Odmah po dolasku u novi zatvor, bivšem caru, delu njegove porodice i pratnji obratio se predsednik Uralskog sovnarkoma, koji se predstavljao kao predsednik uralske vlade Aleksandar Beloborodov, za partijske drugove Saša, mladi, svirepi i uspaljeni trockista.
Piše: Žika Srećković
ODMAH po dolasku u novi zatvor, bivšem caru, delu njegove porodice i pratnji obratio se predsednik Uralskog sovnarkoma, koji se predstavljao kao predsednik uralske vlade Aleksandar Beloborodov, za partijske drugove Saša, mladi, svirepi i uspaljeni trockista. Njegovo kršteno ime bilo je Jankelj Vajsbart. Bio je Jevrejin, radnik po zanimanju, ali preispoljna lenština i razmetljivac po prirodi. Imao je u to vreme 27 godina i kriminalnu prošlost. Kao predsednik jekaterinburškog Okružnog komiteta smotao je iz kase, kad mu se za to ukazala prilika, 30.000 rubalja. Čekisti su uspeli da ga otkriju. On se pokajao, vratio novac i zakleo se na bezgraničnu ličnu odanost svom spasitelju (da ne ode u zatvor) Gološćekinu. Od tada je postao slepi izvršilac svih njegovih naloga.
Obraćajući se "gostima" sa vrha stepeništa Ipatjevog doma, da bi izgledao značajniji i veći nego što jeste, on im je predočio da su od sada zatočenici uralske vlade i da će to biti "sve do suđenja", ne upuštajući se u to ni gde će im suditi ni kada. Dotle će biti dužni da poštuju "kućni red" koji će saopštiti "komandant zatvora drug Avdejev". Eventualne primedbe i pritužbe mogu da upute Uralskom ispolkomu.
POTOM je drug Avdjev, bivši bravar, u prisustvu predstavnika najviše vlasti u Jekaterinburgu, pristupio rigoroznom pretresu zatočenika. Uralci su raspolagali informacijom da su Romanovi, pre nego što su krenuli u Toboljsk poneli sa sobom sve svoje dragcenosti iz Carskog Sela, koje su mogli lako da se sakriju, kao što je drago kamenje. Da bi to bilo što manje primetno, oni su ih razdelili među sobom i ušili u one delove veša koji se smatraju intimnim. Informacija je bila tačna. Ali, Avdejev, uprkos temeljitosti u radu, nije našao ništa. Ni on ni ostali prisutni nisu uspeli da sakriju razočaranje takvim ishodom. Preostalo im je jedino da se zadovolje zaključkom da su bivši car, njegova supruga i njihova kći pre nego što su krenuli na put sa Jakovljevom ostavili "svoje" delove kod dece koja su ostala u Toboljskom.
Jakovljev je ostavio u Toboljskom carevića Alekseja i njegove tri sestre - Tatjanu, Olgu i i Anastaziju - pod nadzorom Pavla Horjahova, mornara, koji mu je bio najbliži saradnik i prijatelj. Horjahov je takođe imao punomoćje VCIK-a sa potpisom Sverdlova i Jakovljeva, koji se dopao Nikoli, iako mu je bio sve drugo samo ne prijatelj, potpuno siguran da se deci neće dogoditi ništa nepredviđeno, tim pre što su uživala ne samo oficijelnu zaštitu odreda pukovnika Kobilinskog, nego i njihove otvorene simpatije.
Odred Kobilinskog, koji se starao o "bezbednosti" bivšeg cara i njegove porodice od prvog dana hapšenja, zvanično je rasformiran 17. maja. Stražari su isplaćeni, a uz platu su dobili i propusnice sa kojima su mogli da odu svojim kućama. Nadzor nad decom i preostalim članovima pratnje, koja je dobrovoljno krenula sa Romanovima iz Carskog Sela, preuzeli su od njih crvenoarmejci. Oni su saopštili zatočenicima dva dana kasnije da pripreme za put.
Sutradan, 20. maja, u parobrod "Rus" ukrcano je trideset osoba sa prtljagom. U tri po podne putnici su stigli u Tjumenj, odakale su krenuli specijalnim vozom u Jekaterinburg. Za neke će to biti poslednje putovanje.
