Čume - glavni informator

Piše: Dušan Mihajlović

BEBA nastavlja da politički sahranjuje mrtvog Zorana. Nastavlja svedočenje: “Umirio je savest tim razgovorom i onda je samo tražio i čekao da vidi način na koji će se ti novi ljudi koji budu postavljeni, obračunati sa njima i ako nastave to da rade, on je svoju savest umirio. Tada dolazi do formiranja nove Službe državne bezbednosti. Komandantu za specijalne operacije, kao i Jovici Stanišiću, s kojim sam ja u to vreme održavao kontakte i viđao se, bilo je veoma stalo ko će biti ti ljudi ... Ja sam bio umešan, kao što je poznato, to sam više puta rekao, u postavljenje tog čoveka ,.. Meni je dao da to sa ostalima nekako koordiniram. Ja sam saznao, ne sećam se više od koga, možda čak i od Dušana Mihajlovića, da postoji neko ime, Goran Petrović, neki čovek koji nije loš, koji nije bio u službi kada su ubijali, koji nije bogat, koji živi u stanu od 40 kvadrata, koji ima 15 godina iskustva, koji zna jezik, koji normalno izgleda, čita novine, knjige i tako dalje, i da, kao, treba da obavimo razgovor sa njim, a prethodno je već sa njim razgovor obavila i Ljiljana Nedeljković, šef kabineta Vojislava Koštunice i da oni, otprilike, nemaju ništa protiv. Ja sam ga video na deset minuta i rekao Zoranu: `Pa, mislim, nije loše`."
Ispada da je Đinđić „umirio savest“ i vlast, bar kad je reč o poslovima državne i javne bezbednosti, predao Bebi lično. Uostalom, već smo čuli da to njega i nije interesovalo i da nije hteo da se time bavi.
LjUTI LEGIJA
ZATIM, Beba objanjava kako je „smirio“ iznerviranog partnera: “Postavljenje Gorana Petrovića je vrlo iznerviralo Milorada Lukovića. Pretio je tog dana da će da da ostavku, da će da napusti Jedinicu, da to nije fer prema njemu, da ne može da se postavlja načelnik državne bezbednosti, a da se on ne konsultuje. Tada me je drugi put u životu pozvao telefonom. Pre toga me je pozvao 6. ili 7. oktobra da mi kaže da će nekog tamo da polomi, nekog za koga je mislio da ima veze sa nama, ko je njegovog brata kada su upali u carinu udario nekim aparatom za gašenje požara. Tada me je drugi put pozvao telefonom da me pita da li ja znam ko je Goran Petrović, da je on brat, ne znam, nekog Munje, lopova sa Novog Beograda, kriminalca, da je uključen u to; pa je onda, posle pola sata bila, kada se utvrdilo da nije to on, bila sledeća priča, da je on izdajnik, da radi za Amerikance i tako dalje. Ta njegova nervoza je smirena time što je postavljen Milorad Bracanović na mesto šefa Sedme uprave, po njegovom insistiranju i uz protivljenje Gorana Petrovića. Znači, to znam, jer sam u to bio direktno uključen. Zoran mi je dao papirić na kome je pisalo to ime, i rekao: `Hej, vidi, pitaj Gorana, da li može ovaj čovek`. To se, znači, dešava neposredno posle postavljenja Gorana Petrovića: `Da li ovaj čovek može da postane neki načelnik, znaš, nema smisla sada, oni se ljute, kao nismo ih konsultovali, nismo ih pitali, što da zaoštravamo sad, da zatežemo odnose. Ako to nije neki problem i ako je čist, neka ga postave`... Goran Petrović je prvi put odbio i rekao mi: `Ma ne, kakvi, ej, šta ti je. Pa, gde on`. Ja sam to preneo Zoranu, onda je Zoran tražio da čuje razloge, mislim, koji su razlozi otprilike, šta ima za njega, da mu kažem ... E, onda je dan ili dva posle toga, ne znam, da li su se u međuvremenu videli Luković i Zoran, ili je to bilo posredno, ili je zvao telefonom, ili je ne znam šta apelovao, jer otprilike tu se strašno puno manipulisalo u to vreme emocijama i išlo se na savest.“
Šta posle ovog otkrića reći? Mogu samo da konstatujem da je ovaj Bebin dil koji je napravio sa Legijom pravi početak naše tragedije i propasti DOS-a, prve demokratske vlade, njenog premijera i ministra unutrašnjih poslova, da o ostalima ne govorim.
