Legija postavljao šefove policije

Piše: Dušan Mihajlović
U NASTAVKU svedočenja Beba objašnjava „nužnost“ svojih susreta sa Legijom i ostalim junacima priče, uvek se zaklanjajući iza Đinđića. Citiram: “Međutim, vesti manipulatori, pre svega komandant te jedinice, ali i ljudi koji su bili oko njega, uspevali su da u tom periodu nesigurnosti i neizvesnosti nametnu kao neophodnost da se svakodnevno s njima ili viđate ili razmenjujete informacije. Jer, bez obzira na to što je Slobodan Milošević priznao da je izgubio izbore, toga dana kada je Vojislav Koštunica trebalo da bude proglašen za predsednika Jugoslavije (pošto to ne može da se desi u Skupštini, nego se dešava u Sava centru), stiže informacija koja dolazi ne tako što vam je kaže neko neozbiljan - da se tog dana sprema krvoproliće u Sava centru, koje će izazvati radikali, jer neće to da dozvole. I šta sad? Čija je odgovornost ako se, ne daj bože, to desi? Normalno da u takvim situacijama morate, ko god vam se ponudi da ima neku informaciju, da se sa njim viđate i da se sa njim nalazite... Šta podrazumevam pod manipulacijom? Pod manipulacijom podrazumevam svakodnevne informacije tipa: Preti vam opasnost odavde, odande... Pretpostavljam da to svi znate, to je jedan oproban udbaški metod, gde ljude za koje znate da nemaju iskustva, za koje znate da nisu službenici državne administracije, kao što nije bio Zoran Đinđić. Bez obzira na svoje uspehe, bez obzira na svoje znanje i na svoju inteligenciju, on ne zna šta znači upravljati državom. A vi to znate, jer imate iskustva, jer ste tu bili deset godina. I onda svakodnevno stižu informacije u stilu: Vojska se sprema, hoće da ubiju Stambolića... To su sve informacije koje su dolazile od Milorada Lukovića: "Mi ćemo da nađemo gde Stambolića drže..." Došlo je - to može da se proveri - četiri ili pet akcija saveznog MUP, jer mi smo tada dobili savezni MUP i Zorana Živkovića, pa pošto nismo imali poverenja u republički MUP, jer tu su i dalje ostali isti kadrovi, a ministar nije postojao, nego je bio "tročlani ministar", pa nikad nije mogla da se, sem konsenzusom, donese odluka .. Ja znam za dve..."
Kad pročitamo Bebino svedočenje i objašnjenje tih mafijaških „manipulacija“, shvatamo da se u stvari radilo o stalnom druženju i intenzivnoj razmeni informacija. Tako su Legija i ostali Bebini pajtaši postali njegovi partneri, odnosno partneri u podeli odgovornosti za rovito stanje u zemlji, opet pripisujući Đinđiću, čitaj - sebi, najveću odgovornost u svemu tome. Dakle, već tada vlast počinje da curi iz Predsedništva DOS-a i legalnih institucija u neformalne vode kojima je gospodario Beba. Oni koji su bili obične sluge kod Miloševića, postaju sad partneri moćnom Bebi.


