Vreme je majstorsko rešeto

Piše: Dušan Mihajlović
VLADIMIR - Beba Popović zvanično je napustio funkciju sekretara Biroa za komunikacije Vlade 15. jula.
Na tenderskoj aukciji, 4. avgusta, "Duvanska industrija Niš" prodata koncernu "Filip Moris" za 581 milion evra, a "Duvanska industrija Vranje" "British american tobacco"-u za 87,4 miliona evra. Zapisujem:
"Sigurno se Đinđić prevrće u grobu."
Planovi za likvidaciju državnih funkcionera stalno se inoviraju. Sada smo na meti premijer Živković i ja, a novina je to da je zbog toga kupljen u Nemačkoj specijalni "snajper-kompjuter", precizno dalekometno oružje kojim se pomoću kompjutera može upravljati sa velike i bezbedne udaljenosti. Uz to ide i informacija o tome da je premijerovo obezbeđenje "očajno" i nabraja se najmanje deset slabih tačaka.
To što sam video i doživeo kao ministar, govori mi da onih bez greha nema, bar među nama političarima. Činjenica da se mnogi danas bacaju kamenjem, kako na mrtvog Đinđića, tako i na okrivljenog Legiju, više govori o nama i predstavlja dovoljan razlog za ozbiljnu zabrinutost. Svima nama treba istina. Svima nama, isto tako, treba i država koju će većina poštovati i kojoj će verovati.

Dostojanstvo

DO tada, vredi još jednom pogledati suštinu otvorenog pisma javnosti, upućenog na Svetog Savu 2003. godine, pod naslovom: "Gde su granice ljudskog i srpskog dostojanstva". Između ostalog, u pismu se kaže:
"Prihvatili smo besplatnu ulaznicu za svet 5. oktobra 2000. i učinili da taj put prođe bez prolivanja srpske krvi. Verovali smo da je taj demokratski globalan svet s nama i mi s njima. Pristigli na iskrenoj, spontanoj narodnoj volji, učinili su i čine sve da dokažu i pokažu kako im do te volje nije nimalo stalo. Umesto da se 8. oktobra 2000. presaberu i jasno svima kažu kolika je cena priključenja modernim svetskim integracijama, brojana u ljudskim glavama koje moraju biti prinete Haškom tribunalu, okrenuli su se svojim sitnim političkim interesima i međusobnim trvenjima, oslikavajući na najgori mogući način svoju pravu ćud.
Zar da im lekciju iz patriotizma s temom `Hag` drže hrvatski političari o tome kako ipak postoje granice političkih kompromisa i narodnog dostojanstva? Obezvređivanje i omalovažavanje sopstvene države kao da nema kraja. Zaklete demokrate, svetski reformisti, pune dve godine drže za predsednika čoveka svrgnutog režima, političku marionetu koju su na kraju `kargom` istovarili u Hagu. Kažu, smenjen je direktor BIA, jer nije hteo da hapsi Šljivančanina i druge optužene za ratne zločine. Pitam se šta bi bili da ih je uhapsio? Da li bi mu možda dali orden, ili bi ga ostavili da o njemu sudi narod i istorija...
Pričaju o mafiji, kriminalu, o nesposobnosti policije. Nije policija kriva i nije tačno da je nesposobna, već ju je ispolitizovano rukovodstvo, kom je mera politički interes, a ne profesionalna obaveza. Kakva mafija, nekoliko raštrkanih bandi. Sve bi bilo dovedeno u red veoma brzo samo da postoji interes i volja pojedinaca", navodi Luković i dodaje:
"Jadna li je zemlja i policija u njoj ako slučajeve treba da joj rešava Ljubiša Buha svojim svedočenjima. Još je tužnija činjenica da se takvima služe da ljagaju i ruše druge, one kojima je i te kako stalo do ove zemlje i ovog naroda i koji su to nebrojeno puta pokazali i dokazali. Ako nećete i ne želite da poštujete bivše, pa ni sadašnje komandante, poštujte bar mrtve! Niko, pa ni istorija vam to neće oprostiti. Još manje oni kojima se apsolutno nepotrebno na taj način dodvoravate.
Treba da znate, svaki narod poštuje svoje vojnike. Zbog toga, mera mog života je veličina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi, a ne količina podaništva i snishodljivosti koju pokazujem prema drugima. Posebno prema onima bez kojih ne možemo, niti hoćemo. Ali, na pravi način. Bolje ćemo se razumeti i više će nas i oni poštovati", navodi se, između ostalog, u otvorenom pismu Milorada Lukovića.

