Lek za svaki vek

Piše: Milan Ždrale
NEOBIČNI i romantični Englez Ronald Ros se u svojoj karijeri bavio matematikom i fizikom, a u prvom redu bio pesnik i romanopisac, koji je postigao najskromniju lekarsku kvalifikaciju koja će mu omogućiti da zarađuje za život. Tokom svog rada u indijskoj medicinskoj službi bio je svedok nadaleko raširene bede, prouzrokovane malarijom. Njegova je zasluga što je otkrio glavne faze u životnom ciklusu malarijskog parazita i pronašao način kako se malarija može sprečiti. Bilo je to jedno od najznačajnijih otkrića u 19. veku za koje će ovaj nemirni duh i veliki borac, 1902. godine dobiti Nobelovu nagradu za medicinu.

U svojoj ranoj mladosti Ros je želeo da prodre u tajne materije, zatim su ga zainteresovali brojevi i matematika. Potom je poželeo da bude umetnik, ali je po nagovoru svoga oca postao lekar. Sve do trideset i treće godine s mnogo emocija se posvetio pisanju i matematici. Pre nego što je otkrio uzročnika i prenosioca malarije, objavio je dve zbirke pesama i dva romana. Imao je, naročito iz matematike, i veliki broj neobjavljenih dela. Algebra je dugo zaokupljala njegov stvaralački um.

RONALD Ros se rodio u Almori, u brdima Himalaja, u Indiji, 13. maja 1857. godine, nekoliko dana posle indijske pobune. Vreme i uslovi nisu bili naročito pogodni za velika dela.

Otac slavnog naučnika Ronalda bio je Kembel Grant Ros, britanski general u Indiji i komandant na granici kada je lord Roberts godine 1878. nastupao prema Kandaharu. Na njegovim portretima vidimo generala širokog, okruglog lica, odlučnog i strogog. Bio je neobičan čovek, čvrsto odan svojim principima, pomalo i tvrdoglav. Jednom je odbio da prema tajnom naređenju preuzme ličnu odgovornost za invaziju na Avganistan, bez objave rata. Tada je bio udaljen iz generalštaba. Komponovao je pesme, imao je lep glas, sa ženom je pevao u duetu. Čitao je velike pisce, često je citirao Šekspira. Imao je dara za slikanje, naročito akvarel, pa je često slikao himalajske pejzaže.

Rosova majka poticala je iz pravničke porodice. Imala je desetoro dece, koja su rođena uglavnom u Indiji. Ronald Ros bio je njeno najstarije dete. Ros je po izgledu bio sličan svome ocu. U osmoj godini vratio se u Englesku. Otac je želeo da njegov sin uči u najboljim školama. To su bile škole Ujedinjenog Kraljevstva. Putujući brodom iz Indije u Englesku bio je impresioniran onim što je video. Kada se vratio u domovinu, stanovao je kod ujaka i pohađao osnovnu školu. Ujak je imao bogatu biblioteku u kojoj je Ros našao dela svetskih pisaca. Naročito ga je zanimala biologija. Kasnije je premešten u osnovnu školu u Sauthemtom u kojoj je učio klasike.

Mladi Ronald Ros voleo je da crta, da piše pesme, a ljubav prema životinjama pobudila je kod njega interesovanje za zoologiju. Imao je dara za matematiku, pa je dobio nagradu, knjigu O. M. Mičela "Nebeska tela". U šesnaestoj godini dolazi na ispite u Kembridž i Oksford. Iz crtanja dobija najbolje ocene, kao prvi u celoj Engleskoj. Na ispitu je za nekoliko minuta uradio kopiju Rafaelovog crteža "Prosvetitelj". Tada je poželeo da postane umetnik, ali ga je otac usmeravao u medicinu. Iako nije bio oduševljen tom idejom, odlučio je da uđe u lekarsku školu "Sveti Vartolomej" u Londonu. Tada je imao tek sedamnaest godina.

Medicinu je studirao površno; utrošio je šest godina, ali nije stekao bog zna neko veće znanje iz ove oblasti. Njegov otac, ugledni oficir, zahtevao je od svog sina da uđe u Indijsku medicinsku službu, tako da bi mu mogao pomoći u napredovanju pre nego što ode u penziju. Ros junior se 1879. godine prijavio za ispit na Kraljevskoj hirurškoj školi. Pripremao se samo nekoliko dana, ali je, ipak, prošao. Nije to, međutim, bilo dovoljno da bi mogao obavljati redovnu lekarsku praksu. Zbog toga se prijavio za ispit kod Apotekarskog udruženja s ciljem da stekne najlakšu dodatnu kvalifikaciju. Sada se pripremao čak manje nego za hirurški ispit i, naravno, nije prošao. Tako je propustio priliku da ispuni uslov za prijemni ispit za Indijsku medicinsku službu. Njegov otac je zbog toga bio ljut, pa je pomišljao da mu uskrati podršku u daljoj karijeri.

Zbog osećaja krivice, Ros je odlučio da se ubuduće sam izdržava. Imao je hiruršku kvalifikaciju za službu na moru, ali ne i za praksu na kopnu. Zbog toga je prihvatio mesto hirurga na prekookeanskim brodovima. Susretao se sa emigrantima - Nemcima, Ircima, Jevrejima, koji su putovali na Daleki istok da potraže svoj Eldorado. Kada bi tokom putovanja bilo loše vreme, mnogi putnici su dobijali morsku bolest, a Ros je pokušavao svima da pomogne. Naslušao se uzbudljivih priča o životu njegovih saputnika i to ga je inspirisalo da započne pisanje romana "Emigranti". Kada bi tokom putovanja bilo lepo vreme, on bi nastojao da uči, nastavljao je svoje studije medicine. Pisao je i jednu dramu, ali je to sve ostalo nezavršeno.
(Nastaviće se)