju ručka, a oko pet po podne dobijale su kraći odmor, da bi opet počele sve iznova. Tokom noći, ako bi našle prazan krevet, malo bi dremale.

Hirurgija je u Listerovo vreme bila i odbojno zanimanje. Mladi ljudi su se teško odlučivali za taj poziv. Lister je bio nešto drugo. U pismu svome ocu piše: "Hirurgija bi za mene mogla da bude najdivnije zanimanje." Šta je tog mladog čoveka usmerilo ka tom teškom zanimanju? Bio je bogat i ambiciozan čovek i mogao je ići lakšom stazom, ali je njegovo kvekersko shvatanje obaveza prema čovečanstvu uticalo presudno da donese takvu odluku.

Za Listera je naročito značajna bila 1860. godina, kada je imenovan za profesora hirurgije. Upravo tada je profesor hirurgije u Glazgovu penzionisan, pa ga je nasledio trideset trogodišnji Džozef Lister. Postao je redovan profesor i šef najveće hirurške škole u Engleskoj. Uz bolnicu je bila podignuta jedna zgrada namenjena za operacije. Lister je 1861. preuzeo tu zgradu i veoma se iznenadio kada je saznao da je podignuta na zemljištu gde je deceniju pre bilo groblje u koje su sahranjivane žrtve epidemije kolere.
(Nastaviće se)