Parada na Vračaru

U SVOM odgovoru Karađorđu Napoleon je istovremeno izjavio da "ne može potpuno ravnodušno da gleda sudbinu jednog naroda koji je pokazao toliko stabilnosti i hrabrosti i stoga se neće odreći da održava sa njima izvesne odnose, ali koji se ne smeju izneti u javnosti". Od tada, po Napoleonovom naređenju, francuski vicekonzul u Bukureštu dobija poseban zadatak da tajno održava veze sa Srbima. A početkom sledeće godine, Karađorđe je kapetana Radu Vučinića imenovao za srpskog poslanika na francuskom dvoru upućujući u dogovoru sa Sovjetom pismo Napoleonu sa izrazima "blagodarnosti i vernosti".
Da bi onemogućili savezništvo Karađorđeve Srbije sa Austrijom ili Francuskom, rusofilski raspoložene starešine poslale su 12. novembra 1810. godine delegaciju na čelu sa vojvodom i savetnikom Milanom Obrenovićem u glavni štab moldavske armije u Bukureštu zahtevajući da "ruska vojska zaposedne sve tvrđave". Istovremeno, po Karađorđevom nalogu, kao deputat odlazi u Bukurešt kod glavnog zapovednika ruske vojske u Vlašku i Dositej da bi svojom diplomatskom veštinom privoleo Ruse da ustaničkoj Srbiji pošalju vojsku i oružije.
U ONDAŠNjEM glavnom štabu bio je Dositej još pre četiri godine uspešno zastupajući interese srpskih ustanika. Ponovo boraveći u Vlaškoj, u zavejanom Bukureštu, bio je Dositej zapanjen zbog intriga, spletki i svađa onih koji su tamo stigli kao i on da rade "po srpskoj stvari". Bio je iznenađen i naglom bolešću srpskog poslanika Milana Obrenovića za koga su pričali da je otrovan u Bukureštu po nalogu Mladena Milovanovića...
Posle uspešnih pregovora, vraćajući se iz Vlaške, po ciči zimi, Dositej je nazebao i sve gore kašljao, što je veoma zabrinulo njegovog pratioca - ruskog pukovnika Fedroviča. Kada je u njegovom društvu 29. januara stigao u Beograd, srdačno ih je dočekao Karađorđe, kojem su odmah podneli povoljan izveštaj o dolasku ruske pomoći u vojsci i naoružanju za dalje ratovanje protiv Otomanske imperije.
Po pisanju hroničara, u Beogradu je 10. februara 1811. godine bio svečano dočekan odred od pet stotina dobro naoružanih ruskih vojnika koji su iz Vlaške dovukli i četiri veća topa. Na održanoj paradi na Vračaru uz "pucnjavu stotina topova", da bi pozdravili rusku "mlogomilu braću", bilo je mnogo sveta po šančevima i krovovima kuća, naročito oko Stambol kapije. A oduševljenje se još više povećalo kada su Beograđani ugledali vožda Karađorđa sa članovima svoje vlade osnovane samo nedelju dana ranije, u kojoj je Dositej Obradović bio postavljan za prvog srpskog popečitelja (ministra) prosvete.
KAKO stari i bolesni Dositej nije mogao doći na ovu paradu ni peške, ni jašući konja, po zapisu Sime Sarajlije, vožd Karađorđe mu je poslao taljige, "najluksuznije i najudobnije" prevozno sredstvo u Beogradu. Pozdravljen klicanjem od okupljenog naroda, ispunjen velikom radošću, Dositej je brzo izašavši iz taljiga požurio da se pridruži voždu da bi zajedno sa vladom, vojvodama i sveštenicima poželeli sve najbolje marširajućem ruskom odredu s kojim će srpski ustanici izvojevati nove pobede...
o Kao rodoljubu, najobrazovanijem čoveku ustaničke Srbije, zašlom u godine mudrom Dositeju, koji se u Praviteljstvujušćem sovjetu nije borio za vlast nego da u narodnim poslovima pomogne Karađorđu, najteže je padala nesloga, sebičnost i primitivnost pojedinih srpskih starešina.
I pored kostobolje i ostalih boljsi koje su ga mučile, po pisanju savremenika, Dositej je predstavljen kao veoma dobar čovek, koji ima razumevanja za svakog nevoljnika, da im pomogne pametnim savetima a i manjom sumom novca. A ponekad je uspevao da na sastancima Sovjeta spase i poneku glavu lažno optuženih ljudi iz naroda, poput berberina Nićifora Ninkovića.
(Nastaviće se)