Članovima pratnje, koji su doputovali iz Toboljska sa carevićem Aleksejom i njegovim sestrama, naređeno je 26. maja da u roku od 24 časa napuste Permsku guberniju. Da bi vlasti u Jekaterinburgu bile sigurne da će postupiti po naređenju, dale su im kolektivnu dozvolu za napuštanje teritorije sa koje su bili prognani.
BIVŠI car sa suprugom i sinom smešten je u sobu koja se nalazila na gornjem spratu, u ulgu, čija su dva prozora bila okrenuta prema trgu, kroz koja su mogli jedino da vide kube Voznesenjske crkve, a druga dva prema dvorištu. U susednoj sobi, prema dvorištu, nalazile su se četiri kneginje. Njihova soba je bila povezana sa susednom i trpezarijom. U dvojnom, prolaznom salonu, kuda su stizalo do trpezarije, nalazili su se verni porodični lekar dr Botkin i lakej Čemodurov. Sobarici Demidovoj je dodeljena soba sa prozorom prema dvorištu, a lakej Trup, kuvar Haritonov i kuvarski pomoćnik Sednev bili su smešteni u sobici koja je bila povezana sa kuhinjom.
Velika soba na spratu, u koju se ulazilo sa stepeništa, bila je pretvorena u kancelariju komandanta Kuće od posebnog značaja Avdejeva i njegovog pomoćnika Moškina. Zatočenike je čuvala dvojna straža, spoljna i unutrašnja. U početku stražari su bili isključivo Rusi. Kasnije si birani iz redova radnika zavoda "Sisetre" i fabrike braće Zlokazovih. Komandant Avdejev bio je notorna pijandura. Kad je bio loše volje, a bio je bar jednom nedeljno, iživljavao se nad počinjenima, a nije se ustručavao ni da obasipa i zatočenike svakojakim uvredama.
Režim koji je nametnut zatočenicima bio je neuporedivo gori po svim osnovama od onog koji je vladao u Toboljskom.
Ujutro im se servirao čaj bez šećera i komad crnog hleba, koji je ostao od prethodnog dana. U podne su dobijali čorbastu hranu, uz "kotlet" na kome je bilo više kostiju nego mesa. Inače, porodica i posluga su obedovali zajedno, na Nikolino insistiranje.
ZA vreme obeda u trpezariji su se nalazili stražari koji su budno motrili na svaki njihov pokret. Često su im dobacivali pogrdne reči, a nisu se ustručavali da psuju i da im otimaju hranu sa stola. Pijani i razdrljeni pevali su revoluconarne pesme, i nadmetali se u prostaklucima. Neki su išli toliko daleko da su za vreme obeda pipali i štipali bivšu caricu, ponašajući se prema njoj kao da je drolja.
Taj užasavajući odnos neočekivano se promenio jednog dana, zahvaljujući u prvom redu Avdejevu, koji je najdrskije stražare zamenio pristojnijim ljudima, a i sam je počeo da se odnosi sa mnogo više uvažavanja prema bivšem caru i njegovoj porodici. To su primetili zatočenici, ali i Avdejevi nadređeni, koji su inače smatrali da se "revolucionari" ponašaju prema Romanovima "baš onako kako to oni i uzaslužuju".
Jednog jutra, Aleksandar Avdejev nije došao na posao u uobičajeno vreme niti se pak pojavio njegov pomoćnik Moškin. Njihov "nestanak" je objašnjen "prelaskom na novu dužnost". U stvari, obojica su bila uhapšena, da se ne bi i previše zbližili sa zatočenicima.
(Nastaviće se)
ODMAH po dolasku u novi zatvor, bivšem caru, delu njegove porodice i pratnji obratio se predsednik Uralskog sovnarkoma, koji se predstavljao kao predsednik uralske vlade Aleksandar Beloborodov, za partijske drugove Saša, mladi, svirepi i uspaljeni trockista. Njegovo kršteno ime bilo je Jankelj Vajsbart. Bio je Jevrejin, radnik po zanimanju, ali preispoljna lenština i razmetljivac po prirodi. Imao je u to vreme 27 godina i kriminalnu prošlost. Kao predsednik jekaterinburškog Okružnog komiteta smotao je iz kase, kad mu se za to ukazala prilika, 30.000 rubalja. Čekisti su uspeli da ga otkriju. On se pokajao, vratio novac i zakleo se na bezgraničnu ličnu odanost svom spasitelju (da ne ode u zatvor) Gološćekinu. Od tada je postao slepi izvršilac svih njegovih naloga.
