Vernost na ispitu

Piše: Jovica Stojanović


KAO seksualno-emotivno-moralni delikt prevara veoma bolno pogađa, traumatizuje svako samosvesno i moralno biće. Stoga vredi reći zašto ona tako duboko, ali i dugo boli?
Pod uticajem raspada mnogih normi i vladajuće hipokrizije, pa i izvikanih seksualnih sloboda koje pre liče na anarhiju, skloni smo da o prevari rezonujemo kvazidemokratski i tada se ponašamo licemerno. Prevara se danas čak ni ne shvata ozbiljno, ili se tako čini. Da je to veoma ozbiljan čin može se videti, jednostavno, po tome kakve sve duševne posledice ona ostavlja na onoga ko je prevaren.
Prevara nam ruši ideale o ljubavi, samopoštovanje, dovodi u pitanje vezu kao takvu do koje nam je stalo. Ne smatra se prevara bez razloga moralnim deliktom, nezavisno da li je u pitanju seksualna prevara ili neka druga. Prevariti, u osnovi, znači slagati, obmanuti. Onaj ko je prevaren smatra se izneverenim, sebe shvata kao žrtvu. Prevara je uvek socijalno-seksualni gest odbacivanja prevarenog. Jedan od najčešćih ljudskih strahova je strah od neprihvatanja, odnosno, od odbacivanja. To znači da je neka prvašnja harmonija narušena. Veza je uvek obaveza prema nečijem životu, odgovornost za njega, a prevara upravo to anulira. Zato ona tako povređuje jer se prevareni socijalno-seksualno rastemeljuje. Tu, svakako, treba ubrojiti i ljubomoru koja u ovakvim slučajevima narušava samopoštovanje, čovek počinje sebe nisko da vrednuje, jer mu prevara sugeriše neku vrstu njegove (ne)vrednosti. Prevara otvara pitanje smisla i besmisla, poverenja i nepoverenja, morala i nemorala.
OVDE je teško olako se pozivati na toleranciju, naročito kada se ima u vidu dubina našeg bića i dokle sve zadire prevara. Lako je reći, kad neko ubije zbog prevare, da je neuračunljiv i lud, ali je svakako lud onaj ko ne shvata odakle dolazi ludilo ljubomore koje se rađa kao žestok revolt u prevari. Ljude lako izneveri duh tolerancije, kada se to njima desi.
Reći da nas prevara nimalo ne pogađa znači reći da nam partner znači koliko i lanjski sneg. Bez ljubomore nema ljubavi i prevara boli tako duboko zato što ona stvara buru u temeljima našeg života. Čovek se tada oseti odbačeno, bezvredno, iznevereno i to je tajna jakog intenziteta povrede koju uzrokuje prevara. Prilikom sklapanja veze ljudi se prećutno obavezuju na vernost, na poštovanje nekih pravila igre, na samoograničavanje svoje socio-seksualne slobode. Partner nije naša svojina kao neki predmet, ali mi osećamo prema njemu dozu posesivnosti, što je, ipak, normalna potvrda želje za njim, i ljubavi prema njemu. Time i mi postajemo njegovi. U prevari je narušena sigurnost sa nekim, i poverenje u njega. A osećaj sigurnosti takođe je jedan od stubova nosača naše egzistencije. Kad taj stub naprsne dolazi i do narušavanja našeg integriteta, i identiteta. Potreba za sigurnošću je filogenetski programirana, ona je nagonska i u prevari se rastemeljujemo iz zavetrine sigurnosti u partnera.

Što smo više emocija i očekivanja investirali u partnera, utoliko se osećamo u prevari više iznevereno i doživljavamo je kao golemu ličnu nesreću i emotivni debakl.


KNJIGA "Seks i kultura" Jovice Stojanovića, iz koje objavljujemo ovaj feljton, uskoro u izdanju "Čigoja štampe", može se naručiti na telefon 011/306-7686, 306-7687 i u knjižari "Znak plus" (Terazije 24), po ceni 480 dinara.
(Nastaviće se)