VUK ČUVA OVCE
NISU se svi slagali sa Bebinim kadriranjem: “Znam kada je bio postavljen Buha, bilo je ljudi koji su bili protiv toga. Kad kažem ljudi, mislim na ljude iz policije. Ne mogu da se setim da li je bio i ministar Mihajlović ili neki koji su se tim bavili, ali se sećam da je bilo otprilike priče: `Ej, pa čekaj, pa nije fer, kad je trebalo da se čuva televizija 5. oktobra noću, kada je Koštunica išao da govori, onda je Buha bio dobar da dođe sa brigadom sa Novog Beograda. Da li bi je on sačuvao ili ne bi, vi to ne znate, ali činjenica je da je on tada došao".
Beba objašnjava zašto se moralo tako: “Tako da pretpostavljam da je i to insistiranje za Bracanovića išlo u tom pravcu: `Hej, a kad nismo tamo pobili dvadeset hiljada ljudi i zaklali, što bi inače nama bilo, ono, dnevna obaveza, morali smo da apstiniramo i da se mučimo, frustrirani smo bili što nismo`. Pa kao, `A sad, šta sad? Sad kao, ko nas šiša`. I onda je Zoran rekao: `Dobro, bez obzira, postavite Bracanovića na to mesto`. I onda je on postavljen“.
I kako su pravljeni truli kompromisi: “Ali ja sam posle toga obavio razgovor sa Goranom Petrovićem i pitao ga: `Hoće li to da bude neki strašan problem? Jer, ako to njegovo postavljanje ne bude rezultiralo nekim vašim akcijama koje narod očekuje i Zoran očekuje, pa sutra ili za dva meseca budete rekli da niste mogli ništa da rešite zato što je tu bio Bracanović, onda bolje idi i reci Zoranu da ne možemo to da radimo`. Onda je on rekao: `Pa ne, ne, ne, dobro, mi ćemo to nekako da prespojimo preko Beogradskog centra. Mijatović će to da uradi. Nema veze. Ma, znamo mi njega. Oni su njemu i nudili da bude načelnik`."
I tako je vuk postavljen da čuva ovce. Međutim, obećanja data narodu su problem. Šta sa nerazjašnjenim političkim ubistvima?
Nema kod Bebe šale sa obećanjima datim narodu: “I zbog toga sam ja posle toga pitao, jer mi je to rekao Zoran da pitam, da ne bude posle `nismo rešili Ibarsku, nismo rešili Ćuruviju, jer si nam uvalio Bracanovića.` Onda su oni rekli: `Ne, ne, ne, nema tu problema, imamo mi Beogradski centar, mi ćemo preko Beogradskog centra to da radimo`."
Ali problemi ipak prevazilaze velikog kombinatora: “I kao što se svi dobro sećate, nije prošlo ni 15-20 dana posle toga, Rade Marković je već bio uhapšen i tad počinju problemi na relaciji Jedinica - ta grupa, kako god da se zove, i šta god da je ona, a oni kulminiraju događanjima koja su se posle toga dešavala“...