Obraćajući se "gostima" sa vrha stepeništa Ipatjevog doma, da bi izgledao značajniji i veći nego što jeste, on im je predočio da su od sada zatočenici uralske vlade i da će to biti "sve do suđenja", ne upuštajući se u to ni gde će im suditi ni kada. Dotle će biti dužni da poštuju "kućni red" koji će saopštiti "komandant zatvora drug Avdejev". Eventualne primedbe i pritužbe mogu da upute Uralskom ispolkomu.
POTOM je drug Avdjev, bivši bravar, u prisustvu predstavnika najviše vlasti u Jekaterinburgu, pristupio rigoroznom pretresu zatočenika. Uralci su raspolagali informacijom da su Romanovi, pre nego što su krenuli u Toboljsk poneli sa sobom sve svoje dragcenosti iz Carskog Sela, koje su mogli lako da se sakriju, kao što je drago kamenje. Da bi to bilo što manje primetno, oni su ih razdelili među sobom i ušili u one delove veša koji se smatraju intimnim. Informacija je bila tačna. Ali, Avdejev, uprkos temeljitosti u radu, nije našao ništa. Ni on ni ostali prisutni nisu uspeli da sakriju razočaranje takvim ishodom. Preostalo im je jedino da se zadovolje zaključkom da su bivši car, njegova supruga i njihova kći pre nego što su krenuli na put sa Jakovljevom ostavili "svoje" delove kod dece koja su ostala u Toboljskom.
Jakovljev je ostavio u Toboljskom carevića Alekseja i njegove tri sestre - Tatjanu, Olgu i i Anastaziju - pod nadzorom Pavla Horjahova, mornara, koji mu je bio najbliži saradnik i prijatelj. Horjahov je takođe imao punomoćje VCIK-a sa potpisom Sverdlova i Jakovljeva, koji se dopao Nikoli, iako mu je bio sve drugo samo ne prijatelj, potpuno siguran da se deci neće dogoditi ništa nepredviđeno, tim pre što su uživala ne samo oficijelnu zaštitu odreda pukovnika Kobilinskog, nego i njihove otvorene simpatije.
Odred Kobilinskog, koji se starao o "bezbednosti" bivšeg cara i njegove porodice od prvog dana hapšenja, zvanično je rasformiran 17. maja. Stražari su isplaćeni, a uz platu su dobili i propusnice sa kojima su mogli da odu svojim kućama. Nadzor nad decom i preostalim članovima pratnje, koja je dobrovoljno krenula sa Romanovima iz Carskog Sela, preuzeli su od njih crvenoarmejci. Oni su saopštili zatočenicima dva dana kasnije da pripreme za put.
Sutradan, 20. maja, u parobrod "Rus" ukrcano je trideset osoba sa prtljagom. U tri po podne putnici su stigli u Tjumenj, odakale su krenuli specijalnim vozom u Jekaterinburg. Za neke će to biti poslednje putovanje.
Članovima pratnje, koji su doputovali iz Toboljska sa carevićem Aleksejom i njegovim sestrama, naređeno je 26. maja da u roku od 24 časa napuste Permsku guberniju. Da bi vlasti u Jekaterinburgu bile sigurne da će postupiti po naređenju, dale su im kolektivnu dozvolu za napuštanje teritorije sa koje su bili prognani.
BIVŠI car sa suprugom i sinom smešten je u sobu koja se nalazila na gornjem spratu, u ulgu, čija su dva prozora bila okrenuta prema trgu, kroz koja su mogli jedino da vide kube Voznesenjske crkve, a druga dva prema dvorištu. U susednoj sobi, prema dvorištu, nalazile su se četiri kneginje. Njihova soba je bila povezana sa susednom i trpezarijom. U dvojnom, prolaznom salonu, kuda su stizalo do trpezarije, nalazili su se verni porodični lekar dr Botkin i lakej Čemodurov. Sobarici Demidovoj je dodeljena soba sa prozorom prema dvorištu, a lakej Trup, kuvar Haritonov i kuvarski pomoćnik Sednev bili su smešteni u sobici koja je bila povezana sa kuhinjom.
