Bez feninga u džepu

POSLEDNjA stipendija Mokranjcu je poslata aprila 1883. jer je posle toga došlo do obrta o kojem Mokranjac nije mogao ni da sanja. Carsko nemačko Poslanstvo u Beogradu šalje 22. juna 1883. predsedniku Ministarskog saveta, g. Piroćancu, akt sledeće sadržine:
"Čast mi je Kraljevskom Ministarstvu, po saglasnosti sa kraljevskim bavarskim Ministrom spoljnih poslova u Minhenu, dostaviti pretstavku Kraljevskog direktora Kraljevskog muzičkog zavoda, Frajhen fon Perfala, koja se odnosi na besprimerno držanje srpskog stipendiste Mokranjca iz Negotina, i s najlepšom molbom, da povedete nadležni postupak protivu imenovanog, i mene o rezultatu istoga izvolite obavestiti.
"Jednovremeno najlepše molim, da mi najljubaznije izvolite dostaviti i doznačiti za Minhen Kraljevskoj muzičkoj školi pripadajući zaostali honorar u iznosu 60 maraka i 75 feninga."
Predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela Milan S. Piroćanac, o ovom aktu obaveštava ministra prosvete i crkvenih dela Stojana Novakovića, a ovaj piše Stevanu Mokranjcu, državnom pitomcu u Minhenu, sledeće pismo:
"Gospodine,
Uprava Minhenske konservatorije poslala je g. ministru prosvete opširan izveštaj kako o vašem vladanju tako i o učenju. Ovaj vas izveštaj nimalo ne preporučuje već naprotiv u njemu se predstavlja da vi nikako u školu ne idete, da ste sve ispite izbegavali i zbog vašeg brutalnog ponašanja prema direktoru, uprava je odlučila da u toj školi više nemate mesta. Dalje vi ste obmanjivali Upravu, kao da ste pozvani odavde i da zbog nekih vanrednih neprilika u porodici morate odmah školu napustiti i ovamo doći. Kad je Uprava tražila od vas dokaze za to, vi ste sasvim neuljudno napali na direktore. Najzad, vi niste predavali kasi konzervatorije školarinu koja vam je odavde redovno slata, no ste taj novac utrošili na druge poslove. Tako ste i sada još dužni 60 maraka i 75 feninga u ime školarine. Ta se suma morala nanova platiti direkciji preko ovdašnjeg nemačkog poslanstva. Po svemu sudeći vi ste dali dokaze da niste dostojni više državne pomoći koja vam se ovim sa svim otkazuje."
O NASTALOM konfliktu sa direktorom muzičke škole u Minhenu, Mokranjac je podrobno obavesito ministra prosvete osporavajući da se ponašao "raspusno i razvratno" i dokazujući da je i dalje vredan državne pomoći:
"Ja sam tim lakomišljem izgubio poslednjih šest nedelja od predavanja, ali sam zato pre toga radio, koliko mlad čovek valja da uradi, i ja sam osim školskih radova, koji nisu baš tako maleni, i inače radio, i najskorija budućnost pokazaće da sam se ovde ne samo spremao već što god i uradio. Osim svojih školskih radova, osim spreme za docniji rad ugrabio sam vremena, da što god samostalno u svojoj struci izradim, a to je: jedan trio za klavir, violinu i violončelo, jednu fugu za četiri gudačka instrumenta, nakoliko pesama za mešoviti zbor i jednu skicu za službu božiju, koju ću, nadam se, ako bude volje, preko ovih ferija svršiti. Osim ovih radova imam jednu čisto teorijsku raspravu. Ova dela biću tako slobodan, da podnesem Gospodinu Ministru na ocenu kad budem došao u Beograd.
"Na osnovu svega ovoga ponizno molim gospodina Ministra, da mi izvoli povratiti stipendiju, jer sam ja odista bez svoje krivice izgubio. Ako li Gospodin Ministar ne nađe za shodno, da mi povrati stipendiju, to molim da mi se pošalje tromesečje za avgust, septembar i oktobar, jer ja ni feninga nemam, nemam čime da otplatim ni dugove za stan i hranu, koji su se zbog moje male stipendije i usled moje lakomislene revnosti morali pojaviti, a kamo li još da putujem..."
(Nastaviće se)