DIREKTNO UNAPREĐENJE
SAZNAJEMO i ko je kadrovik nove demokratske vlasti koja hoće da raskrsti sa Miloševićevim kadrovima, za razliku od Koštunice, koji to neće. Beba nastavlja svedočenje: “I vi ste, znači, to morali da proveravate i da se u tim danima viđate sa tim ljudima. Milorad Luković je taj period iskoristio da promoviše i postavi svoje ljude. Znači, on je direktno postavio Boška Buhu. Ja sam bio prisutan kada je to tražio. On je direktno postavio Gorana Radosavljevića... On je sebe jednostavno predstavio: `Ja sam vaš, vi možete da računate na mene.` Zoran Đinđić je sa njim obavio razgovor tada, neposredno oko 5. oktobra. Ja sam bio prisutan, ne na tom sastanku njih dvojice, prisustvovao sam sastanku do koga je došlo 6. oktobra u Skupštini grada, gde je pored Milorada Lukovića bio prisutan i Bracanović. Tada sam prvi put video i jednog i drugog... Bili smo zajedno u jednoj maloj sobi, u onoj atmosferi naoružanih ljudi, pušaka i tako dalje, gde je Legija otprilike predlagao da Bracanović bude šef DB, odnosno prvo je pitao da li Jovica Stanišić hoće da bude šef DB. Ako hoće, sve je u redu. Zoran je rekao: `Ne znam, nisam imao kontakt sa njim.` Da li tada ili kada smo se videli sa Jovicom Stanišićem, dva-tri dana kasnije, Zoran mu je rekao da Jovica Stanišić neće, jer je bolestan, odbija da bude. Onda je Legija predlagao da to bude Bracanović kao `super tip`. On je, kao, najbolji za to mesto. A ako baš on ne može, pošto smo tad čuli da je on bio komandant, odnosno šef za obezbeđenje JSO, pa malo nije baš zgodno da iz tako prokažene institucije njen čovek bude na tom mestu uz prvu demokratsku vladu kao šef DB, onda je predložio Andriju Savića, ali je doveo i Boška Buhu tu i upoznao ga sa Zoranom Đinđićem. Ja sam bio prisutan tada. Rekao je: `Evo, ovo ti je...` (ne znam kako se zvao prethodni šef beogradske policije), `evo, on može da ti bude to`. Predložio je i Gurija, predložio je i Radovana Kneževića. I direktno je Radovan Knežević, po njegovim preporukama, bio postavljen. Znači, ta viđanja tih dana, neposredno oko 5, 6, 7. oktobra, i te manipulacije koje su dolazile sa njegove strane, a u isto vreme i izjave koje je davao Zoran Đinđić ili neki drugi lideri DOS, počele su da stvaraju atmosferu, otprilike, Koštunica se ogradio vojskom, on ima vojsku i vojska je oko njega, a Zoran Đinđić je prigrabio JSO. I to je otprilike, da tako kažem, bila neka neformalna percepcija u Srbiji.“
I tako saznajemo: "Ja sam vaš, vi možete da računate na mene." Kao i to ko je trebalo da bude zamena za Radeta Markovića, koga su tih dana „surčinci“ i „zemunci“ jurili po ulicama Beograda da njima preda Resor državne bezbednosti MUP Republike Srbije. Niko dugi nego Legijin potrčko iz JSO-a -Bracanović. To baca sasvim drugačije svetlo na Koštuničinu odluku da umesto postavljanja Bacanovića zadrži Markovića. Zanimljivo je da Bebi tada nije bilo sporno da se na tom mestu nađe Jovica Stanišić. Ali je to ovaj odbio.


