U zamci osećanja

Piše: Jovica Stojanović
OD svih međuljudskih odnosa, ljubavne veze su najlepše i najduže se pamte. Neke, kao poznata prva ljubav, nikada se ne zaboravljaju. Pamte se i ljubavne veze koje su bile gorke, pune razočarenja i i traumatične. Čovek je filogenetski programiran da pamti svoja emotivna iskustva. Zato su i promašaji njegovog srca dovodili do teških depresija, i do ivice ludila. Dve ličnosti jednu situaciju mogu doživeti slično, ali kasnije i mogu izvući sasvim različite zaključke, i ona na njih može ostaviti radikalno drugačije posledice. Ljubavna veza je jedna od potvrda za to.
Koliko ume da bude lepa i po tome nezaboravna, ljubavna veza može i da plaši, stvara neudobne teskobe, sumorne i onespokojavajuće upitnike, pa čak može dovesti i do poremećaja ličnosti. Sve to govori da je ljubavna veza jako ozbiljan problem, da je od vitalnog interesa ne samo za pojedince koji su njeni tvorci i učesnici; ona je i te kako značajna za porodicu, pa i širu društvenu zajednicu.
Današnja površnost ljubavnih veza koje se svode na plitke i trivijalne sadržaje i na instant - seks, čini ovu temu još aktuelnijom. I akutnom. Vreme je bitna dimenzija ljubavi, jer ona se nužno, sa svim kvalitetima koji je krase, javlja u nekom dužem ili kraćem intervalu. Ljubav ne sazreva ni u proleće ni u jesen, već naprosto - u vremenu.
TRADICIONALNI brak koji je po načinu sklapanja i životarenja trajao hiljadama godina, zapravo je institucija u kojoj je realizovano tehničko zajedništvo muškaraca i žene (nije ovaj institut slučajno pomeren u prostor obligacionog prava). Nije slučajno ni to da je nad brakom, naročito primislima da se on razvede, bdelo strogo i preteće oko građanskog i običajnog prava, i crkva. Brak, po sebi, jednostavno, nije ljubavna veza; on je zakonski sankcionisana, socijalno kanalisana i nadgledavana energija seksualnog nagona. Njegova emotivna dimenzija je gotovo potpuno zanemarivana. Sve do početka ovog veka, brak su u ime zainteresovanih sklapale porodice, koje su više bile zaokupljene sprezanjem svojih, prevashodno ekonomskih i socijalno-političkih interesa, nego preplitanjem emocija onih koji su stupali u njega. Tu su i muškarac i žena bili, pre, ekonomske i sociopolitičke monete, no što su bili emocionalne veličine. Otuda je brak i klasna konstrukcija, jer je određivan konstelacijom društvenog staleža koji su racionalno politički konstituisani, a ljubav je u svemu tome mogla biti samo remetilački faktor koji može da pobrka račune.
DANAS se čini da ove prisile manje ima. Činjenica je da je manje ima baš zbog ljubavne, slobodne predbračne veze koja je mogući uvod u brak. Međutim, i u današnjem braku mnogo više caruje praktična matematika nego ljubav. Da je drugačije, ne bi bilo, u proseku, 60 odsto razvedenih brakova na svim merijidanima sveta. Naravno, svi razvedeni brakovi nisu posledica odsustva svake početne ljubavi, već je razvod događaj na njenom zgarištu. Mnogi brakovi su razvedeni upravo zbog izvanbračne ljubavne veze, zbog prevare, koja je moralni i zakonski pojam, zbog famoznog neslaganja karaktera, odakle i potiču gotovo sva neslaganja. Čisto ekonomski razlozi su zanemarljivo malo zastupljeni u volji zainteresovanih da se razvedu, bez obzira na to što iz perspektive današnjeg ekonomskog pragmatizma, to deluje gotovo neverovatno.
(Nastaviće se)