Đinđićev kosovski obrt

Piše: Dušan Mihajlović
PREMIJER Đinđić nastavlja sa ofanzivom za Kosovo i Metohiju i piše 2. marta američkom i ruskom predsedniku tražeći pomoć za doslednu primenu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To radi iako je poruka preko "velike bare" bila jasna - nema razgovora o statusu Kosova do okončanja američkih izbora. Premijer to zna, ali, svestan posledica, nastavlja sa inicijativama. Tako u intervjuu "Novostima" kaže: "Mi moramo da se potrudimo da neke članice Saveta bezbednosti na vreme animiramo da se ne dogodi nezavisnost Kosova. Pre svega Rusiju i Kinu."
Da je svestan svih mogućih implikacija svoje nove politike, premijer pokazuje odgovorom na novinarsku opasku "da bi zbog svoje nove politike mogao da postane novi Milošević" - "Dosta lobija i međunarodnih nevladinih organizacija je uključeno u to. Dokazuje se da su moji stavovi o Kosovu potvrda da se srpska politika nije promenila. Da sam, eto, bio političar evropskog tipa, a sad sam postao srpski nacionalista… čak i neki ljudi iz Evrope, za koje smatram da su mi politički bliski, redovno su me pitali koji su motivi što pitanje Kosova i Metohije pokrećem danas."
Vreme će pokazati sve dimenzije ovog patriotskog premijerovog zanosa.

POVRATAK ISTORIJI

VREDI zabeležiti transformaciju kroz koju je prošao premijer Zoran Đinđić.
Premijer je krajem 2002. godine otišao u zvaničnu posetu Brazilu i tamo je dočekao i Novu godinu. Pored supruge, sa njim je bio i Beba Popović, iako je njegov status u vladi "mirovao".
Od Radivoja Lazarevića, ambasadora, saznao sam mnogo podataka koji su govorili o tome, jer je paralelno sa tokom uspešne diplomatske aktivnosti teklo i privatno druženje.
Premijer je rekao da treba da napiše knjigu o događajima u kojima je učestvovao, jer ako to ne uradi, mnoge stvari će ostati zaboravljene i neće biti moguć pravi uvid u istorijska zbivanja koja su prethodila 5. oktobru i događanjima oko njega.
Najavio je konačan obračun sa mafijom posle eksplozije u "Difens roudu".
Lazarević je imao utisak da premijer ima potrebu da se "ispoveda" i da priča o onome što nikome nije pričao, na način koji nije bio uobičajen za njega. Govorio je kako mnogo čita, posebno sve više razmišljajući o srpskoj nacionalnoj istoriji, uz vidljivu promenu odnosa prema crkvi i nacionalnom pitanju.
Setio sam se sa kakvim je entuzijazmom radio na završetku hrama Svetog Save i kako je naprasno vratio veronauku u školske programe.
Jedinstven utisak je bio - došlo je do značajne promene u Đinđićevom odnosu prema politici i životu, da bi se to moglo nazvati državničkom zrelošću.
Zaista, mnogo toga se sasvim neverovatnog desilo za kratko vreme, da se nikako ne bi moglo pripisati samo -slučajnosti.

SPISAK UBICA

ŠOK i trauma izazvani ubistvom Zorana Đinđića potresli su sve nas. Mafijaši su bili brži, bili su u prednosti i policija je morala brzo da reaguje kako bi sprečila ostvarenje krajnjeg cilja, rušenje vlasti. U pitanju je država Srbija i mir u njoj! Trebalo je sačuvati demokratiju i započete reforme! To su bile misli koje su me tada obuzimale.
Rezultat prvih saznanja bilo je saopštenje koje je Vlada objavila. U njemu se otkriva da je: "tokom današnjeg dana trebalo da se potpiše nalog za hapšenje najveće organizovane kriminalne grupe na prostorima bivše Jugoslavije"; navode se krivična dela koja im se stavljaju na teret, uključujući i ubistvo premijera; i saopštava da se radi o tzv. zemunskom klanu.
Objavljuju se imena 20 pripadnika na čelu sa Miloradom Lukovićem, "poznatim kao Legija" i Dušanom Spasojevićem, "poznatim kao Šiptar". Time je policija demonstrirala da će biti "tvrđi orah" nego što su zaverenici planirali.
Boraveći u Vladi osetio sam atmosferu koju je pored bola karakterisala i želja za osvetom. Ljudi iz kabineta i vlade bili su toliko pogođeni smrću premijera da su neki od njih bili spremni da uzmu pravdu u svoje ruke: "Uzmite heklere da ih pobijemo!"
Vrlo brzo je taj gnev Đinđićevih saradnika, prijatelja i članova Demokratske stranke krenuo prema Demokratskoj stranci Srbije, Vojislavu Koštunici, njegovom kabinetu i ljudima eksponiranim u njegovom okruženju. Kako je postojao sukob između DS-a i republičke vlade, na jednoj strani, i predsednika Koštunice i DSS-a na drugoj strani, i kako je formalno izgledalo da je policija na strani Vlade Srbije, a Vojska SCG na strani predsednika Koštunice, postojala je opasnost da izbije međustranački i građanski rat.
O tome svedoči Beba Popović u Vasićevoj knjizi: "Gledamo se", kaže Beba Popović, "i ćutimo. Neki su došli u pancirima i zapasali livore. Stiže i Kole, naoružan: šapuće mi da mogu da računam na njegovih dvadeset naoružanih ljudi, neki su bivši padobranci i specijalci. Gliša, komandant SAJ, već se javio i čeka kao zapet (SAJ je jedva čekala da im se Legija i "zemunci" nameste…) Stiže i Guri; pitamo ga Milić i ja je li s nama; ako nije, neka se skloni, sami ćemo. Guri se vređa, ljubi nas i kaže da je sa nama do kraja… Stiže Milan Obradović i Boro Banjac; Milan mi kaže da noćas ne spavam kod kuće. Uredba o vanrednom stanju gotova je i Nataša Mićić je potpisuje. Nataša je bila jedna od najhrabrijih osoba toga dana.", završava Beba.
Tako se javio problem - kako da zaustavimo svaki oblik samoorganizovanja, samovlasti i uzimanja pravde u ruke privatnih lica, bez obzira na to kakve oni dužnosti i funkcije obavljali u Vladi Srbije. Bila nam je potrebna energična akcija da bi se sprečili svi ti oblici vaninstitucionalnog i nezakonitog delovanja.


