Ljubav Lili Marlen

Piše: Miodrag - Mija Ilić
- Svirao je zabavni orkestar Fridriha Majera - seća se tog vremena Miomir Denić, pokojni doajen srpske scenografije, koji je za vreme rata radio kao šef tehnike Narodnog pozorišta. - Pevala je i Marlena Ditrih. Gostovala je Zara Leander. Pomenuću i nastup Lale Andersen, čuvene “Lili Marlen”. Sa njom se dogodilo nešto neverovatno u Beogradu. Ona se zaljubila u Srbina. Tokom proba sa orkestrom neobično je privukao klavirista iz Majerovog orkestra. Svirao je temperamentno, uživljeno i sa lakoćom, potirući sve priče o Slovenima kao nižoj rasi. Između njih dvoje planula je ratna ljubav, koja je uvek iznenadna, jaka i, naravno, tragična. Ona nije želela da ide iz Beograda, iako je imala zakazanu turneju po istoku. Beograđani su je videli kako pokušava da pobegne iz automobila koji ju je vozio na železničku stanicu. Pored nje su stajali Nemci, koji su pokušavali da ne budu grubi pred svetom. Ona je zapravo bila zarobljenik, možda i veći od našeg klaviriste. Sedela je kod Londona, na ivici trotoara, i plakala, otimajući se od ruku koje su htele da je uguraju u auto...
Miomir Denić kaže da su sve predstave Narodnog pozorišta bile prepune. Ulaznice su bivale razgrabljene i desetak dana ranije. Na premijere su dolazili predstavnici tadašnje vlasti. Repertoar se daleko brže obnavljao nego danas. Da bi se postigao takav ritam produkcije radilo se svakodnevno.
- Ja umalo nisam platio glavom sopstvenu nepažnju tokom jedne muzičke večeri koju su priredili Nemci - priča Denić. - Bio sam dežuran u tehnici pozorišne zgrade Manjež. Usled umora i slabe ishrane, nepažnjom se u portalu oslonim na šalter koji aktivira efekat grmljavine. Nastade metež u publici. Počeše Nemci da preskaču sedišta gužvajući se ka vratima. Nisu znali da li je bombardovanje ili podmetnuti eksploziv. Bio sam uhapšen i dva dana su me saslušavali. Na intervenciju Joce Popovića, upravnika pozorišta, pustili su me. Uverio sam ih da je bilo slučajno.

Primetno je da u repertoaru nisu bili zastupljeni Dobrica Milutinović i Radomir - Raša Plaović, a da je Žanka Stokić na svojoj matičnoj sceni odigrala samo jednu ulogu, u obnovi komedije “Razbijeni krčag” Fon Klajsta...

Aleksandar - Aca Cvetković je tokom rata igrao veoma malo u Narodnom pozorištu. Osim u nekim obnovljenim predstavama iz predratnog repertoara, pojavio se u komadima “Sto miliona dolara” Hajnca Kubijera, “Uobraženi bolesnik” Molijera, “Đido” Veselinovića i Brzaka, “Menehmi” Plauta... Pavle Bogatinčević ga je ovako opisao:
“Bio je omanjeg rasta, jakog vrata, i izrazito kratkovid. Ali on je, uprkos izgledu ili baš zbog izgleda, bio veliki glumac. Za njega nije bilo faha: komične i tragične uloge je podjednako uspešno igrao. Jedne večeri je publiku zasmejao do suza, a druge je do suza rasplakao. Kada je igrao, na primer, Karlovu tetku, publika se bukvalno valjala od smeha; a kada je glumio ruskog cara Pavla, paranoika, gledaocima se dizala kosa na glavi - u toj ulozi nije bilo ni traga od onog komičara iz prethodne večeri...”
Koliko nisu bili naročito zainteresovani za repertoar Drame, toliko su Nemci, s druge strane, preko dirigenta Osvalda Buholca, oficira Vermahta, direktno uticali na repertoar Opere i nivo izvođenja. Saradnja stare kuće i nemačkih okupatora ogledala se u raznim oblicima. Tako je u septembru 1943. održano “uspelo opersko-baletsko veče” za nemačke ranjenike u dvorani Gardijskog doma u Topčideru. Pre početka koncerta, upravnik Jovan Popović obratio se pacijentima vojne bolnice sledećim rečima:
“Gospodo, osećam se neobično srećan što se mojim članovima, članovima Srpskog narodnog pozorišta, pruža danas prilika da prikažu svoju umetnost pred hrabrim vojnicima velikonemačkog Rajha, koji pod vođstvom Adolfa Hitlera, besprimernim požrtvovanjem, stvaraju novu Evropu, nov svet. Da, besprimernim požrtvovanjem i legendarnom hrabrošću stvarate vi, svojom krvlju i svojim životima, nov svet koji će uništiti boljševičku gamad i onemogućiti u toj novoj Evropi dalje vršljanje američkih gangstera i engleskih lordova, plaćenih jevrejskim parama. Novo sunce, koje se rađa, biće radosno pozdravljeno od svih pametnih naroda. Od moje zemlje takođe. Pozdravljajući vas iskreno, molim vas da nas primite onako kako smo i mi k vama došli. A to znači: prijateljski i od srca. Živeli!”

GLUMCI NA SCENISCENOM našeg najvećeg teatra dominirali su glumci dokazanih vrednosti - Milorad Dušanović, Milivoje Živanović, Aleksandar - Aca Cvetković, Božidar Drnić, Marko Marinković, Aleksandar Zlatković, Pavle Bogatinčević, Jovan Nikolić, Voja Jovanović, Velimir Bošković, Fran Novaković, Branko Jovanović, Milan Popović, Boža Nikolić, Mirko Milisavljević, Strahinja Petrović, Milivoj Mavid Popović, Relja Đurić, Jovan Gec, Sima Janićijević, Lazar Jovanović, Aleksandar Stojković, Jovan Antonijević, Sima Ilić, Dragutin Gostuški, Milorad Ignjatović, Milena Bošnjaković, Nevenka Mikulić, Gordana Gošić, Nadežda Riznić, Dara Milošević, Ida Pregarac, Nevenka Urbanova, Mira Jevtić, Irena Jovanović, Nevenka Mikulić, Anka Vrbanić, Ljubica Sekulić, Edita Milbaher, Olga Spiridonović, Ljubinka Bobić, Zora Zlatković, Mira Todorović, Desa Dugalić, Sofija Perić, Teodora Arsenović, Marica Popović, Kapitalina Apostolović, Nada Kasapić, Mirjana Kodžić...
(Nastaviće se)