Aspiracije

OČEKUJEM da bivši komandant, koji je napisao gornje reči "mera mog života je veličina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi" shvati da je "mera njegovog života" danas - istina. Drugu obavezu prema "nacionalnom dostojanstvu i patriotizmu" na koje se poziva, danas nema Milorad Ulemek Luković, Legija, Cema, Šareni, "Ćora", da ne nabrajam više. Sem ako nije sve to, već ono što piše na pasošu susedne države - Vlado Vukomanović. Voleo bih da to nije istina. Ali na njemu je da odluči šta će da bude.
I sam to činim ovim feljtonom, koji su mi omogućila nova saznanja iz sabranih dela Vladimira Popovića Bebe.
Zato ga pozivam da i on uzme pero i napiše o projektu koji je imao sa svojim prijateljima i partnerima Ljubišom Buhom zv. Čume i Miloradom Ulemekom zv. Legija, iza leđa nove demokratske vlasti. Pri tome treba da ima u vidu da su mu partneri živi i zdravi, iako na različitim stranama. Uz to je Buha obavezan da kao zaštićeni svedok govori istinu.
A specijalnog tužioca pozivam da istražujući političku pozadinu atentata ima u vidu kvalifikovane izjave dva dobra poznavaoca ličnosti i dela Vladimira Popovića Bebe. Mislim na izjave Jovice Stanišića i Vukašina Minića Volfa.
U službenoj belešci UBPOK-a, od 14. 3. 2003. godine, Jovica Stanišić opisuje Bebu: „Vladimira Popovića - Bebu, Jovica Stanišić upoznao je je u toku 2000. godine prilikom jednog kontakta sa premijerom Đinđić Zoranom, ali profesionalno poznato mu je da je Vladimir Popović Beba bio vrbovan od strane obaveštajne službe Velike Britanije. Po njegovim saznanjima radi se o vrlo opasnom čoveku, sklonom kriminalnim aktivnostima koji je nastojao da se postavi kao „bos mafije“ (navodno, Beba je ranijih godina intezivno čitao literaturu o mafiji i oduševljavao se Al Kaponeom - psihološki i umišaljni problem).
Mišljenje Jovice Stanišića je da postoji visok stepen verovatnoće da je Vladimir Popović - Beba na određeni način imao udela u ubistvu premijera Đinđića, jer je za njega bio vezan samo interesno sa visokim kriminalnim aspiracijama, a nastojanje Đinđića da organizovani kriminal dovede pod kontrolu sigurno mu je predstavljalo veliku prepreku. Zaključuje da je na određeni način Vladimir Popović Beba predstavljao i jedan vid političke podrške aktu ubistva na Đinđića, te je siguran da ako bi se Vladimir Popović Beba policijski „pravilno obradio“, rešila bi se najveća i najsloženija krivična dela organizovanog kriminala izvršena poslednjih godina.“
Da li su ovo, kako ih Beba naziva, „baljezgarije“ bivšeg šefa Miloševićeve tajne službe, kome su nudili da to bude i kod Đinđića, svakako vredi proveriti.

