Strast bez vatre

U DRŽAVI Minesoti na Festivalu renesanse, održanom 15. septembra 1990. godine, izvesni Alfred Volfram poljubio je 8.001 osobu za osam časova, što će reći da je uspeo da poljubi više od šesnaestoro ljudi u toku samo jednog minuta!
U filmu "Poljubac" iz 1896. godine, Džon Rajs je poljubio Meri Irvin, i to je bio prvi snimak poljupca u istoriji.
U filmu "Don Žuan" iz 1926. godine, glavni junak je poljubio različite senjorite 191 put, odnosno svake 53 sekunde!
Najduži poljubac u istoriji filma jeste onaj između Džejn Vajman i Režisa Tomeja u filmu "You are in the Army nonj" iz 1941. godine. Taj poljubac je trajao tri minuta i pet sekundi, odnosno 1/25 ukupne dužine filma!
Najduži zabeleženi poljubac odigrao se u Tel Avivu, 5. aprila 1999. godine, između Karmit Kubere i Drora Orpaza i trajao je 30 sati i 45 minuta!

PREDANjE govori da će svaka žena koja poljubi statuu italijanskog vojnika Đidarela Đidarelija iz 16. veka naći predivnog muža, pa se smatra da je preko pet miliona žena spustilo svoje usne na ovu skulpturu!
Prema legendi, svaka osoba koja poljubi Blerni Stoni u Blerni zamku iz 15. veka, koji se nalazi u Korku, biće nagrađena izuzetnom elokvencijom i ubeđivačkim sposobnostima!
Robert Herik je proglašen "pesnikom ljubljenja" jer su njegove "Hesperide" iz 1648. godine prepune poljubaca i ljubljenja.
Mnoge ribe izgleda da uživaju u ljubljenju, a posebno vrsta "gurami" kod koje ovaj akt može trajati i 25 minuta!
Novi životni obrazac danas je izražen u nekoj vrsti nemuštog imperativa "budi singl", živi sam, nemoj da se vezuješ, nemoj da svoje deliš sa drugim, klopaj usput sam jer je tako jeftinije i ugodnije. Moderni narcizam najživlje se ocrtava u ovom aspektu, koji je nedvosmisleno opisan i promovisan u svetski popularnoj televizijskoj seriji "Seks i grad" u kojoj četiri junakinje, amblematski slaveći žensku ekonomsku nezavisnost, promovišu ne samo ideologiju "singla" već i imperativ "nevezivanja".
Raskrinkavajući udvaranje, koje nedvosmisleno završava seksom "nabrzaka", ova serija je, igrajući na kartu čiste transparencije, obnarodovala istinu da ljubav više nije u opticaju, da se komplimenti, ako ih i bude, daju posle kada više nije nužno izmamljivati milost Drugog.
Narcistička kultura je u svojoj biti cool kultura, u kojoj svako živi u bunkeru svoje ravnodušnosti, zaštićen kako od svojih, tako i od tuđih strasti.
U okviru takvog kulturnog miljea, u procesu personalizacije dolazi do jednog cool labavljenja društvenih veza, čime postaje vidljivo da doba u kojem živimo karakteriše praznina, ali praznina lišena bilo kakve tragičnosti ili apokaliptičnosti.

(Nastaviće se)