OSTALE TAJNE

DRUGA stvar koju sam morao u isto vreme da uradim je da osokolim i ohrabrim policiju. Tako sam odmah izašao u javnost i na konferenciji za novinare rekao: "Želim kao čovek, političar i ministar da kažem tri stvari.
Kao čovek - osvetiću Zorana Đinđića.
Kao ministar - pronaći ćemo ubice i predati ih u ruke pravde.
A kao političar - nastavićemo rad na ostvarenju zajedničkog sna, koji smo sanjali zajedno sa premijerom, a to je moderna evropska Srbija."
Tada sam, svestan težine situacije, rekao rečenicu zbog koje su mi opet neki zamerali: "Upozoravam kriminalce da ni slučajno ne pružaju nikakav otpor policiji, da poštuju sve naredbe policije, i da će svako ko pruži otpor biti savladan. A ko potegne oružje na policiju, biće likvidiran."
U MUP-u smo odmah prešli na vanredan rad i formirali radni tim, koji je koordinirao merama vanrednog stanja i operacijom "Sablja".
Vanredno stanje je ukinuto na moj predlog 22. aprila, a 29. aprila saopštio sam javnosti ukupne rezultate operacije "Sablja". U prepunoj sali za konferencije za novinare MUP-a Srbije rekao sam da je podneta krivična prijava za ubistvo srpskog premijera, u vezi sa krivičnim delom terorizma i za krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti protiv 45 osoba, od kojih je 10 još bilo u bekstvu. Iskazao sam uverenje da se radi o pokušaju državnog udara, terorizmu, zaveri mafije i antihaškog lobija sa političkom pozadinom.
I pored svih napora policije, ostalo je mnogo pitanja bez pravih odgovora. Među njima su najvažnija ona koja se odnose na nerazjašnjenu političku pozadinu atentata i ona koja se tiču rada BIA i delova MUP-a, koji nisu uhapsili na vreme "zemunce", niti su uspeli da zaštite premijera.

NAJLOŠIJI SCENARIO
DRUGI događaj koji ne treba da padne u zaborav jeste sednica kolegijuma na kojoj je Đinđić nenadano, i na opšte iznenađenje, izvadio spisak pitanja koja bi po njegovom mišljenju mogla da ugroze demokratski proces u Srbiji, sa nalogom da svako od nas odgovori na ta pitanja i da kao vlada napravimo NAJLOŠIJI SCENARIO.
Očito da je on o tome mnogo razmišljao, da ga je to progonilo i da je osećao da će NAJLOŠIJI SCENARIO biti naša bliska budućnost. Zato je hteo da nas ponovo okupi, ujedini i usmeri na novu pobedu.

Napraviti scenario sa najlošijim razvojem događaja
1) Iračka kriza traje dugo
2) Svetska ekonomska recesija
3) MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo
4) Hag se zaoštrava (nove optužnice oko Kosova)
5) Evropska unija zamrzava pregovore
6) Nac. bezbednost (jug Srbije) iskazuje nepredviđene troškove za budžet
7) Kosovo se ne rešava, napetost traje. I R. Srpska pod pritiskom
8) Odnosi sa C. Gorom ulaz u blokadu
9) Republika Srpska
Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija?
1) Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja, i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario
2) Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS, itd)
3) Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima itd).
4) Napraviti plan komunikacije sa javnošću

Premijerovom rukom dopisani tekstovi glase:
- R. Srpska pod pritiskom, i
- Kad se vidi da smo tvrdi bušiće Sandžak, Vojvodinu, kompromitovaće vladu (preko G 17 plus koji se nudi kao razumna alternativa)

6.000 KRIVIČNIH DELA
PORED rada na pronalaženju atentatora, radi čega je saslušano svako lice za koje se sumnjalo da je imalo kontakt sa Legijom i "zemunskim klanom" od jeseni prethodne godine do 12. marta, napadnuta je svaka registrovana kriminalna grupa. Privedeno je na informativni razgovor svako lice sa kriminalnim dosijeom u policiji. Mera zadržavanja je trajala onoliko koliko je bilo neophodno da se prikupe obaveštenja i obezbede materijalni dokazi. Podneto je 3.560 krivičnih prijava protiv 3.946 lica, zbog izvršenog 5.671 krivičnog dela.