Velika soba na spratu, u koju se ulazilo sa stepeništa, bila je pretvorena u kancelariju komandanta Kuće od posebnog značaja Avdejeva i njegovog pomoćnika Moškina. Zatočenike je čuvala dvojna straža, spoljna i unutrašnja. U početku stražari su bili isključivo Rusi. Kasnije si birani iz redova radnika zavoda "Sisetre" i fabrike braće Zlokazovih. Komandant Avdejev bio je notorna pijandura. Kad je bio loše volje, a bio je bar jednom nedeljno, iživljavao se nad počinjenima, a nije se ustručavao ni da obasipa i zatočenike svakojakim uvredama.
Režim koji je nametnut zatočenicima bio je neuporedivo gori po svim osnovama od onog koji je vladao u Toboljskom.
Ujutro im se servirao čaj bez šećera i komad crnog hleba, koji je ostao od prethodnog dana. U podne su dobijali čorbastu hranu, uz "kotlet" na kome je bilo više kostiju nego mesa. Inače, porodica i posluga su obedovali zajedno, na Nikolino insistiranje.
ZA vreme obeda u trpezariji su se nalazili stražari koji su budno motrili na svaki njihov pokret. Često su im dobacivali pogrdne reči, a nisu se ustručavali da psuju i da im otimaju hranu sa stola. Pijani i razdrljeni pevali su revoluconarne pesme, i nadmetali se u prostaklucima. Neki su išli toliko daleko da su za vreme obeda pipali i štipali bivšu caricu, ponašajući se prema njoj kao da je drolja.
Taj užasavajući odnos neočekivano se promenio jednog dana, zahvaljujući u prvom redu Avdejevu, koji je najdrskije stražare zamenio pristojnijim ljudima, a i sam je počeo da se odnosi sa mnogo više uvažavanja prema bivšem caru i njegovoj porodici. To su primetili zatočenici, ali i Avdejevi nadređeni, koji su inače smatrali da se "revolucionari" ponašaju prema Romanovima "baš onako kako to oni i uzaslužuju".
Jednog jutra, Aleksandar Avdejev nije došao na posao u uobičajeno vreme niti se pak pojavio njegov pomoćnik Moškin. Njihov "nestanak" je objašnjen "prelaskom na novu dužnost". U stvari, obojica su bila uhapšena, da se ne bi i previše zbližili sa zatočenicima.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ŠAPIĆ NA MEĐUNARODNOM FORUMU: Beograd ušao u finale svetskog izbora kao najbolji evropski projekat
GRADONAČELNIK Aleksandar Šapić, u ime domaćina Grada Beograda, poželeo je dobrodošlicu učesnicima Devetog međunarodnog foruma o javno-privatnom partnerstvu, koji od 14. do 16. maja u našem glavnom gradu organizuje Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu.
14. 05. 2025. u 11:07
KO IMA PLATIĆE, KO NEMA GLEDAĆE! Cena trešanja obara sve rekorde, na tezgama rasprava svaki dan
ZBOG prolećnog mraza i grada voćnajcu su pretrpeli velike štete, pa se osim kod trešanja, očekuju visoke cene i jabuka, krušaka i šljiva.
14. 05. 2025. u 11:05
KAKAV SPEKTAKL U BEOGRADU! Luka Dončić stiže u prestonicu Srbije, a da li će i Nikola Jokić...
Mušku košarkašku reprezentaciju Srbije na leto očekuje Evropsko prvenstvo koje će se održati u Letoniji, Finskoj, Poljskoj i Kipru od 27. avgusta do 14. septembra.
14. 05. 2025. u 11:04
PREDLOG ZA GOLOVE IZ ŠVEDSKE: Hoće li prevagnuti tradicija ili trenutna forma ekipa?
Utakmicom između Hekena i AIK-a Stokholm večeras od 20:00 nastavlja se 9. kolo švedske Alsvenskan lige.
14. 05. 2025. u 11:03
PENTAGON UPOZORAVA: Eskalacija u Ukrajini može dovesti do direktnog sukoba SAD i Rusije
PENTAGON smatra da je direktan sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije moguć u slučaju eskalacije ukrajinske krize, navodi se u pisanoj izjavi šefa Severne komande SAD, generala Gregorija Gijoa, pripremljenoj za sastanak u Komitetu za oružane snage američkog Senata.
14. 05. 2025. u 10:57