BUHA - VEZA
I TADA počinje Bebina „igra“, čiji se epilog zna: “Od tog trenutka počinje tzv. igra ko će koga tu nadmudriti. On je bio ubeđen da će on to uraditi. Vlast je bila ubeđena i Zoran je verovao da će to on uraditi, i od tada se stvari proporcionalno menjaju, u zavisnosti od toga koliko se politika u to mešala i koliko je politika bila u to uključena, jer od tog trenutka, znači, siguran sam da je to postojalo i ranije, ali znam od trenutka hapšenja Radeta Markovića i hapšenja ljudi sa Ibarske magistrale da je to bila ta grupa. Pričam to na osnovu onih informacija koje smo dobijali i ranije, i na osnovu tih kanala koji su dolazili i ranije. Najčešće je to bilo preko Ljubiše Buhe. Najčešće. Jer, to je bio jedini kanal i jedina veza. Znači, Ljubiša Buha, pa, ili Dragoljubu, pa Dragoljub to nama prenosi ili, u kasnijoj fazi, Ljubiša Buha meni lično. Sve u stilu da je Zoran potčinjen, da se naziva u njihovim krugovima `pička`, da je izdajnik, da je smrad, da je Koštunica pravi... Naravno, nije se govorilo da je to zbog Ibarske magistrale i zbog droge, nego, naravno, zbog patriotizma, naravno zbog Haga, naravno zbog Srbije, naravno zbog svetih grobova junaka koji su ginuli širom Jugoslavije za odbranu Jajca, Drvara, frižidera i ne znam čega. Naravno, naravno da je postojala veza i naravno da je tad sve to krenulo. I mi smo znali da je to tako“.
Novo kapitalno otkriće. Saznajemo, posle toliko vremena, ko je bio glavni Bebin informator, a samim tim i naše nove vlasti. „Najčešće je to bilo preko Ljubiše Buhe. Najčešće. Jer, to je bio jedini kanal i jedina veza. Znači, Ljubiša Buha“. Šta da se kaže, može samo da se zanemi pred ovakvim saznanjem.
Svaka igra podrazumeva bar dva učesnika: “Bez obzira na to, on je i dalje do juna te godine bio komandant Jedinice za specijalne operacije. Znači, u instituciji vlasti čiji ste vi šef, i kao što i vi morate da se i prema poslednjem saradniku u sudu ophodite i razgovarate na način na koji se to očekuje od nekog ko je šef suda ili predsednik, nije ni važno, to mora da radi i predsednik vlade…“
Treba poštovati ovakvu brigu za saradnike i prijatelje. Jedino se pitam da li je Legija bio saradnik prethodnog premijera Mirka Marjanovića? I zašto se osula tolika lavina na mene kad sam istu osobu nazvao „gospodin“, jer se prema meni uvek ponašao gospodski i prema pravilu službe, salutiranje, „dozvolite da se obratim“? Nisam siguran da se tako obraćao i Bebi.
SVE JE JASNO
STRAH čini svoje: “I sad, kad Radeta Markovića stave u zatvor, da li će Rade propevati ili neće, šta će reći, šta neće reći, i tako dalje. Znači, mislim na pripadnike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije. Oni su samo ekstremna jedinica koja je imala tu ekstremnu moć“.
I kad lopta pukne: “Znači, od tog trenutka počinje rušenje te Službe i počinje diskreditacija Zorana Đinđića sa pričom da je Zoran Đinđić kriminalac. Dokazi za kriminalne radnje su, normalno, izvedeni na osnovu logičkog zaključivanja da je Ljubiša Buha Čume najpoznatiji kriminalac u Evropi, prijatelj, školski drug Dragoljuba Markovića, a da je Dragoljub Marković kum Zorana Đinđića. Prema tome, šta ima tu više da se priča, sve je jasno. Sav kriminal koji u državi postoji, praktično sprovodi Zoran Đinđić“.
Ostaje čitaocima da misle svojom glavom i da sami zaključe ko je najviše doprineo “kriminalizaciji” Zorana Đinđića. I ko pere svoju biografiju preko mrtvog Đinđića koji ne može da se brani od ovakvih odbrana onog koji ga je u svom iskazu pretvorio u svoju “marionetu”.