Venčanje u Bernu

Po tvrđenju rođaka, potomaka porodice Marić, mala Liza je predata na čuvanje dobrim, plemenitim ljudima koji su je usvojili. Kasnije se, nažalost, razbolela, a zatim ubrzo i umrla. Ali, postojale su i druge dileme i pretpostavke o sudbini Milevine i Albertove kćerke koja, najverovatnije, nikada nije saznala da su se njeni roditelji sledeće godine venčali.
Daroviti, uporni profesor teorijske fizike, vredni Albert Ajnštajn, pokušava i teži, na sve strane, da dobije neko stalno zaposlenje. Još drži privatne časove po raznim gradovima i živi daleko od Mileve. Njegova briga i ljubav prema njoj vidne su iz njihove obimne prepiske.
Nije štedeo emocije prema Milevi, izražavao ih je nežnim epitetima i pokazao da je iskreno voli. Stešnjen grdnjom majke Pauline zbog "devojke koja nije za njega", a privučen Milevinom ljubavlju, bio je rastrzan između dve vatre. Ali je, uvek, bio optimista i veseo. Šalio se, na svoj račun, kako je Bog stvorio magarca da se muči. A sa druge strane, hteo je da pristane na bilo kakvu službu zbog svoje drage. Piše joj: "Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me sprečiti da prihvatim ulogu najnižeg reda. Čim tako nešto dobijem, oženiću se tobom..."
Službovao je u Bernu, na reci Aru, opet kao privatni profesor. Držao časove, po objavljenom oglasu u novinama. Bilo je dosta interesenata za časove fizike i matematike. Solidno su mu plaćali. Ipak, on nije bio zadovoljan službom. Želeo je da predaje na fakultetu u Bernu.
NA poziv svog dragog Alberta, Mileva stiže srećna u Bern.
Rad u Patentnom uredu i sve one pročitane knjige filozofa, pokrenuše maštu čoveka koji će se potruditi da postane drugi Njutn, i uspeti da dosegne svemir. A, eto, sad je i Mileva bila tu da mu pravi proračune i da ga bodri da istraje.
Prvo su se venčali 6. januara 1903. godine. Bilo je veselo i svečano. Mileva, u beloj haljini, dostojanstvena i simpatična mlada, stajala je pored svog mladoženje, mlađeg od sebe tri godine i tri meseca. Tu nebitnu razliku su odmah izračunali kumovi Moris Solovin i Konrad Habiht, sada već najbolji prijatelji porodice Ajnštajn. Toliko su ih zavoleli i cenili da su ih smatrali idealnim parom, najboljim koji su ikad videli.
REŠILA je Mileva da živi za njega. Žrtvovaće se koliko može samo da on uspe u započetom poslu. Nije marila za potpise svojih radova, jer je on bio njen idol, njen mudrac i genije.
U proleće, u mesecu maju, na svet je donela zdravog dečaka, Hansa Alberta.
Sin Hans Albert još više zbliži ovo dvoje mladih tako da su sve slobodno vreme provodili sa njim.
Napredna švajcarska sredina produhovila je ovu plemenitu, ćutljivu, racionalnu, mladu ženu. Ta njena ozbiljnost davala joj je poseban šarm autoritativne kraljice koja vlada osećanjima i energijom. Sve je držala pod kontrolom: dobro bi razmislila pre nego što donese odluku da nešto kaže. Bila je, potpuno, uravnotežena. Studiozno je prilazila spoznaji prirodnih pojava. Te njene izuzetne vrline, Albert je još na studijama uočio, uzeo ju je za saradnika i odabrao za životnu saputnicu. Smatrao ju je najpametnijom od svih žena koje je poznavao. Voleo je da se šali sa njom:
- Nisam želeo da budemo samo kolege i prijatelji, već i ljubavnici. Sad smo, Micika, solidan i uspešan bračni par. Ti si mi saradnik, zar ne - reče.

(Nastaviće se)