Vraćanje otete zemlje

Piše: Pero Simić
SUDEĆI po jednom dokumentu koji je Srpskom kulturnom klubu predočen odmah po njegovom osnivanju, slobodna kolonizacija u južnoj Srbiji, odnosno u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji, ”još od 1918. godine sprovođena je pod neverovatno teškim okolnostima i vrlo nepovoljnim uslovima”.
- Naročito je bilo teško - ističe se u "Referatu o potrebi intenzivnog sprovođenja slobodne kolonizacije u južnoj Srbiji" - vršiti naseljavanje u krajevima nastanjenim Arnautima, koji su i za vreme turske imperije bili siledžije i uzurpatori i kojima nije nikakva vlast imponovala.
U ovom dokumentu Saveza agrarnih zadruga u Skoplju navedeni su i malo poznati primeri:
- Bilo je krajeva, kao poznata Drenica, gde Arnauti ni u tursko doba nisu plaćali danak niti su davali asker (vojnike) i niko ih na to nije mogao da natera. Oni su bili država u državi. Zna se da su vodili borbe sa pojedinim pašama i osvajali Skoplje.
Ukazano je i na jednu gotovo poslovičnu manu srpskih stranaka:
- U vremenu jake, često bezobzirne, utakmice političkih partija, naročito u borbi za sticanje poslaničkih mandata, zainteresovane ličnosti, pa i cele stranke, i u agitaciji i u radu, nažalost, iskorišćavali su i neraspoloženje domorodaca prema kolonistima. Davali su obećanja koja nisu išla u korist naseljenika, pa čak i ometali naseljavanje, što je davalo povoda i otvorenim sukobima između domorodaca i naseljenika, zbog čega je bilo i mnogobrojnih ubistava.
NAVEDEN je i podatak da su kosmetski Arnauti ”samo 1921. godine” ubili ”21 naseljenika”, kojima je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca posle povlačenja Turske omogućila da žive na Kosmetu, dajući im uglavnom zemlju koju su turske age i begovi preoteli od Srba.
- Za naseljavanje - precizirano je u ovom dokumentu - upotrebljava se: slobodna državna zemljišta, krčevine, šumska tla, opštinske i seoske zemlje i utrine i pusta i trajno napuštena zemlja. Sva su ova zemljišta redovno nerazrađena ili neobrađivana, većinom vekovima nekultivisana i divlja. Najteže je sa krčevinama i šikarama, gde često treba i 80 puta udariti pijukom dok se jedan panj izvadi.
U ovom referatu se iznosi podatak da se ”u južnu Srbiju većinom naseljava naš siromašni zemljoradnički svet”, a podrobno su opisani i uslovi naseljavanja:
* Za razliku od Turske, koja svakom kolonisti, pored zemlje, daje 70.000 dinara, i Argentine, koja kolonisti obezbeđuje 120.000 dinara, Jugoslavija svojim kolonistima daje deset, pa i dvadeset puta manje. Kuće za naseljavanje u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji izgrađuje Savez agrarnih zadruga ili se naseljeniku daje kredit za podizanje kuće. Ta pozajmica najviše iznosi 5.000 dinara i isplaćuje se u ratama, kako gradnja napreduje, a ”zna se kakva može da bude kuća za stanovanje ako je treba sazidati za 5.000 dinara”. O nekim pomoćnim zgradama ”nema ni govora”, pa ”otuda biva da naseljenik jedan deo kuće upotrebi i da tu skloni svoju stoku”. Te nehigijenske kuće ”često su prave grobnice, odnosno rasadnici raznih bolesti”. Prva rata za otplatu duga naseljeniku dospeva već posle šest meseci, kada on sa imanja ne može ni porodicu da izdržava, ”a kamoli i dugove da plaća”.
PREMA ovom dokumentu od stvaranja Jugoslavije, 1918., do 31. decembra 1935. država je u Vardarskoj banovini podigla 490, a sami naseljenici 4.167 kuća. U Zetskoj banovini država je sagradila 1.581, a naseljenici 2.981, a u Moravskoj banovini država je finansirala izgradnju samo 137, a naseljenici su iz kredita podigli 1.513 kuća. Ukupno je u sve tri ove banovine naseljeno 11.273 porodice.
U Vardarskoj banovini je za tih 17 godina kolonistima podeljeno 38.896,32 hektara zemlje, a domorocima 22.862,98 hektara. U Zetskoj banovini kolonisti su dobili 36.801,34, a domoroci 6.146,60 hektara, a u Moravskoj banovini kolonistima je razdeljeno 11.948,01, a domorocima 1.943,83 hektara.
U ovom dokumentu, koga je parafirao glavni upravnik Saveza agrarnih zadruga u Skoplju, data je i sumarna ocena deobe ovih 118.599,08 hektara:
- Sva je podeljena zemlja, koja nije davala skoro nikakvog prihoda ni pojedincu, ni državi, privedena kulturi i u većini se racionalno obrađuje... Naseljeničke kolonije, koje su često Jugoslavija u minijaturi, jer u njima ima Srbijanaca, Crnogoraca, Banaćana, Ličana, Dalmatinaca, mnogo su uradile na uklanjanju plemenskih razlika. Naseljenici žive u najboljoj slozi, oni su i glavni nosioci zadružne misli u južnoj Srbiji, uveli su bolji način gazdovanja i dali poleta privrednom životu.

NI ZA PLUG
- RADI oskudice u sredstvima naseljeniku se - navodi se u ovom dokumentu -
redovno nije mogao dati ni plug. I biva da naseljenik koga država naseljava, gde je izložen državni autoritet, ili da pozajmljuje poljoprivredne sprave od suseda, domorodaca, često i ralicu od Arnautina. Uvek radi oskudice u sredstvima država daje par volova na dve ili tri porodice, a redak je slučaj da se nabave i krave muzare ili koja sanska koza, da bi bar deca imala zdravu hranu.
(Nastaviće se)