Naslednika još nema

SVEČANA procedura stupanja Vladimira Putina na dužnost predsednika Ruske Federacije koja je održana u Kremlju 7. maja 2004. godine, označila je početak novog političkog ciklusa koji, u skladu sa Ustavom zemlje, traje četiri godine. U Ustavu postoji odredba u kojoj se kaže da niko ne može da zauzima mesto predsednika Ruske Federacije više od dva mandata zaredom. Tu se jasno kaže: "niko" i "zaredom". Ali, već danas, 2005. godine, ova odredba Ustava izaziva mnogo diskusija, zahteva, žaljenja i predloga.
Malo ko očekuje značajne promene u personalnom sastavu najviših organa vlasti 2005-2007. godine. Problem 2008. godine brine političare i politikologe, i ta briga je razumljiva. "Bez sadašnjeg lidera opstanak postojeće političke konstrukcije apsolutno nije garantovan, i to čini aktuelnijim pitanje o nasledniku aktuelnog predsednika - nasledniku, kojeg javnost zasada ne vidi". To je bio zaključak grupe sociologa, koji je izveden na osnovu analize niza anketa.
Stanje u Rusiji značajno se razlikuje od stanja u predsedničkim državama kao što su SAD i Francuska. Vladimir Putin nije samo jedan u nizu predsednika u stabilnom sistemu upravljanja. Partijski sovjetski sistem vlasti raspao se zajedno sa SSSR i KPSS 1991, ali novi sistem vlasti i upravljanja u zemlji još nije stvoren. Boris Jeljcin nalazio se na mestu predsednika od 1992. do 1999. i radio je uglavnom kao rušilac, a ne kao graditelj. Kada se sve uzme u obzir, u Rusiji u vreme Jeljcina, na vlasti nije bila demokratija, već anarhija.
VLADIMIR Putin započeo je svoj rad od jačanja jedinstvene države, i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu, ali taj posao još nije završen i neće biti završen do 2008. Posledice nacionalnih, socijalnih, ekonomskih i ideoloških kriza koje su u zemlji nastupale jedna za drugom, nisu prevaziđene. Stabilnost društvenog i državnog uređenja, kao i ekonomska i socijalna stabilnost u savremenoj Rusiji zasada ne mogu da se obezbede automatski. U Rusiji još nije stvoren ni čvrst, ni jasan ekonomski sistem ni odnosi vlasništva. Zemlja nema ni jasnu, ni dugoročnu političku strategiju, čak ni u odnosima sa Zajednicom Nezavisnih Država...
Izjave Putina o tome da on nema nameru da se kandiduje za mesto predsednika u trećem mandatu nisu zaustavile, već su čak i povećale broj komentara i diskusija u medijima o tome. Svaki uspešni rukovodilac mora da razmišlja o svom nasledniku. Razumni kontinuitet vlasti važan je i za upravljanje državom i za upravljanje velikom industrijskom ili finansijskom korporacijom. O svom nasledniku razmišljali su i Lenjin i Staljin, ali oni nisu uspeli da pronađu rešenje tog problema. Odluka Jeljcina pokazala se kao uspešnija. Vladimir Putin obećao je da će zemlji predložiti, kada za to dođe vreme, odgovarajuću ličnost, ali to ne može da bude političar koji je nama danas potpuno nepoznat.
Naravno, u potrazi za čovekom koji može da postane naslednik, politički posmatrači, pre svega, obraćaju pažnju na najbliže okruženje ili na tim samog Vladimira Putina...
U polju stalne težnje su Putinu lojalni političari kao što su Boris Grizlov i Sergej Mironov. Ali, oni se takođe nisu suviše istakli kao samostalni politički lideri.
Više od drugih istakao se, kao samostalni i efikasni rukovodilac doskorašnji ministar odbrane Sergej Ivanov. U zajedničkom timu Vladimira Putina, Ivanov je jasno nastupao kao drugi čovek. Nabrajajući kvalitete, koje treba da ima njegov naslednik, Putin je naveo čestitost, poštenje, sposobnost i želju da se služi svom narodu. Kasnije je pominjao još i efikasnost i nesebičnost. Pod efikasnošću mi obično podrazumevamo sklop osobina ličnosti političara kao što su intelekt, volja, stručnost, inicijativnost i druge. Sergej Ivanov ima takve kvalitete, mada on zaostaje za Putinom u nekim odlikama. Sergej Ivanov često je brzoplet u donošenju odluka i iznošenju stavova. On nema ni iskustvo u radu u civilnim strukturama gde je potrebno više diplomatičnosti, delikatnosti i fleksibilnosti nego u radu vojnih struktura. Ali, upravo je Sergej Ivanov poslednjih godina vodio mnoge složene pregovore s rukovodstvom NATO i s rukovodstvom SAD, liderima Kine, i u okvirima ZND...
Od ljudi koji nisu iz okruženja Putina, jedini čovek kojeg politički posmatrači smatraju sposobnim ne samo da pobedi 2008. godine na izborima, ako će se oni održati bez učešća Putina, već i da dostojno vrši dužnosti predsednika Rusije, jeste sadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov. Poznato je da se pitanje o mogućnostima Luškova da obavlja poslove predsednika razmatralo još 1998-1999. godine.
JURIJ Luškov nalazi se na mestu gradonačelnika Moskve od 1992, i njegov treći, a faktički četvrti mandat na mestu prvog čoveka grada završava se u decembru 2007... Ali, Jurij Luškov je rekao da nema nameru ni da ode iz visoke politike, niti da se kandiduje za predsednika Rusije.
Mnogi ruski analitičari već su izrekli svoje mišljenje o 2008. godini. Bilo je predloga da se Vladimir Putin 2008. izabere za premijera, predsednika Saveta Federacije ili predsednika državne Dume. Ali, najrazumniji predlog iznet je u časopisu "Ekspert", još septembra 2004. i njegovi autori su vodeći novinari Tatjana Gurova i Andrej Cunski. U delu "Naslednik 2", autori najkompetentnijeg od svih ruskih časopisa napisali su:
- Danas se osnovni politički resurs zemlje nalazi u rukama predsednika i njegove administracije. Trebalo bi pronaći odgovarajući teren, odnosno instituciju, koja bi mogla da prihvati deo tog resursa. Takva institucija ne samo da može, već u uslovima demokratije i mora, da postane partija na vlasti ili partija Kremlja. Kandidat za tu ulogu je očigledan. To je "Jedinstvena Rusija", na čije čelo, kada je to potrebno, može da stane Putin. Ta ideja oseća se u vazduhu odavno. Ali, ovde se ne radi samo o traganju za zgodnim mestom za bivšeg predsednika, već o stvaranju novog centra moći, koji će biti u stanju da bude protivteža budućem predsedniku".


