Čume - kralj podzemlja

Piše: Dušan Mihajlović
ZA MUP Srbije 2002. godina je bila posebno važna zbog zaoštravanja borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Vezanih ruku, puštanjem "francuza" i kapitulacijom pred oružanom pobunom, policija je čekala glavno oružje - zakonska rešenja o suzbijanju organizovanog kriminala. Ovi zakoni su, nažalost, nekompletno usvojeni tek, 28. decembra, iako sam njihovo usvajanje tražio na samom početku mandata. Trebalo je da oni promovišu instituciju "mafijaša pokajnika", "zaštićenog", "krunskog" svedoka i druga zakonska rešenja do kojih su došle demokratske zemlje u drugoj borbi protiv mafije.
Ali, zakon je još bio daleko, iako je policija bila na pragu da dobije "krunskog" svedoka, bivšeg mafijaša. Ne bilo kog, već glavnog, onog koji sve zna i može da dokaže. I tužiocu i na sudu. Naravno, radi se o Ljubiši Buhi zvanom Čume, po "Beloj knjizi", vođi "surčinskog klana". Ovaj rođeni Surčinac javnosti je bio poznat više kao biznismen nego kao delinkvent. Izuzimam Šešelja i opoziciju koja ga je označavala "kraljem podzemlja" posle Arkana.

NA SVE STRANE

POPULARNI Surčinac, dovođen je u vezu sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem. Govorili su da je vezu sa budućim premijerom Srbije uspostavio preko Dragoljuba Markovića, vlasnika uspešne firme "Krmivo produkt" iz Surčina. Pričalo se da je, navodno, Ljubiša Buha spasao Đinđiću život 1999. godine, tako što ga je Milorad Ulemek Legija, kao komandant JSO, poslao lideru DS da ga obavesti da Slobodan Milošević namerava da ga ukloni. Posle tog upozorenja Đinđić se sklonio u Crnu Goru i ostao dužnik Ljubiši Buhi.
Moć šefa podzemlja upoznali smo dobro tokom otmice Miškovića, oslobađanja "francuza" iz zatvora i posebno tokom pobune "Crvenih beretki". Sada vidimo da je njegova moć rezultat pakta sa Vladimirom - Bebom Popovićem. Ljubiša Buha je u stanju da na sastanak kod Bebe dovede zamenika RDB Zorana Mijatovića, da bi protestovao protiv maltretiranja njegovog prijatelja u policiji Vlade Japanca, uhapšenog zbog učešća u otmici Miškovića. A u vreme pobune, Beba, na Mijatovićev zahtev, dovodi Buhu da objasni razloge oružane pobune JSO.
Možda objašnjenje leži u izjavi zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka datoj UBOPOK-u, koji je rekao da je Buha i svoju firmu za asfaltiranje puteva osnovao zajedno sa Popovićem. Veoma bitno je i mišljenje Jovice Stanišića, navedeno u Službenoj belešci UBOPOK: "Poznato mu je da su se poslednjih godina, kriminalne aktivnosti odvijale uglavnom na relaciji Vladimir Popović Beba, Dušan Spasojević, Ljubiša Buha i Milorad Luković Legija".
O Stanišiću se može sve reći, samo ne da je bio neobavešten čovek.
Buha je svoju moć drsko i javno demonstrirao. Aprila meseca 2002. godine, zbog vesti u emisiji "Infotop", sa četrdesetak ljudi naoružanih automatskim puškama zauzima zgradu TV PINK i zarobljava njenog vlasnika Željka Mitrovića. Dobar ukus ne dozvoljava opis Buhinog nastupa. Od intervencije policije spasava ga njegov partner Popović i Mitrovićeva molba da se policija ne meša.
Kakav uticaj je imao Buha vidi se i po tretmanu koji je imao na VMA kada je u nju došao posle pokušaja trovanja od strane supruge. Smešten je u generalski apartman, o njemu je brinuo konzilijum najboljih lekara, a odmah su u posetu došli mnogi generali i druge ugledne ličnosti.

