Tajna u - komarcu!

Piše: Milan Ždrale
ROS je 1884. godine postavljen za privremenog hirurga u garnizonu u Banagaloreu. U tom malom mestu, koje se nalazi 2.700 metara iznad mora, engleski oficiri su vodili aristokratski život. Rosu je to prijalo, ali su ga tada prvi put izgrizli komarci, što ga je dodatno podstaklo da ih proučava.

Godinu dana kasnije, premešten je u jedinicu na Adamanska ostrva. Tu je bio fasciniran lepotom mora i kopna, pa su njegova interesovanja sa matematike skrenula na literaturu kojoj se ponovo vratio. Posle tri godine provedene u novoj jedinici, Ros je sve više osećao da mu popušta zdravlje. Tada je izgubio i redovan posao hirurga, a plata mu je bila umanjena. Postao je povučen i depresivan. Boravak u Indiji postao mu je nepodnošljiv, pa je želeo da se vrati u Englesku, što mu je odobreno 1888. godine. Po povratku kući započeo je da proučava bakteriologiju.

Već sledeće godine, kada se oženio, ponovo je, ovog puta sa ženom, otputovao u Indiju. Poneo je i opremu za rad na bakteriologiji i počeo sistematski proučavati komarce.

Godine 1890. premešten je u Bangalore gde je dobio prvi stalni posao. Počeo je intenzivno da radi na studijama medicine i živeo običnim životom, sa ženom i dve kćerke.

RONALD Ros, međutim, nije odustajao od proučavanja opake bolesti. Pala mu je na um misao da bi bilo dobro da se posavetuje sa Patrikom Mansonom, čovekom koji je bio 30 godina stariji od njega i koji je radio u Kini na proučavanju kožnih bolesti. Manson mu je rekao da je parazit malarije otkriven i demonstrirao mu njegovo postojanje. Od tada je Manson bio veliki Rosov prijatelj i na neki način mentor u njegovom daljem radu u proučavanju malarije. U jednom razgovoru, novembara 1894, Ros je od Mansona saznao nešto što ga je podstaklo na nova razmišljanja i što je rešio da proveri kada ponovo stigne u Indiju. - Znate, moj dragi prijatelju, ja sam stvorio teoriju da komarci prenose malariju! - rekao mu je Manson, ali ta ideja Rosa nije potpuno iznenadila, jer je on o tome već nešto znao.

Naoružan novim idejama i priborom u kome je dominirao jedan mali mikroskop koji je sam izumeo, Ros se u proleće 1895. godine vratio u Indiju. Mikroskop je bio praktičan, lako ga je mogao nositi u polje. U to vreme naučnici nisu znali da li se malarija prenosi ujedom komarca ili vodom za piće u kojoj ima zaraženih ličinki komaraca. Manson je zastupao ovu drugu varijantu, ali je Ros dolazio do novih činjenica koje su to opovrgavale. Težište je stavio na pretpostavku da se malarija prenosi ujedom komarca.

Na tom teškom naučnom putu nailazio je na ogromne prepreke o čemu je pisao svome prijatelju Mansonu. Iskusni naučnik je bodrio Rosa i uvek mu savetovao da ne gubi nadu. U jednom pismu svome mladom kolegi, Manson kaže: - Gledajte na kameni zid više kao na podstrek nego kao na nesavladivu prepreku za napredak. Ja sam često udarao glavom o zid, ali me to nije obeshrabrivalo da istrajem, da nađem put do cilja...

PRILIKE za Rosov naučni rad bile su nepovoljne. Gotovo da ga niko nije razumeo, izuzev njegovog prijatelja Mansona. Kada je Ros zamolio pretpostavljene da mu odobre produženje odsustva zbog proučavanja malarije, bio je glatko odbijen. U isto vreme jedan njegov kolega dobio je pola godine odsustva za treniranje trkaćih konja.

Rezigniran i nezadovoljan, Ros je želeo da se povuče iz vojne službe odmah čim stekne uslove za penziju. Odlučio je da u međuvremenu učini poslednji, očajnički napor. U glavi mu je bio košmar. Po velikoj vrućini 1897, secirao je zaražene komarce. Naučnika su pratili i tehnički problemi: okular na mikroskopu, jedini koji je još imao, bio je napuknut. Od silnog znoja sa njegovog lica i ruku, šrafovi mikroskopa su zarđali.

Početkom avgusta 1897, radio je eksperimente na oko pedesetak komaraca. Kada je broj smanjio na samo tri komarca, Rosa je ponovo uhvatila nervoza, jer još nije ušao u trag parazitu. Počeo je da secira preostala tri komarca. Pomislio je da prekine sa tim mučnim poslom, ali je smogao snage i nastavio da im pregleda ćelije želudačnog tkiva. Tada se dogodilo nešto što je toliko dugo očekivao. Otkrio je crna zrnca, onakva kakva je video kod parazita malarije. - Ukoliko su to zrnca malarije, onda su ušla u želudac komarca - zaključio je Ros. Zatim je uzeo olovku i papir, sve lepo zabeležio i nacrtao. Zaključio je da bi ćelije u želucu poslednjeg komarca, kojeg je odlučio sutradan da ispita, morale preko noći narasti, ukoliko je ćelija koju je video jedna faza u razviku parazita.
(Nastaviće se)