Žena na zajam

Piše: Jovica Stojanović
VELIKI antropolog Margaret Mid u svom delu "Sazrevanje na Samoi" kaže da Samoanci svoju decu već u pubertetu uvode u seksualni život. Stariji, iskusniji, muškarci deflorišu polno sazrele devojke, tako da tamo pojam nevinosti nema nikakav moralni predznak. S druge strane, momke u seksualni život uvode iskusne žene, pa iz svega toga Midova zaključuje da je adolescentna kriza na Samoi potpuno bez frustracija i ne proizvodi mentalna oštećenja, ne razvija komplekse, kako je slučaj sa burnim krizama adolescenata na modernom zapadu. Sve to značajno utiče na smanjenje agresivnosti i slučajevi destruktivnog ponašanja zbog narcističkih seksualnih povreda su neprimetni. Velikim strastima tamo nema mesta, ljubavni život je prilično miran, što ne isključuje seksualnu aktivnost. Ovo društvo je, po Midovoj, seksualno i emotivno nekonfliktno, i od njega bi se imalo šta naučiti. Obrazac kulture daje meru svemu, pa i ponašanju u seksu, kako tvrdi drugi veliki antropolog Rut Benedikt u "Obrascima kulture". I u knjizi "Pol i temperament u tri primitivna društva" Margaret Mid kaže da urođeni temperament i nagone društveni obrazac usmerava, već prema karakteru kulture, i od kulturnog determinizma zavise i pogledi na seks i neposredno seksualno ponašanje. Od mere egoizma zavisi i ljubomora prilikom prevare, koja je retka, ali i od toga da li se žena smatra trofejem ili ne.
ZA Eskime koji žive u nemilosrdnoj hladnoj zoni sveta često se, uz pošalice, vezuje običaj gostinske obljube, koja nije praćena ljubomorom. Naime, gost Eskima je čak obavezan da spava sa domaćinovom ženom, I ovaj to ne smatra prevarom već sam mu nudi ženu. Običaj se dugo tumačio i kao patrijarhalna solidarnost da muškarac i na putovanjima
ima seksualno zadovoljstvo, pa se posmatrao i kao nasilno ponižavanje žene. Ovo profeminističko tumačenje običaja gostinske obljube kod Eskima stalno zapostavlja jednu veoma bitnu činjenicu koja mu daje pragmatični smisao, koji je za zajednicu ovog naroda od egzistencijalne važnosti. Naravno, Eskim bi se veoma uvredio ako bi gost odbio da seksualno opšti s njegovom ženom. Međutim, u prepričavanju tog običaja zaboravlja se sledeće: Eskimi nisu imuni na ljubomoru, ali je opstruiraju tako što se podrazumeva da gost, ukoliko se domaćinu dogodi neka nesreća u lovu na sobove ili u ribolovu, preuzme odgovornost za njegovu porodicu. Da podsetimo: stradanja lovaca u lovu i strašnim ledenim mećavama nisu retka pojava. Baš zato domaćin gostu nudi ženu, a ovaj prihvatanjem podrazumeva da mu, u slučaju kakvog zla, štiti i ženu i porodicu. Zaštitništvo je ovde determinišući element koji prevaru pretvara u drugačiji kvalitet, u moralnu obavezu. Žena, ako joj muž i nije kod kuće (iglou), sama se nudi gostu, jer zna za tradicionalno obavezivanje koje ovakva "prevara" podrazumeva.
Po zapisu starog istoričara Polibija, u njegovim čuvenim "Istorijama", Spartanac je mogao, ako bi video kakvu lepu ženu s lepim i naprednim porodom, da je zatraži od njenog muža na neko vreme, da i njemu rodi takvu vitalnu decu. S obzirom na to da su se u Sparti deca smatrala u prvom redu državnom svojinom i da su eugeničke mere nemilosrdno sprovođene, pomenuti zahtev je često prihvatan.



KNjIGA "Seks i kultura" Jovice Stojanovića, iz koje objavljujemo ovaj feljton, uskoro u izdanju "Čigoja štampe", može se naručiti na telefon 011/306 7686, 306 7687 i u knjižari "Znak plus" (Terazije 24), po cei 480 dinara.

(Nastaviće se)