Besana noć u Beslanu

Piše Roj Medvedev
PRVOG septembra 2004. godine ujutro u osetinskom gradu Beslanu, koji se nalazi nedaleko od granice sa Ingušetijom, na trideset kilometara od glavnog grada Severne Osetije Vladikavkaza, u dvorištu škole broj 1 završavala se svečanost posvećena početku školske godine. U dvorištu škole nalazili su se učenici svih razreda - od prvog do jedanaestog, nastavnici i veliki broj roditelja. Ovde su
došle i pojedine čitave porodice, tako da je ukupni broj ljudi očigledno bio veći od hiljadu.
Neočekivano, kod škole zaustavila su se tri vozila - teretno GAZ-66, mini-autobus UAZ i automobil marke "moskvič". Iz vozila su iskočili ljudi u crnim maskama. Skoro svi muškarci imali su brade, mada je među banditima bilo i nekoliko žena, takođe sa maskama na licu. Skoro svi su u rukama imali automate i ručne bacače...
List "Vremja Novostaj" izvestio je 6. septembra da je u Beslanu broj po.... osoba 353, a da je nestalih oko 160. Zvanični podaci, objavljeni u štampi 7. septembra potvrdili su pogibiju 338 talaca od kojih je 12 preminulo u bolnicama. Broj ranjenih dostigao je skoro 600. Ministarstvo narodnog obrazovanja Severne Osetije odredilo je da je ukupni broj talaca bio 1.181.
SLUŽBA FSB saopštila je da je poginulo desetoro pripadnika "Alfe" i "Vimpela". To su bili najveći gubici od kada postoje ruske specijalne jedinice. Broj poginulih i ranjenih dobrovoljaca iz nekog razloga nije objavljen...
Još 3. i 4. septembra neki od najtendencioznijih i .... ruskih novinara počeli su da prozivaju Putina zato što on, navodno, ćuti.
Vladimir Putin, naravno, nije sedeo skrštenih ruku i nije ćutao, i nacija je to videla preko televizije. U noći između 3. i 4. septembra doputovao je u Beslan, održao savetovanje sa svim rukovodiocima i pripadnicima službe bezbednosti Osetije i Južnog okruga. Zatim je posetio lokalnu bolnicu.
Dana 4. septembra posle podne pojavio se na televiziji i obratio se naciji. To je bila emotivna, ali jasna i sugestivna izjava. Posle reči saučešća i brige, upućenih ljudima koji su izgubili svoju decu, rodbinu i bliske ljude, Putin je rekao: "U istoriji Rusije bilo je mnogo tragičnih stranica i teških iskušenja. Mi danas živimo u uslovima nastalim posle raspada ogromne, velike države. Države, za koju se, nažalost, ispostavilo da nije sposobna da preživi u uslovima brzih promena u svetu.
Ali bez obzira na sve teškoće, uspeli smo da sačuvamo jezgro tog giganta - Sovjetskog Saveza. I novu zemlju smo nazvali Ruska Federacija.
Svi smo očekivali promene. Promene nabolje. Ali pokazalo se da apsolutno nismo pripremljeni za mnogo toga što se promenilo u našim životima. Zašto?
Mi živimo u uslovima prelazne ekonomije, koja ne odgovara stanju i nivou razvoja društva političkog sistema. Mi živimo u uslovima širenja unutrašnjih konflikata i međuetničkih protivrečnosti, koje je ranije vladajuća ideologija žestoko gušila.
PRESTALI smo da obraćamo potrebnu pažnju na pitanja odbrane i bezbednosti, dozvolili smo korupciji da zahvati sudstvo i organe reda.
Osim toga, naša zemlja, koja je nekada imala najmoćniji sistem zaštite svojih granica, u jednom trenu postala je nezaštićena i sa zapada i sa istoka. Za stvaranje novih realno zaštićenih granica otićiće mnogo godina i biće porebno mnogo milijardi rubalja. Ali i tu smo mogli da budemo efikasniji, da smo reagovali blagovremeno i profesionalno.
Uglavnom, mora se priznati da nismo pokazali da razumemo složenost i opasnost procesa koji teku u našoj sopstvenoj zemlji, pa ni u svetu u celini. U svakom slučaju, nismo na njih mogli adekvatno da odreagujemo. Pokazali smo slabost. A slabe biju. Jedni žele da od nas otmu što bolje parče, drugi im pomažu. Pomažu, smatrajući da Rusija kao jedna od najvećih nuklearnih sila u svetu još uvek za nekog predstavlja opasnost. Zato tu opasnost treba otkloniti.
I terorizam je, naravno, samo instrument za postizanje tih ciljeva. Mi smo se, kao što sam već mnogo puta govorio, susretali sa krizama, nemirima i terorističkim napadima. Ali ovo što se sada dogodilo - neljudski zločin terorista bez presedana po svojoj surovosti. Nije ovo izazov predsedniku, parlamentu ili vladi. Ovo je izazov celoj Rusiji. Celom
našem narodu.
Ovo je napad na našu zemlju.
Teroristi smatraju da su jači od nas. Da mogu da nas uplaše svojom surovošću, da mogu da parališu našu volju i da razbiju naše društvo. I čini se da imamo izbor - da im pružimo otpor ili da pristanemo na njihove zahteve. Da se predamo, da dozvolimo da unište i opljačkaju Rusiju u nadi da će nas na kraju krajeva ostaviti na miru.
KAO predsednik, šef ruske države, kao čovek koji je položio zakletvu da će braniti zemlju, njenu teritorijalnu celovitost i jedinstvo, kao građanin Rusije, ubeđen sam da u stvarnosti mi zapravo nemamo izbora. Jer ako dozvolimo da budemo ucenjeni i da podlegnemo panici, uvući ćemo milione ljudi u beskrajni niz krvavih konflikata - po primeru Karabaha, Pridnjestrovlja i drugih tragedija koje su nam dobro poznate. Ne može da se ne vidi očigledno. Mi nemamo posla sa pojedinačnim akcijama predviđenim da nas preplaše, niti sa odvojenim akcijama terorista. Mi imamo posla sa direktnom intervencijom međunarodnog terora protiv Rusije. Sa totalnim, surovim i širokim ratom koji iznova i iznova odnosi živote naših sunarodnika. Celokupno svetsko iskustvo pokazuje da se ovakvi ratovi, na žalost, ne završavaju brzo. U ovim uslovima mi jednostavno ne možemo, ne smemo da živimo tako nebezbedno, kao ranije.
Obavezni smo da stvorimo efikasniji sistem bezbednosti, da zahtevamo od naših organa reda da dejstvuju adekvatno nivou i širini novih pretnji koje su se pojavile.
Ali ono što je najvažnije jeste mobilizacija nacije pred opštom opasnošću. Događaji u drugim zemljama pokazuju nam da je najefikasniji otpor protiv terorista upravo tamo gde se ne susreću samo sa snagom države, već i sa organizovanim, udruženim građanskim društvom."
Dalje je Vladimir Putin rekao da će u najskorije vreme u skladu sa Ustavom Rusije, biti pripremljen kompleks mera usmerenih na ojačavanju jedinstva zemlje, na efikasno rukovođenje i kontrolu situacije na severnom Kavkazu, i na nove pristupe radu organa reda. "Danas moramo da budemo zajedno. Samo tako ćemo pobediti neprijatelja". Tim rečima predsednik je završio svoje obećanje. Veći deo ovog obraćanja, kako smo kasnije saznali, sastavio je lično Vladimir Putin.
Veliki deo građana pažljivo je slušao, a sledećeg dana imali smo mogućnost i da pročitamo obraćanje predsednika. Njegove reči naišle su na razumevanje i podršku većine građana Rusije...

