Zločin bez tragova

Piše: Žika Srećković
POSLE čitavog dan provedenog u mozganju kako da se tragovi zločina bolje prikriju, prezidijum Uralsovjeta je odlučio da se tokom noći izvade delovi tela iz rudarskog okna kod Verh-isterska i da se "sahrane" na nekom drugom mestu, uz mnogo više opreza.
Svi izvađeni ostaci su najpre spaljeni, a oni koji nisu mogli da izgore preliveni su sumpornom kiselinom - pre nego što su utovareni u kamion. Nova "grobnica" nije otkrivena ni do danas. Ako je verovati onima koji su učestvovali u toj "operaciji", ona se nalazi na "osamnaest vrsta od Jekaterinburga, ka severozapadu", u jednoj močvari, koju su crvenoarmejci produbili pre nego što su u nju bacili nagorele i polusagorele ostatke. Potom su ih zatrpali, nabacali pružne pragove i preko njih prešli kamionom nekoliko puta.
Ostaci Romanovih koji su nađeni i sahranjeni - nisu njihovi! Sa tim je načisto i Ruska pravoslavna crkva, a to je nedavno potvrdila i druga DNK analiza.
Jakov Sverdlov je obavestio prezidijum VCIK 18. jula da je odlukom Uralskog oblasnog komiteta u noći 16. jula streljan Nikola Aleksandrovič Romanov, bivši car, zbog "postojanja zavere" (o čemu postoje dokumenta, koja su "drugovi iz Jekaterinburga" uputili u Moskvu po specijalnom kuriru) i realne opasnosti da ga kontrarevolucionari preotmu iz ruku sovjetskih vlasti, a da je njegova porodica "sklonjena na bezbednije mesto".

SVE tri laži je smislio i plasirao Jakov Sverdlov, u prisustvu Vladimira Iljiča Lenjina, koji je bio upoznat sa kompletnim scenarijem, u čijoj je kreaciji i učestvovao. U tom trenutku kontrarevolucionari su nastupali prema Jekaterinburgu, ali su još bili daleko od grada i bivši car je mogao da bude prebačen na bezbedniije mesto da se to htelo! Jekaterinburg je pao tek sedam dana kasnije.
"Dokument" o "postojanju zavere", koje su poslali "drugovi iz Jekaterinburga" po "specijalnom kuriru", a koji nije mogao da stigne do početka sednice prezidijuma VCIK zbog navodno loših i nesigurnih veza, nije bilo ništa drugo do prevara vašarskog tipa. Njega su napisali Gološćekinovi saradnici u prostorijama Čeke (političke policije) i doturili ga Nikoli Aleksandroviču Romanovu, predstavljajući se kao zaverenici koji žarko žele da ga oslobode iz kandži "crvenih".
Porodica Nikole Romanova bila je streljana kad i on, i to su vrlo dobro znali i Sverdlov i Lenjin. Predsednik Uralske vlade A. Beloborodov uputio je 17. jula u uveče telegram sekretaru Sovnarkoma N. P. Gorbunovu s molbom da prenese Lenjinu i Sverdlovu da je "celu porodicu zadesila ista sudbina kao i glavu" (porodice) - prilikom evakuacije! Lenjin je bio upoznat sa sadržinom tog telegrama. Njega su zaplenili belogardejci u jekaterinburškom Telegrafu, a dešifrovao ga je jedan od "belih" islednika koji se bavio "slučajem Romanovih", Sokolov.
Tekst nije sačuvan, ali jeste koverta, na kojoj se nalazi Lenjinov rukopis: "Primljeno. Lenjin". Koverta se nalazi u Arhivu KP.
Članovi Prezidijuma VCIK progutali su sve ove laži koje im je servirao Sverdlov, ocenili postupak Uralovjeta kao "pravilan". Sve te laži plasirane su nešto kasnije i na sednici Saveta narodnih komesara, kojom je rukovodio Lenjin. SNK je takođe ocenio postupak "uralskih drugova" kao "pravilan".
Građani Jekaterinburga zvanično su obavešteni o tome šta se zbilo u njihovom gradu tek 20. jula! Dva su razloga zašto se toliko oklevalo sa izdavanjem ovog kominikea. Prvi je bo "praktične" prirode (trebalo je najpre sakriti tragove zločina), a drugi "političke" (čekao se stav Moskve, kako bi tekstovi bili usaglašeni). Najzad, valjalo ih je usaglasiti i sa kominikeom namenjenim inostranoj javnosti, upućenom 21. jula putem bežičnog telegrafa.

PORED cara, u Jekaterinburgu je streljano u noći 16. jula 1918. još deset potpuno nevinih ljudi. Ako se njima dodaju i Romanovi koji su umoreni u Permu, Alapajevskom i Petropavlovskoj tvrđavi, koji se nisu bavili politikom niti su predstavljali bilo kakvu realnu opasnost po boljševički režim, onda broj nevino ubijenih premašuje cifru od 25. Njihova jedina krivica bila je u tome što su bili Romanovi!
Ono što je takođe ostalo nerazjašnjeno, to je odgovor na pitanje zašto je Jekaterinburg bio zainteresovaniji od bilo kog drugog grada u Rusiji da likvidira Nikolu Aleksandroviča Romanova? Zasada postoji samo jedna natuknica, iz pera engleskog novinara i publiciste Roberta Viltona, autora knjige "Poslednji dani Romanovih", koja je objavljena 1922. Po njemu, u pitanju bila je jevrejska zavera. Ovu tezu podupro je i ruski general i pisac M. K. Diterihs. Uznemirena takvim tvrdnjama, Jevrejska opština iz Londona posetila je dvadesetih godina Sovjetski Savez ne bi li utvrdila koliko u svemu tome ima istine. Ona nije ni mogla niti je pak imala ovlašćenje da se bavi istragom. Zadovoljila se izjavom ministra pravde M. Satrinkeviča da je to "maslo" belogardejaca i na osnovu nje je izdala oštro saopštenje da se u pozadini tih tvrdnji krije - čist antisemitizam.
Poznato je, međutim, da Nikola, njegov otac i deda nisu voleli Jevreje, a ni oni njih. Organizatori ubistva bivšeg cara, Jakov Sverdlov i Isaj Gološćekin, kao i glavni egzekutor Jakov Jurovski, bili su Jevreji. Većina članova Uralsovjeta koji su doneli formalnu odluku da se bivši car strelja, takođe su bili Jevreji. Najzad, i sam Lenjin je po majci (i sada važećem zakonu u Izraelu) Jevrejin. Da li je to bila zaista jevrejska zavera ili puka koincidencija?

KRAJ