OPASNA TROJKA
POŠTO često upotrebljava reč - manipulacija, Beba pokušava da objasni šta pod tim podrazumeva: “Pod tim podrazumevam da se komandant Jedinice za specijalne operacije sa Zoranom Đinđićem viđao isključivo zbog provere ili saopštavanja nekih informacija koje su bile od životne važnosti tipa: E, imam da vam se javim, pa da vam kažem, znam gde je Stambolić. To je strašno važno da nađete, je li tako? Ili: Hej, pazite, spremaju se ovi da upadnu tu i tu, moramo da se organizujemo, morate da vidite, idite ovde, idite onde... To su mi informacije... I onda se to prepričava i kaže: Hej, Legija - Zoran, Legija - Zoran. Ta vrsta manipulacije koja je počela da se odigrava i koja je kulminirala tokom perioda novembar, oktobar, decembar, kada Zoran Đinđić formalno nije imao nikakvu vlast, i kada je praktično sedeo ili u Braće Jugovića ili u Demokratskoj stranci, ali se pripremao i za te izbore i pripremao za novu vlast, kulminirala je do tog nivoa da je 7. januara 2001. godine (na pravoslavni Božić) Zoran Đinđić tražio sastanak sa Ljubišom Buhom Čumetom i Miloradom Lukovićem. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Taj sastanak se odigrao u prostorijama moje agencije `Spektra`... Tema tog razgovora je bilo Zoranovo obraćanje njima, kada je rekao: `Hej, da vam kažem...` ...`Ej, samo da vam kažem, ja za dvadeset dana postajem predsednik vlade. I kada budem postao predsednik vlade, da ne mislite da smo mi neki drugovi, ili prijatelji. Ono što ću ja da radim, prva stvar, to će da bude obračun sa kriminalom, i ne optužujem vas.` Pošto su oni otprilike rekli, kao: `Hej, dobro, pa šta to nama pričaš, kakve mi veze imamo, što to nama...`, on je rekao: `Ne optužujem ništa, ne govorim, ali vam samo kažem, bilo kako da ste u bilo šta umešani, ili bilo šta da radite, ili bilo kad, ne interesuje me. Šta je bilo, ne interesuje me sad uopšte. Budete li nastavili to da radite, da se ne desi da bude priča da je Zoran Đinđić izdao prijatelje, ili izdao ljude koji su mu nekad pomogli, ili da je on takav i takav.`
Tako Beba stavlja pokojnom Đinđiću u usta izjavu da su mu Legija i Čume “prijatelji”, koji su mu nekada “pomogli”. Ima li teže optužbe izrečene na Đinđićev račun? Postavlja se pitanje šta je prava priroda tog “prijateljstva” i šta su to oni “pomogli” Đinđiću? Ili Bebi, pošto je verovatnije da se to odnosi na Bebu, a ne na pokojnog premijera. Na taj zaključak navodi sam Beba, kad kaže: “Nažalost, kažem, nažalost, Zoran Đinđić se nije bavio takvim stvarima i, drugo, Zorana Đinđića, kao predsednika vlade, interesovalo je ono što treba da radi predsednik vlade, a to je da se bavi svim ministarstvima, ali pre svega ekonomijom.“ Poslove državne bezbednosti i policije, kao i odnose sa mafijom, prepustio je njemu, sudeći po njegovim izjavama. Međutim, svakako najvažnije otkriće predstavljaju imena trojke koja je žarila i palila Srbijom. Koja je odlučivala, ne samo o tome ko će šta biti, ko će dobiti koji posao i privatizovati neku dobru firmu, već je uskoro postala i „gospodar života i smrti“ u Srbiji. Tako je kriminalna piramida, stvorena za Miloševićevo vreme, samo zamenila svoj vrh. Na njemu su se, po Bebinom svedočenju, umesto rasturene „familije“ instalirali Beba, Čume i Legija.


PARTNERI I SARADNICI
ALI sve je išlo na Zoranov račun. I o tome Beba svedoči: “Bio sam prisutan kada mu je to govorio Nenad Čanak i bio sam prisutan kada mu je Kole - MK komerc - Kostić, govorio isto to, kao: `Ej, Zorane, pa ovo je strašno, svi se pozivaju na tebe, pa znaš šta rade.` Pa, kao: `Hej, ti si novi Sloba, a Čeda je novi Marko, iz razloga što se viđaju sa Čedom toliko i toliko puta i što se viđaju sa tobom toliko i toliko puta, pa to je katastrofa`... Legija se ponašao kao da to njemu Zoran govori kao partneru i saradniku koga moli da sad, kad Zoran dođe na vlast, on, Legija raščisti kriminal..."
Čanak je poznat po tome da nema dlake na jeziku, a Kostić je bio direktor DS, blizak Đinđićev saradnik. To što su mu rekli govori dovoljno dokle su Bebini kontakti doveli. A sam Beba priznaje da se Legija ponašao kao „partner“ i „saradnik“. I to ne samo u „raščišćavanju kriminala“, već i u poslovima tranzicije i privatizacije. Ali o tome nešto kasnije.