I brada - Dražina!

Piše: Ljubomir Tešić
STANARI zgrade u Cetinjskoj 10 - Divna Mah, Milan Gnjatović, Bojana Žižić, Milan M. Žižić i Jelica Gnjatović - svi iz Beograda - došli su 21. novembra 1944. godine - da OZN-i svedoče protiv svoja dva suseda iz iste zgrade - Dragiše Miloševića, vlasnika zgrade u Cetinjskoj 10, i Cilike Zvizdić i njenog muža Ragiba Zvizdića, nastojnika zgrade u Cetinjskoj ulici 10.
Optužba protiv Dragiše Miloševića:
"Tokom ove 1944. godine, od aprila, bio je u Dražinim odredima u okolini Jagodine. Iz Dražine vojske je istupio onda kada su partizani krenuli iz Bosne prema Drini, a zatim počeli da ulaze u Srbiju. Po Beogradu je po povratku širio glasove kako je Draža sa 25.000 svoje vojske krenuo u susret Englezima i Amerikancima prema Grčkoj i da će pomoću njih stići u Beogad i osloboditi ga pre partizana i saveznika.
U toku bavljenja u Dražinim odredima, Milošević je povremeno dolazio u Beograd - u društvu sa još po jednim Dražinim banditom, okićenim bombama, redenicima, velikom bradom, dugom kosom i svim ostalim rekvizitima dražinovštine. Milošević je i sam nosio "Dražinu bradu" koju je brzo obrijao pred sam ulazak partizana u Beograd i tako se prerušio i sakrio. On se i danas, u tajnom skrovištu, uljuljkuje nadom da će Draža ponovo vaskrsnuti i krenuti konačno sa obračunom i progonom iz Srbije `komunističke bande`, kako naziva našu slavnu vojsku...
IZJAVLJUJEMO još da je Milošević za vreme okupacije zaradio silan kapital - trgujući vagonskom robom na crnoj berzi - robom koju je dobijao pomoću Nemaca. Bacao je na crnu berzu: šećer, zejtin, pirinač, kvasac, esenciju, biber i drugo. Prodaju je vršio samo na veliko - šećer samo na sanduke, zejtin na kante itd. Ali kada bi mu se obratila sirotinja za jedan ili pola kilograma, bahato je odbijao...
Milošević se sada lažima predstavlja kao veliki mučenik iz vremena okupacije, prseći se kako je bio hapšen od Gestapa. Jeste, on je od Nemaca jednom i bio uhapšen, ali ne zbog rodoljublja nego zato što je sakrio veliku količinu robe koja nije bila prijavljena okupacionim vlastima. A posle, kada je Draža Mihailović paktirao sa Nemcima, Dragiša Milošević se, sada kao `dražinovac`, naglo počeo da bogati.
Upozoravamo nove vlasti da je Milošević lisac svoje vrste, jer se predstavlja i kao materijalno oštećen - tobože da se za porušenu kuću morao zadužiti sa 300.000 hipotekarskog duga. Istina je da je ovaj dug napravio, ali ne iz razloga nužde nego da bi time kamuflirao poslove koji su mu za vreme okupacije doneli desetine i desetine miliona dinara na račun beogradske sirotinje. Ovaj ovako zarađeni kapital pretvorio je u tursku valutu i zlato. U doba okupacije živeo je vrlo luksuzno: priređivane su bogate večere s pijankom i partijama pokera do zore...
Miloševićeva žena je sa balkona dovikivala susedima, koje nije trpela: `Vi ste banda komunisti, ali od vaše komune nema ništa, jer su oko nas Nemci...`"
Pomenuti svedoci, u zajedničkoj izjavi u OZN-i, protiv Zvizdića su iskazali ovo:
"ONI su se za vreme okupacije u Beogradu bili prerušili u Srbe. Bili su nastojnici kod Miloševića. Umesto Ragib, on je sebe krstio u Rista, a ona, umesto njenog pravog imena - Cilika, za okolni svet je bila Vera Zvizdić. Međutim, oni su za Nemce bili ono što su bili - ona Hrvatica, a on musliman. Tako su sa njim i sarađivali za sve vreme okupacije. U njihovom stanu su Nemci, njihovi prijatelji, bili i danju i noću. Tu se jelo, pijančilo i stalno pevalo najviše na nemačkom, tu je odjekivalo od klicanja `Hajl Hitler`. Njihov stan je služio za sastanke svih tipova koji su služili i bili na strani okupatora.
Cilika je javno, u Cetinjskoj i drugim okolnim ulicama, svima pretila Nemcima i `moćnim Gestapom`. Pred njom su svi stanari morali da strepe i da joj se klanjaju. Svak se čuva da joj se, ne daj bože, bilo čim zameri, jer su znali šta ih čeka! Sve čestite stanare zgrade je špijunirala i uhodila.
Cilikin muž Ragib bio je šofer kod Nemaca i kao takav sa njima bio i u službi i u svome domu vrlo familijaran. Trošio je sa Nemcima i uz njihovu pomoć od 100.000 do 150.000 dinara mesečno. Cilika je u vreme najveće oskudice životnih namirnica u Beogradu, u vreme kada je za pojedince i parče projinog hleba bila velika poslastica, izazivački, nasred dvorišta, klala piliće, razvijala belo testo, a iz džepova vadila i jela bombone - očekujući da joj na ručak kao gosti, u buljuku, dođu Nemci, kućni prijatelji...
ZVIZDIĆI su se služili Nemcima i nemačkim prevoznim sredstvima za sve svoje domaće potrebe. Cilika je u društvu sa svojom sestrom (koja je zajedno sa svojim mužem u septembru 1944. godine pobegla u Nemačku) neposredno pred ulazak partizana u Beograd nemačkim kolima prevozila stvari iz Ruske vojne bolnice u svoj stan...
Cilika je, zajedno sa svojom sestrom, pre oslobođenja, kupila velike količine zlatnog nakita i zlatnih poluga, jer se bojala da će novac koji su pljačkom i otimačinom imali u kući, izgubiti vrednost.
Potrebno je da nove vlasti pozovu ovaj par - on šofer kod Nemaca, ona nastojnica zgrade kod Miloševića - da dokažu poreklo tolikog bogatstva - a zna se da su bili puka sirotinja. Na osnovu kojih sredstava su tako ugodno i raskošno živeli za vreme okupacije.
Prvih dana po ulasku partizana u Beograd, Cilika je krišom i na brzinu pred Divnom Mah cepala fotografije, razne legitimacije, propusnice i ausvajse - iz doba saradnje sa Nemcima - jer se bojala da sve ovo ne dospe u ruke OZN-e i drugih organa nove vlasti..."
(Nastaviće se)