PUTIN U PRVOM LICU
Prelazak u Moskvu

PROŠLO je nekoliko meseci pošto smo 1996. godine izgubili izbore u Piteru (Sankt-Peterburgu), a ja sam još uvek bio bez posla. Sve u svemu, nije bilo baš dobro, a tu je ipak i porodica... Trebalo je nešto odlučiti. Tada je bila nekakva nejasna situacija sa Moskvom: čas kao zovu na posao, čas ne zovu (...)
Prošlo je još neko vreme. Već je bila formirana vlada Černomirdina, a za njegovog prvog zamenika imenovan je Aleksej Aleksejevič Boljšakov. Naš, iz Pitera. I na nekom prijemu - to sam saznao kasnije - on (Pavlu) Borodinu (šefu predsedničke kancelarije u Moskvi) kaže: "Pa šta to radite? Obećali ste da ćete zaposliti čoveka i napustili ste ga, on je i dalje bez posla." Borodin se uvredio: "Ma nisam ga napustio. Tamo je sve vaš drugar (Anatolij) Čubajs (potpredsednik ruske vlade) pokvario." - "Pa onda ga uzmi kod sebe" - predložio je Boljšakov. Borodin je mislio da neću hteti da dođem kod njega u predsedničku kancelariju, jer sam navikao na drugačiji posao. Boljšakov je insistirao: "Pa onda smisli nešto". Sa tim su se i rastali. Borodin je obećao da će nešto smisliti. I smislio je, ali to sam kasnije saznao.
Jednom je telefonirao Ljoša (Aleksej) Kudrin (koji je bio Sopčakov zamenik u isto vreme kada i Putin). On je bio šef predsedničke Glavne kontrolne uprave. Dođi, kaže, pogledaćemo šta može da se uradi, jedan položaj su ukinuli, ali ipak nisu sve. Doleteo sam. Našao se sa Kudrinom. On je razgovarao sa Čubajsom, i Čubajs mi je uoči odlaska na odmor predložio da preuzmem Upravu za veze sa javnošću. Taj posao mi se nije baš sviđao. A šta da se radi? Pa ako je i javnost. Ipak je to administracija predsednika. Sve u svemu, pristao sam.
Ja i Kudrin smo seli u njegova kola i krenuli na aerodrom. Usput on kaže: "Čuj, hajde da čestitamo Boljšakovu, on je naš, iz Pitera, postao je prvi zamenik." - "Hajde". Okrenuli smo telefon Boljšakova direktno iz kola (...) Aleksej je čestitao Boljšakovu i rekao: "Evo i Volođa Mutin vam čestita. On je ovde pored mene." Boljšakov kaže: "Daj mu slušalicu." Uzimam slušalicu i čujem: "Gde si sada?" - "Kako gde? U kolima. Vozim se sa Ljošom na aerodrom. Idem u Piter." - "A gde si bio?" - U Kremlju. Odlučivalo se o mom poslu. Biću šef Uprave za odnose sa javnošću." - "Nazovi me za pola sata." A kola su bila sve bliža aerodromu.
Već sam hteo da se ukrcam, ali sam u poslednjem trenutku ipak dobio Boljšakova. Rekao je: "Čuj, možeš li da ostaneš? Sutra idi kod Borodina." Nisam shvatio o čemu se radi, ali sam ostao(...)
Ujutro sam došao kod Borodina, on mi je ponudio da budem njegov zamenik.
Eto tako sam se u avgustu 1996. godine našao na Starom trgu kao zamenik šefa predsedničke kancelarije. Bio sam nadležan za pravnu kancelariju i imovinu u inostranstvu.
Vladimir Putin
(Nastaviće se)