VAŽNA "BLISKOST"

AKO i tako moćnom i nedodirljivom, mafijaškom kumu došli su crni dani. Ne od policije i tužilaštva od kojih ga je štitila moćna ruka prijatelja, već od onog koga je on stvorio i koji je do juče bio njegov potrčko. Dušan Spasojević Šiptar nije mogao da izdrži zavist i sumnje da ga je Buha otkucao policiji, pa je krenuo u obračun sa svojim bivšim šefom.
Bio je to proces koji se posle logično povezuje sa pripremama za atentat na premijera Đinđića. Ilustrovaću to s nekoliko primera iz knjige novinara časopisa "Vreme" Miloša Vasića "Atentat na Zorana Đinđića". Počeću sa svedočenjem Bebe Popovića, koji kaže: "Pošto Dragoljub (Marković) stalno zapomaže i ima neke vesti o "životu i smrti", Zoran Đinđić me moli da ga ja vidim i saslušam i procenim je li to važno ili ne. Tako se ja tokom proleća i leta 2001. viđam sa Čumetom u `Spektri` ili kod Dragoljuba; tako se uspostavlja ta, da kažem, `bliskost` koja će kasnije, 2002. godine, postati tako važna. Čume u tim razgovorima uglavnom pokušava da lobira za razni ološ: `Zovite Jovicu! On je glavni, a plaši se Haga! Batice (Čumetova uzrečica), ko drži mafiju, drži vlast! Eto Slobe: Kad je izgubio nas, izgubio je vlast!" i slične budalaštine.
U stvari, Čume je pokušavao da se spase, jer su ga Duća, Kum i Legija podsećali kako je svojevremeno tvrdio da su "Zoran Đinđić, Beba Popović, Čeda Jovanović, Goran Vesić" i drugi kao "njegovi", a sada ti isti hoće da ih hapse, a da su on, Čume i Dragoljub "glavni krivci".
Dodaću još nekoliko citata. "Vlada ima saznanja da su Babovića oteli Legija i Duća. Na sastanku u Vladi, Bracanović se znoji i muca: `Mnogo jaka ekipa...` Legija se tada ponudio da odnese novac za ucenu i sve je počelo da postaje jasno"... "Tada se donosi odluka u Vladi da Zoran Đinđić - bez znanja policije - zatraži pomoć iz inostranstva. Nemci šalju tehničku i stručnu pomoć, ali uglavnom oko Đinđićeve bezbednosti: rade procene ugroženosti i šalju uređaj za neutralisanje bombi sa daljinskim upaljačima. Sudbina tog uređaja je topična za nas: reč je o ometaču širokog spektra različitih signala, smeštenom u terensko vozilo, za koje su ljudi iz obezbeđenja zaključili da je sporo, pa su probali da ga premeste u neki "audi 6", uređaj su pokvarili i do dana današnjeg ne radi...", "U užem krugu Vlade dolazi do procene da je Čume ugrožen, jer se njegovom eliminacijom rešava mnogo problema i slučajeva, a samim tim što je ugrožen, on je potencijalno dragocen", "Dva dana kasnije Čume zahteva hitan sastanak u "Spektri", firmi Bebe Popovića. Uz pojačano obezbeđenje dolazi do sastanka. Čume nervozno šeta i puši: "Batice, da li si spreman da čuješ sve? Pazi, posle ovoga više ništa nije isto. Život ti neće vredeti nimalo. Oni su jači od vas, policija je njihova, političari su njihovi...", "Oni su sami bili kreatori sudbine", ocena Zorana Vukojevića Vuka, izneta u istrazi o "ambicijama i samouverenosti" "zemunskog klana" koji su "sebe smatrali za gazde" u zemlji Srbiji. A onda "bara postaje sve manja, a krokodili sve nervozniji".
"Zemunci" su sa Legijom počistili beogradsko podzemlje. Posle likvidacije Sredoja Šljukića Šljuke, ostali su im kao konkurenti Buha sa Popovićem i moćna "Makina grupa". Rat sa Buhom se komplikuje jer ovaj ima više života od mačke. Ali, zato na obračun sa "Makinom grupom" ne troše snagu. Ispalo je, da je to obavio MUP Srbije. Ni danas mi nije jasno da su bili sposobni za takvu obmanu 90 pripadnika beogradske policije i BIA, koji su vodili istragu o ubistvu policijskog generala Boška Buhe. Međutim, vredi razmisliti o činjenicama koje su neumoljive. Prvi podatak o navodnom ubici dao je policiji lično Dušan Spasojević, zaštićeni svedok je pripadnik njegovog klana. Istragu je vodio inspektor Slobodan Pažin, poznat po tome što je jedino u njega Šiptar imao poverenja. Transkripte razgovora pripadnika "Makine grupe" koji su ključni dokaz o "zaveri", "državnom udaru", ugrožavanju porodice Đinđić, Jovanovića i Legije (čak se i moje ime našlo na spsisku), koji je pripremala "Makina grupa", radio je niko drugi nego Milorad Bracanović. Kada su atentatori pobegli policiji, uhvatio ih je Milorad Ulemek. U istrazi su ozbiljan doprinos lopatom i drugim sredstvima dali lično Ulemek i Spasojević. Tu je i misteriozna smrt čuvenog slikara i maštara Tapija.
Naravno da sve ovo nisam znao kada sam saopštio vest o hvatanju ubica generala Buhe, koju mi je javio moj zamenik Milić, koji je i koordinirao istragu. Podelili smo posao, on - kriminal, Lukić - javna bezbednost i ja - reforme. Nisam mu se mešao u posao, jer se on po mom dogovoru sa premijerom, pripremao da preuzme ministarstvo. Čak sam sa velikim zadovoljstvom podelio silne pohvale, nagrade i unapređenja učesnicima u ovoj, do tada najvećoj i najdužoj policijskoj operaciji "prevrtanja neba i zemlje".

