Rogonja Šarl

U DRUGOM velikom romanu "Gospođa Bovari" pisac Gistav Flober maestralno opisuje osećanja svoje glavne junakinje i njen bes zbog bračne čamotinje i zbog muža koji ne primećuje njene muke. I Tolstoj i Flober su bolje pronikli u dušu i emotivno-seksualne pulsije žene u ljubavnoj aferi no mnogi psiholozi i psihijatri. Najzad, pisci otvoreno, i prvi, govore o onome što nauka prećutkuje. Baš oni su anticipirali mnoge ideje i situacije koje je kasnija klinička praksa u tretiranju bračnih problema preuzela. Gospođa Bovari stalno pati za svojim prvim ljubavnikom Leonom, njime su joj sve misli obuzete kao u šiparice. Brak sa doktorom Šarlom Bovarijem je nervira, frustrira, i nesnosna bračna situacija je, zapravo, izvor svih njenih patnji koje njen suprug u svojoj površnosti, ne primećuje. Naravno, njemu ni ne pada na pamet da je njegova žena zaljubljena u drugog, i da ga vara.
Kao što Karenjin ne primećuje promene kod svoje žene koja je zaljubljena u drugog, ni rogonja Šarl Bovari ne primećuje da njegova supruga fizički cveta, ali ne zbog toga što je on usrećio, već njen drugi ljubavnik Rudolf: "Nikada gospođa Boravi", kaže Flober za svoju junakinju preljubnicu, "nije bila tako lepa kao u to doba" (doba zaljubljenosti u ljubavnika Rudolfa - prim. J. S). Kaže Flober i to da, dok je Emin muž mirno spavao, ona je, ležeći pored njega, budna sanjarila neke druge snove. Uostalom, kao i svaka žena zaljubljena u drugog, kojoj je muž već dosadio.
NAVEDENI pasaži iz "Gospođe Bovari" ilustruju muške zablude u svakodnevnom životu, kod muškaraca koji po promenama na svojoj ženi ne primećuju da se njima nešto značajno događa, odnosno, da im se u brak uvukao treći. Žene su po prirodi stvari bolji posmatrači muškarca i primećuju mnoge sitnice. To je primetio još klasik seksologije, engleski sociolog seksualnosti Havelok Elis. U svojoj knjizi "Psihologija seksualnosti", za prevaru on jasno i doslovno kaže: "Muževi uglavnom s ljutnjom reaguju, pa i agresivno, na preljube svojih žena, a ne pitaju se da li su one to učinile samo zato što su po prirodi neverne ili iz drugog razloga. Moj odgovor je: žena, ako je seksualno cementirana, odnosno, ako nije u braku razvila seksualni aspekt svoje ličnosti, biće laka žrtva zavodnika sa strane, koji, osim što je nov muškarac, on se trudi svakodnevno oko nje, probija auru njene seksulne monotonije i zaleđenosti i čini je svojom ljubavnicom, strastvenijom i boljom no što je ikada bila sa svojim suprugom."
Sporni razlozi za brak su psihološko-socijalna okosnica i dva pomenuta književna remek-dela. Ipak, vredi navesti obrazloženja iz stvarnog života koja dobro ilustruju pretpostavke za promašen brak i, samim tim, preljubu.

PRAVO NA LjUBAV
I FLOBER i Tolstoj, kao znalci ženskog erosa, mnogo su učinili na emancipaciji žena koje i prevarom traže svoja prava: pravo na ljubav i seks, na autentičnu partnersku dramaturgiju života, a ne samo na scenografiju koju su im obezbedili njihovi muževi. U toj scenografiji dve pomenute heroine su propadale kao žene, kao seksualna bića i one se prevarom bune protiv korozije svog erosa na šta ih osuđuje konformistički "moral". Konačno, oba pisca su dotakla ono što je u prirodi žene, pod presijom kulture sakriveno, a to je primarna ženka koja mora stalno biti osvajana.
(Nastaviće se)