PUTIN U PRVOM LUCU

OSEĆANjE ODGOVORNOSTI

- KADA sam već počeo da radim kao vršilac dužnosti predsednika, osetio sam... satisfakciju... To, možda, nije najbolja reč... Zbog toga što samostalno donosiš odluke, što si poslednja instanca, znači od tebe mnogo zavisi. I odgovornost je na tebi. Da. To je prijatno osećanje odgovornosti.

GENETSKI KOD

- RUSIJA je od početka nastajala kao supercentralizovana država. To je ugrađeno u njen genetski kod, u tradicije, u mentalitet ljudi.

AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU

- PRIMAKOV (predsednik Vlade Ruske Federacije) našao se (u noći kada je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju) u veoma složenoj situaciji (u avionu na putu za SAD). Mogao je da doleti u Vašington i da iskoristi svoju posetu kao tribinu da iznese poziciju Rusije. Ali i Amerikanci su mogli to da iskoriste za svoje ciljeve. Da interpretiraju dolazak ruskog premijera kao znak da se Rusija slaže sa predloženom varijantom rešenja jugoslovenskog problema.
Taj način rešavanja problema, koji je izabran za Jugoslaviju, bio je predodređen posle raspada SSSR.
Rusija i u svom današnjem svojstvu (2000) može mnogo da uradi. Trebalo je prethodno, pre početka bombardovanja Jugoslavije, analizirati situaciju, utvrditi s kakvim resursima raspolažemo, da bismo uticali na poziciju naših partnera. Moglo se aktivnije raditi s onim zemljama koje nisu želele takav razvoj situacije (...)
Da smo bili uključeni u rešavanje jugoslovenskog problema, ne bi bilo to rešenje (bombardovanje). Mi ni u kom slučaju ne bismo pristali na mešanje tog tipa u unutrašnje stvari druge zemlje. Ono se ne može opravdati nikakvim razlozima, između ostalog, ni takozvanom humanitarnom intervencijom. Smatram da je cela operacija bila velika greška u oblasti međunarodnih odnosa, kršenje temeljnih principa međunarodnog prava.

NATO PRAKSA


- MI ne pristajemo ni na kakve varijante kosovskog tipa. Ničega što bi bilo analogično jugoslovenskim događajima nema i ne može biti. Utoliko pre što je sve što su postigli saveznici u (severnoatlantskoj) alijansi, u praksi ispalo potpuno suprotno sa ciljevima koje je za sebe postavio NATO.

ODNOS PREMA NOVCU

- LjUDA (supruga Ljudmila) se finansijama uglavnom i sada bavi. A ja kako nisam obraćao, tako i ne obraćam na to pažnju. Ne umem naročito da štedim. Pa, i zbog čega da se štedi? Smatram da je potrebno imati komforan stan, normalno se hraniti, pristojno se oblačiti, dati deci dobro obrazovanje, imati mogućnost ponekad da se nekuda otputuje na odmor. I to je sve za šta je novac potreban. A za šta je?
Uopšte, da imam mnogo novca, ja bih putovao. Malo sam bio u egzotičnim zemljama.

ZLOČIN I KAZNA

- KADA čujem da nekog optužuju za krađu ili nešto slično, želim da pitam: postoji li kod nas još presumacija nevinosti? Ako zločin nije dokazan, niko nema pravo da optužuje čoveka.
Naravno, postoji čisto ruska specifičnost, za koju svi znaju. Sećate se, bio je vic u sovjetsko vreme. Dolazi Brežnjev kod Kartera. Karter kaže: - Evo, vidiš, kakav lep most? - Vidim. - Na jednoj strani je pet traka, na drugoj pet... A po projektu bilo je na jednoj deset i na drugoj - deset. - Pa, gde su one? - Pa sve su ovde! - i pokazuje Belu kuću.
Brežnjev misli: - Pa, dobro! Dolazi Karter kod njega. Naš kaže: - Da li vidiš reku Moskvu? - Vidim. - A vidiš li most? - Ne vidim. - Jer je sve ovde! - i pokazuje enterijer u Kremlju.

TREBA GLEDATI UVEK NAPRED

- IMAM neka vlastita pravila. Jedno od njih je da nikada i ni zbog čega ne žalim. Postepeno sam stigao do zaključka da je to ispravno. Čim počneš da žališ, vraćaš se nazad, počinješ da omekšavaš. Treba uvek misliti o budućnosti, gledati uvek napred. Treba analizirati, naravno, jer negde u prošlosti moglo je biti grešaka. Ali, analizirati treba samo da bi se korigovao kurs po kojem ideš u životu.



(Kraj)