Poverenje kraljice

Piše: Milan Ždrale
VELIKA prekretnica u Listerovom radu dogodila se kada je dobio Pasterova izučavanja o mikroorganizmima.

Lister je pokušao da nađe supstancu koja će kao otrov ubijati mikroorganizme. Slučajno je iz novina saznao da karbolna kiselina uspešno odstranjuje neugodan miris iz nečistih kanala. Od prijatelja, hemičara Andersona, dobio je znatnu količinu karbolne kiseline, gustu crnu katranastu tečnost. U avgustu 1865, doveli su u njegovu ordinaciju jednog jedanaestogodišnjeg dečaka sa otvorenom ranom na levoj nozi koju je zadobio u saobraćajnoj nesreći. Lister je natopio ranu karbolnom kiselinom. Zatim je namestio kost i previo je zavojem natopljenim u kiselinu. Rana se nije zagnojila, počela je da zaceljuje. Bio je to njegov prvi uspeh na putu ka antiseptičnoj hirurgiji.

Nastavio je istom metodom da leči pacijente. Od njih jedanaest sa otvorenom frakturom, devet je potpuno izlečeno. Potom je počeo da upotrebljava karbolnu kiselinu kod operacija. Nekoliko pacijenata su uspešno operisani i izlečeni. Karbolna kiselina je sprečila infekcije i trovanja. Lister je bio oduševljen. Uspesi koje je postizao sa ekstraktom karbolne kiseline bili su fascinantni. Ali, svako veliko delo u početku nailazi na velike otpore. Neki zbog nerazumevanja, drugi zbog sujete i zavisti. Lister se na to nije previše osvrtao. Bio je uveren da je na pravom putu.

NAJVEĆI Listerov kritičar bio je Dž. Simpson. Na sastanku Britanskog lekarskog društva, 1867. godine, u Dablinu, Lister je opisao svoju antiseptičnu hirurgiju. Tada se za reč javio Simpson i pokušao da ga omalovaži. Ipak, Listera ništa nije moglo pokolebati. Njegova antiseptična hirurgija već na svom početku postiže velike uspehe. U francusko-pruskom ratu 1870. godine mnogi su ranjenici operisani i lečeni po Listerovoj metodi.

Avgusta 1869, Lister nasleđuje svog profesora i kasnije tasta Sjema i postaje glavni hirurg u Škotskoj. Veliko interesovanje vladalo je za rad ovog mladog čoveka čija je predavanja pratilo po pet stotina studenata. Tada je postao stalni lekar kraljice Viktorije. Jedno od velikih priznanja dobio je 1871. godine, kada je pozvan u Baltimor da operiše kraljicu Viktoriju što je on uspešno učinio i baš tada primenio jednu novinu: upotrebio je gumenu cev za drenažu rane.

U ŽELJI da bude blizu svoje porodice, a još više da unapredi antiseptičnu hirurgiju, godine 1877. Lister je iz Edinburga preselio u London. U Kraljevskom koledžu dobio je katedru za kliničku hirurgiju. U novoj bolnici nije bio najbolje primljen od svojih kolega, pa čak i bolničarki. Studenti su u malom broju dolazili na njegova predavanja. Ali, njegovi bivši studenti i prijatelji iz Glazgova i Edinburga sa ushićenjem su širom Engleske propagirali antiseptičnu hirurgiju.

Tokom duge i blistave karijere dobio je mnoga priznanja. Bio je sekretar Kraljevskog društva, a od 1895. do 1900. njegov predsednik. Dobio je mnoga strana odlikovanja, a 1883. godine postao je baron. Bio je jedan od prvih dvanaest članova Reda za zasluge, imenovan je za člana Kraljevskog saveta, proglašen je za počasnog građanina Glazgova. Francuska mu je dva puta odala veliko priznanje.

Poslednjih godina svoga života bio je ozbiljno bolestan. Umro je u dubokoj starosti, 10. februara 1912, u 85. godini. Veliki lekar i naučnik Džozef Lister sahranjen je pored svoje supruge u Vestminsterskoj opatiji pored velikana Darvina i Vata, gde mu je postavljena spomen-ploča.

DVE LJUBAVI
LISTER se 1856. oženio ćerkom Džemsa Sjema, koja nije bila kvekerka, pa je morao istupiti iz Društva prijatelja, uprkos svojoj veri. Mlada Agnes bila mu je jednako ljubav kao i medicina i pomagala mu u lekarskom i naučnom radu. Bila mu je i sekretarica. Beležila bi po pet časova neprekidno njegova izlaganja i pratila ga na predavanja.

POREKLOLISTERI su stara kvekerska porodica iz Jorkšira, koja je generacijama živela u Bingleju u divnoj dolini reke Ejre. Listerov pradeda bio je ugledni farmer i proizvođač slada u Bingleju. Njegov sin Džozef, 1720. godine, odlazi iz malog provincijskog gradića i postaje trgovac duvanom u Eldergejtu u Londonu. Njegov je, opet, sin Džon bio marljiv šegrt kod jednog časovničara u Sitiju, da bi kasnije postao poznati trgovac duvanom.
Trgovinu vinom Džozefov otac Džon je preuzeo od svog oca. Poslovno je putovao po Engleskoj i prisustvovao godišnjim predavanjima kvekerske škole u Ejkvurku. Zbog novčane oskudice škola je morala da bude prodata. Poznati lekar i prijatelj slavnog Bendžemina Franklina, dr Džon Furthergil kupio je tu školu za kvekere. Kćerka upravnika škole Izabela Hars držala je sjajna predavanja kojima je prisustvovao i Džon Džekson Lister. Tada se zaljubio u nju, zaprosio je i oženio. Kako mu je posao išao dobro i kako je zaradio dobar novac, mogao je sebi da kupi dvorac kraljice Ane u Upton parku. Imao je mogućnosti da se bavi svojim hobijima. Iako je školu rano napustio, on je sam učio matematiku, latinski i francuski. Veliko interesovanje pokazao je za optiku. Izumeo je ahromatski mikroskop, što će ga vinuti u svet poznatih i priznatih naučnika.
(Nastaviće se)