MOĆNE VEZE
DANAS nisam više siguran u tačnost podataka koje sam saopštio javnosti. Ne zbog toga što je oborena prvostepena presuda, niti zato što sumnjam u moje saradnike Milića i generala Obradovića. Moja sumnja je rezultat saznanja o moći i uticaju koji su tada imali Legija i "zemunci", sve sa svojim Bracanovićem, Pažinom i ostalim na njihovom platnom spisku. Sumnju mi potkrepljuje i informacija koju sam čuo pre nekoliko dana od dobro informisanog lica. Ona glasi: Poznati crnogorski kontroverzni biznismen angažuje Maku da za 300.000 DEM likvidira Legiju. Ovaj to saznaje i sa Šiptarom pravi plan. Kalinić ubija generala Buhu, a Šiptar potura policiji informaciju i zaštićenog svedoka da je to uradila "Makina grupa". Ostalo se zna. Sećam se da sam u to vreme od Čede Jovanovića dobio informaciju da "crnogorska mafija planira likvidaciju" Đinđića, njega, mene, Legije i Duće i ne znam koga sve još.

POVRATAK BEGUNCA
TE 2002. godine, posle neuspelog trovanja i pokušaja atentata članova "zemunskog klana" i Legije na Ljubišu Buhu, Čume je nestao iz Srbije. On beži nekom svojom tajanstvenom trasom i skriva se po svetu. Pričalo se da je otišao na Kosovo, u Hrvatsku, pa negde u Nemačku. Policija traga za njim, ali i "zemunski klan", koji za informacije o Buhinom odredištu nudi nagradu od milion evra. Onda se iznenada pojavljuje u Beogradu, javlja se svom prijatelju Bebi i kaže mu da je spreman da sarađuje sa policijom. Beba ga, uz moju saglasnost, odvodi u UBOPOK, pošto MUP nema drugo skrovište. Tu daje izjavu, ali neće da je ponovi pred istražnim sudijom. Otkriva pokušaj tajnog snimanja i prekida saradnju.
(Nastaviće se)