Biseri iz naroda

Piše: Jovan Tanasijević
DRUŽENjE s pesnicima u kafani "Kod Dardanela" Mokranjacu je mnogo koristilo. Pesnik Dragutin Ilić je iz Vranja doneo oko 60 melodija, a Mokranjac će Ilićevu "Mirjanu" ugraditi u svoju "Četvrtu rukovet". A 1884. godine, Mokranjac je podario Beogradu svoju "Prvu rukovet" u kojoj se nalaze dve pesme srpskih pesnika: "Jarko sunce odskočilo", Đorđa Maletića i "Protužila Pembe Ajša", Jovana Ilića.
U "Rukovetima" Mokranjac ne koristi samo afirmisane pesnike, već i pesnike iz naroda, seljake koji su znali stare pesme iz svojih sredina. Govorio je: - Narod je instinktivno upotrebio ono što učeni kompozitori uče u školama.
To je navelo Mokranjca da "cveće" za svoje "Rukoveti" bere kod seljaka u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni, na Kosovu, pa čak i u Bugarskoj. Brao je cveće bratstva i jedinstva, cveće jugoslovenstva. Vizionarski rad. Nije doživeo da vidi i oseti to ujedinjenje, jer je umro 1914.
Svim tim krajevima odužio se svojim "Rukovetima", svako je dobio cvetak. Istina je: ono što je Vuk uradio u književnosti to je Mokranjac uradio u muzici.

BRANISLAV Nušić, Mokranjčev prijatelj i domaćin kompozitoru na Kosovu, beleži kako je Mokranjac tamo radio: "Organizovali smo tada zajednički rad, svakodnevno probirali sa pazara seljake i seljanke, dobavljeni iz raznih krajeva Kosova poznatiji pevači, te je Steva probavljao sa njima od jutra do mraka, beležeći svaki ton, svaku varijaciju".
Mokranjac Kosovu posvećuje 8. i 12. "Rukovet".
Oteo je od zaborava i muzički obradio više od stotinu pesama. To su postigli još samo: Musorgski i Stravinski iz "ruskog tima", samo što se Mokranjac češće služio citatom naroda.
U svoj Negotin Mokranjac vodi hor povodom otkrivanja spomenika velikom junaku Hajduk Veljku. Bilo je to na Duhove 1892. godine kada je Negotin osvanuo sav ukrašen zastavama, tako silno kako nije bio ukrašen ni onda kada ga je lično knez Miloš posetio, niti kada je Negotin pripojen Srbiji.

OKUPILO se oko 6.000 ljudi iz Negotina i susednih sela. Žurili su u susret svom Mokranjcu. Pište zurle, ječe violine predvodeći masu sveta koja se slivala ispred nove crkve. Pevači iz Mokranjčevog hora s mukom su se probijali kroz razdraganu masu.
U osam časova krenula je služba. Zaječa pesma krajinskih sveštenika, a nešto kasnije zagrmi hor iz Beograda, s kojim je Mokranjac krčio sebi put u legendu. Povetarac je rasplinuo ravnicom reči "Tebe Boga hvalim." Odjeknule su reči "Šeste rukoveti", napisane baš u čast Negotina i Hajduk Veljka. Posle završetka "Rukoveti" - aplauz, a publika je čak tražila da hor ponovo otpeva tu kompoziciju, što je Mokranjac s malim snebivanjem prihvatio.

JEVKA IZ PRIŠTINE
MOKRANjAC je u Prištini boravio 1896. i, između ostalog, zabeležio i ovo:
"Maksim zaljubljen u Jevku. Jevkin otac ne da Jevku. Maksim udesi sa svojim drugom lažnu otmicu. Njegov se drug preobuče u žensko ruvo, sakrije se uveče, a u zoru, na poziv Maksimov, izađe iz kapije Jevkine. Komšije su spazile i puče bruka po celoj Prištini. - Jevka pobegla..."
Prava priča za muzičku dramu.
Književnu dramu po ovom istinitom događaju piše drugi Stevan, Stevan Sremac "Zonu Zamfirovu".
(Nastaviće se)