U stegama vlasti

Piše: Jovan Tanasijević
MALO sunca na tmurnom Mokranjčevom nebu. Te godine letnje ferije je proveo u Srbiji, pošto mu je Beogradsko pevačko društvo poštom poslalo "dvadeset dukata cesarskih za poputninu." Vesela srca spremao se da se vrati u Minhen. No, državna stipendija se nije dobijala ni tako lako. Trebalo je pre toga da se potpišu "pravila za državne pitomce". Mokranjac ih je potpisao 26. septembra 1880. Pravila su bila stroga i obavezujuća:
"Da će svaki služiti otadžbini u službi državnoj, koja mu se da, onoliko godina, koliko je na strani sa državnim blagodejanijem proveo. Ako ne bi hteo, država ima pravo od njega naplatiti svu sumu koju je na njegovo učenje potoršila,
- svaki potomac dužan je dva puta u godini poslati ministarstvu prosvete izveštaj o sebi i o uspehu u naukama prošloga polugođa. Ko do svršetka pomenutih meseca takve izveštaje ne podnese biće prvi put ukoren, a drugi put kao nebrižljiv vraćen kući,
- koji potomac u svome vladanju lakomislenost, neurednost ili nevaljalost pokaže, ili koji raskošno počne živeti, u drugove se uvaljivati i drugome se čemu osim naukama odavati, odmah će biti natrag pozvan..."


DOBIVŠI državnu stipendiju i 15 dukata cesarskih od Beogradskog pevačkog društva radi izdržavanja, Mokranjac putuje u Minhen.
Prilivi su ipak bili nedovoljni, te se Mokranjac obraća za pomoć i Negotinskom pevačkom društvu. Na sednici društva od 3. februara 1881. rešeno je da "mu se iz kase družine pošalje 120 dinara".
Novac za školovanje Mokranjcu je poslat u ratama, "po 5 dukata cesarskih", s tim da "on na svaku primljenu mesečnu sumu šalje priznanicu svoga učitelja, kao dokument da je novac na navedeni cilj upotrebio". Ulagači su se plašili da poslati novac Mokranjac ne potroši na boemski život. Zbog toga je Mokranjac redovno slao tražene priznanice.
Vasilije Mokranjac, akademik i Mokranjčev rođak, ovako je opisao Stevana Mokranjca:
"Negotinac, rodom, boem po prirodi, naklonjen drugarstvu, kao čovek bio je skroman, nenametljiv, staložene naravi sa urođenim osećajem za meru i realno prosuđivanje."

UZ odobrenje ministra prosvete, Mokranjac stiže na ferije u Negotin da bi pokupio "odabranije od srpskih napeva". Bio je to drugi dolazak Mokranjčev u Negotin, od kad ga je 1873. definitivno napustio. Misli se da je njegova Šesta rukovet, inače prvi put izvedena baš u Negotinu 1892, nastala od napeva prikupljenih za vreme tih ferija 1881. godine.
Mokranjac je smatrao da je Srbiji neophodan teoretičar muzike i kompozitor koji će stvarati po motivima naših narodnih napeva.
"Svirače na pojedinim instrumentima, ako ustrebaju, možemo dobiti odakle hoćemo, ali komponiste, koji će srpski da oseća, srpski da komponuje, ne možemo sa strane dobiti ni po koje novce, on mora da je Srbin i dušom i telom", govorio je ovaj velikan.
U izveštaju ministru prosvete, Mokranjac navodi:
"A što je najvažije, svaka muzička teorija mora da se bazira na fiziologiji uva, da li to shvata uvo kao akord ili ne... A sad nekoliko reči o mom budućem radu, ove godine uzeću kontrapunkt tj. nauku o kompoziciji, i time počinje prava moja sprema za moj budući rad. Ovaj kurs traje tri godine.
Osim toga, nameran sam da ove godine uzmem još nekoliko predmeta na Univerzitetu, ako mi Gospodin Ministar dozvoli i školarinu odobri."

(Nastaviće se)