Otrovala i sina

Piše: Šimon Đarmati
ŽENE Tisazuga verovale su da se arsen neće otkriti u telima žrtava, budući da nijedno ubistvo godinama nije otkriveno.
Odbrana je tvrdila da se arsen nalazi svuda i da je arsen u telima žrtava zapravo u njih dospeo spolja. Međutim, optužba je iznela stav da je arsen u neutralnom zemljištu nađen samo u tragovima, dok je u telima sadržaj ovog otrova bio deset do dvadeset puta veći.
Postoje izvesne sumnje da se mađarska vlada protivila da obelodani da običaj radikalne eliminacije muškog sveta nije star dve decenije već čitav vek i više. Ona je granicu ekshumacije postavila na dve decenije. Treba naglasiti da su autopsije bile skupe, te se nije isplatilo zalaziti toliko godina unazad.
U jednoj sociološkoj studiji objavljenoj 1935. godine spominje se 200 sumnjivih smrtnih slučajeva. Ubistva su počinile isključivo žene. Samo se jedan muškarac spominjao, ali ne kao aktivni učesnik. U jednom od dokumenata on se opisuje kao mršava, tuberkulozna individua koja se gubi u svojoj odeći i koji je mrmljao: „Žena me je naterala da uradim to ! Ja sam bio dete u njenim rukama ...“
Pred lice pravde stale su i Kristina Čabai, koja je ubila svog muža pijanicu koji se zverski ponašao prema njoj, i Ester Takač. Kristina Čabai, zlostavljana žena, nikada nije poricala to što je uradila, i nije pokazivala kajanje zbog učinjenog. “Ponovo bih ubila kopile !” - izjavila je na sudu.
Dok je prva bila nesrećna, napaćena, često prebijana žena, druga se pojavila kao dobronamerna seljanka. Ester se 1913. godine udala za gluvonemog momka i uselila se u kuću njegovih roditelja. Njena svekrva je umrla mnogo ranije. Zatim se razboleo Laslo Takač, njen svekar. Lekar koji ga je posetio je kao dijagnozu postavio zapaljenje bubrega. Mada
teško ucveljen, Takač stariji je nastavio da pije i da pokušava da se na nedozvoljeni način približi snaji. Atmosfera u kući je bila očigledno sve osim mirna. Uskoro je i svekar umro.
Na suđenju je mlada Ester Takač kategorički poricala ubistvo svekra. Ona je iznosila da je jedini dokaz protiv nje nađeni arsen u ekshumiranom telu i činjenica da je ona kupila značajnu količinu hartije za muve. Ona je spremno priznala da je kupila ovu hartiju u decembru 1922. godine, ali je izjavila da je kupovinu obavila kako bi se na vreme pripremila za najezdu muva u leto koje je dolazilo. Ironijom sudbine, Ester Takač je oslobođena dok je Kristina Čabai osuđena na petnaest godina zatvora mada su svi svedoci svedočili u njenu korist govoreći o njenom teškom životu prepunog nasilja.
Iste godine, 9. januara pred sud su stale dve bogate žene iz Nađreva. Julijana Kovač-Feldvari i Marija Sendi-Kardoš.
Prvoj je majka bila škrtica, zapravo prava štedljiva seljanka, a Julijana vesela mlada žena, željna provoda. Da bi lakše došla do novca, ona je majci ispekla pogačice punjene arsenom. Muž koji je patio od želudačnih tegoba joj je dosadio, kao i ljubavnik, udovac, otac troje odrasle dece, pa je jednostavno zaključila da nije vredno da se muči s njima.
Marija Sendi udata Kardoš je u vreme izvršenja trovanja bila raspusna žena, večito željna telesnih i životnih užitaka. O njenim ljubavnim avanturama su kružile čudesne priče. Na njenim jastucima podjednako su se valjali i seljaci i gospoda. Bila je prava seoska nimfomanka. Nikada se neće saznati koliko je ljubavnika otrovala. Optužena je da je otrovala muža kavgadžiju i ženskaroša, ali i bolešljivog sina, uz to i lošeg morala. Cena otrova koji je nabavljala bila je ravna ceni jednog teleta. Pošto je sinu dala otrov, njega su počeli da muče bolovi u stomaku. Seo je na krevet u najlepšem odelu. Uplašen, rekao je majci: “Majko, ne želim da umrem!“ Ona ga je tešila: „Ćuti, ćuti nećeš umreti. Uzmi lek i otpevaj mi nešto lepo. Jednu od pesama koju poješ u crkvi. Obraduj majku svojim talentom. U crkvi te svi hvale kako imaš lep glas sine.“ Mladić je pevao, zatim je dobio grčeve i do jutra umro.
(Nastaviće se)