Molitve za greh

Piše: Šimon Đarmati
TAČAN broj žrtava je ostao nepoznat, jer su ekshumacije bile dozvoljene samo na grobljima u Nađrevu i Tisakurtu, a ne i na grobljima u ostalih devet okolnih sela u kojima je takođe dolazilo do trovanja. Iz dva groblja za 162 leša (95 odsto
muških) je ustanovljeno da je uzrok smrti trovanje.
Tadašnja vlast, zazirući od ionako velikog međunarodnog odjeka u štampi, nije želela društveni proces i državnu optužnicu, pa se suđenje masovnim ubicama nije održavalo kao jedinstven proces već se pretvorilo u pojedinačna suđenja. Pred licem pravde, zbog ubistva 46 ljudi tokom 15 godina,
našlo se 29 žena. U njihovim ekshumiranim ostacima nađene su smrtonosne doze arsenika.
Žene su pred sudije izvođene po dve, ili u grupama od četiri i pet. Suđenje u Solnoku je trajalo mesecima, a tokom njega ispitana su 72 svedoka. Neki slučajevi su dospeli do
višeg suda. Ona koja nije priznala bila je oslobođena, a koja je priznala bila je obešena ili osuđena na vremensku kaznu. Na kraju osuđeno je njih 16, od čega pet na različite vremenske kazne, sedam na doživotnu robiju, četiri na smrt vešanjem od kojih su pogubljene dve. Tri žene prvobitno osuđene na smrtnu kaznu izvršile su samoubistvo u zatvoru. Jedna žena oduzela je sebi život, još tokom istrage.
KADA su, desetak godina posle počinjenog zločina konačno izvedene pred lice pravde, bile su to već žene u poznim godinama.
U petak, 13. decembra 1929. godine, na optuženičku klupu sele su četiri žene. Bile su odevene u crne haljine, odavale su izgled poštenih. Neupućeni bi pomislili da se radi o žrtvama, a ne o zločincima.
Prvooptužena Rozalija Holjba sedela je sa leve strane. njeno lice bilo je mršavo, a ponašanje ravnodušno. Skoro da je podsećala na podčinjenu zver. Oktobra meseca 1924., ona je stavila arsen u kafu svoga muža. Ideju za ovaj njen čin dala je Lidia Šebešćen koja je sedela do nje na optuženičkoj klupi i koja nije ličila na nekog ko ima sedamdeset godina. Za razliku od nje, treća po redosledu na klupi, Julijana Lipka izgledala je kao devedesetogodišnjakinja, odnosno trideset godina starija nego što je bila. Godine 1912., Julijana Lipka je arsenikom otrovala ženu Arona Kardoša koji je angažovao da brine o njegovoj ženi. Kasnije je otrovala i Đerđa Žiroša i njegovu ženu. Đerđ njen polubrat, bio je hrom, te je Julija, polusestra dobrog srca, samo htela da ga oslobodi patnje. S druge strane Đerđova žena je bila zla. Niko je u Nađrevu nije podnosio. Ona je svojom zločinačkom aktivnošću postavila impresivan rekord familicida čak i za standarde Nađreva.
JULIJANA Lipka stekavši iskustvo ponudila je svoju pomoć Mariji Keteleš, četvrtoj ženi na klupi, da se oslobodi prvog muža Lasla Kokai, pijanice. Jednog dana, godine 1919. njegova kajsijevača je obogaćena mišomorom. Pošto se količina nije pokazala dovoljnom, arsenik je umešan u kafu. Mala boca sa ostatkom otrova, nađena je u njegovom kovčegu prilikom ekshumacije.
Optužene žene niti su osećale niti su ispoljavale grižu savesti i kajanje. Psiholog dr Šandor Feldman koji je kao sudski stručnjak i svedok odbrane dan pre suđenja pregledao žene o njima je zapisao da izgledaju, govore i kreću se kao mnoge druge umorne, stare seoske žene. Njihovo ponašanje je generalno uzevši bilo apatično i religiozno. Julija Lipka je bila odlučna: „Ja znam kako da se molim. Svake noći izgovaram svoje molitve. Bog će me osloboditi, jer sam čista kao Božja duša.“ Kada je dr Feldman zamolio optužene da se potpišu, svaka žena je u svojoj ćeliji, odvojena od ostalih, napisala svoje devojačko prezime i ime. Kada je zamolio da napišu svoja udata imena, one su odbile kao da im je naloženo da urade nešto veoma pogrešno.

(Nastaviće se)