Manipulator

OPIS Vukašina Minića Volfa, mnogo je plastičniji. U intervjuu datom pre neku godinu Milomiru Mariću za časpopis „Profil“, on kaže o Bebi sledeće:
„Ko je uopšte bio taj čovek? Pa, on i nije čovek, nego je zauvek ostao beba. Vladimir Popović Beba? Da li vam to ime nešto govori? Kontrolisao je nekoliko godina u Srbiji ministre, tajnu policiju i sudove. Hapsio i zabranjivao po svom nahođenju. Svakoga je mogao da pošalje u Hag i razapne na krst u najmoćnijim medijima, ali čitavo njegovo čudovišno životno delo u paramparčad su rasturili najobičniji prljavi pretparački tabloidi … Ali, Beba je sprečio da ikada upozna pravog Zorana Đinđića. Bio je tako vešt medijski mag i manipulator da je Đinđić, tokom svoje vladavine, neprestano bio najoklevetaniji i najomraženiji čovek u Srbiji. Zato, ako hoćete da vam se nešto strašno desi, pustite Bebu da vam se približi i uradi nešto u vaše ime. Platićete, naravno samo vi!“
Ne mogu da kažem da znam odgovor na pitanje sa početka opisa: Ko je uopšte bio taj čovek? Ali mogu da primetim da je opasno biti njegov prijatelj. Jednoga više nema, drugom preti zatvor. Rekao sam da za mene ima nade. Beba me se odrekao. Ja se ne odričem prijateljstva i saradnje sa Bebom oko Haga i Evrope. Ali ga nisam poznavao u izdanju u kome se sam predstavio svojim svedočenjem. Posle toga ostaje mi da budem zahvalan što mi je radio iza leđa. Da sam to znao dok sam bio ministar, Beba bi bio u zatvoru, a Đinđić među nama. Ili ja ne bih pisao ove redove. Zanimljivo je da o Bebi slično misle ličnosti koje su se bavile ovim problemima a koje nemaju nikakve međusobne veze. Mislim na Jovicu Stanišića,Božu Prelevića i sebe.
Ovo kroki izlaganje o događajima u Srbiji posle 5. oktobra, izazvaće brojne dileme kod mnogih građana koji o njima nisu bili obavešteni na pravi način. Kako će u nedostatku pravih argumenata pokušati da ospore moj moral i čast, moram da ih podsetim da je sve to viđeno mnogo puta. Pred svake izbore izmišljali su mi ljubavnice, vanbračnu decu, izdaju naroda i države, saradnju sa domaćim i stranim službama, kriminal i mnogo toga još. Jedna od optužbi se veoma primila među neobaveštenim - da sam najbogatiji čovek koji je kupio sve što vredi u Srbiji.
I baš zato, kad je reč o moralu i poštenju, moja najveća prednost u odnosu na Bebu, ali i druge oponente, jeste ta što mogu sa njima da razmenim sve materijalno bogatstvo. I što sam u odnosu na njega i njegove advokate, bio bogatiji od njih pre 5. oktobra, dok su oni bogatiji od mene danas. Vreme je majstorsko rešeto.
Ali ovde se ne radi o meni, niti je ovo takmičenje ko će koga više naružiti i oblatiti. Niti je javno mnjenje blato, zato što neko baca prašinu u oči građanima Srbije. Reč je, kao što sam rekao na samom početku, o borbi za vlast, o tome ko će i kako vladati Srbijom. Radi se o pisanju najnovije istorije. O borbi za javno mnjenje Srbije. I zato sam morao da dam svoj doprinos tumačenju "istorije" koja nam se nameće. Vidim ga kao mali doprinos otrežnjenju građanske Srbije. Vreme je!

PRESUDE BEZ DOKAZA
Problem je, međutim, činjenica što izgleda da nikome, do sada u Srbiji ne treba istina, jer svako od nas ima svoju istinu. I niko nije spreman da o tome vodi dijalog i traži kompromis, niti je spreman da pusti sud da radi svoj posao. Svi su tužioci i sudije istovremeno, svi izigravaju Boga na zemlji praveći od nje pravi pakao. Istina je samo njihova i ničija više. Niko ne daje dokaze, samo izriče presude.
(Kraj)