Čarobnice sa dvora

Piše Jasna Jojić
DOGODOVŠTINE na dvorovima srednjovekovne Evrope, i istorijski zapisi o njima, verovatno su prve "sapunice" civilizacije. Intrige koje su kolale među feudalcima, plemićima i kraljevskim porodicama, pisari su po naređenju beležili. Tako se iz njih danas može videti i koliko je vlastela bila opsednuta čarobnim prstenjem. Najpoznatiji je onaj uz kojeg se, navodno, italijanska porodica Mediči, dokopala vlasti nad celom Firencom i gospodarila tim gradom punih 400 godina, od 14. do 18. veka. Njega je, tvrdilo se, nasledila Marija de Mediči. Uz magiju koju joj je prsten pružao zavela je čak i Henrija IV, postavši tako kraljica Francuske posle njegove smrti.
Neki pisari išli su tako daleko da su tvrdili da je i ona, poput drugih slavnih dama iz porodice Mediči, u svom prstenu imala pregradicu za opasan prah, da je iskoristila nepažnju kralja, drogirala ga i olakšala njegovim neprijateljima da ga lakše ubiju 1610. godine. Marija je odmah preuzela francuski presto i vladala državom do 1617. Tada ju je sustigla i osveta zbog čini koje je bacala na kralja. Njihov sin Luj XIII preuzeo je krunu, proterao je majku s dvora i ona je umrla u strašnom siromaštvu.
JOŠ je zanimljivija priča o uticaju čarobnog prstena na engleskog kralja Edvarda III, koji je živeo od 1312. do 1377. godine. U “Engleskim sudskim hronikama” iz 1376. zabeležen je proces protiv Alise Perers od Anglije, ljubavnice kralja Engleske. Tvrdilo se da je ona uz moći čudotvornog prstena, i drevnih recepata s papirusa egipatskog maga Nektanabusa koje je u prstenu nosila, “odvratila Edvardovu naklonost od njegove kraljice, uključila ga u zabranjene seksualne ludosti i stekla uticaj nad njegovim odlukama na dvoru”.
Na sudu je obelodanjeno da Alisa ima i pomoćnika, čarobnjak u čijoj su kući nađene figure Alise i kralja pomoću kojih je on začarao Edvarda da zavoli, i slepo sluša, ženu, koja "nije čak ni lepa ni mlada".
Čarobnjak je, "utvrdile su" engleske sudije iz tog doba, koristio prstenje kakvo je pravio Mojsije (prsten Zaborava i prsten Sećanja), "kako kralj nijednog dana ne bi bio sposoban da dela, a da se ne posavetuje s Alisom".
Sud je zaključio i da je Alisin moćan prsten kriv što je Edvard III, iako je pokorio celu Škotsku, izgubio ratničku moć tokom plana da zauzme Francusku. On je, dakle, započeo rat poznat kao Stogodišnji rat (1337-1453), ali je često gubio bitke. Zato je sud okrivio Alisu i hteo da je spali kao vešticu.
Edvardovim ukazom, međutim, njoj je život pošteđen, ona je samo zauvek prognana s dvora i iz otmenog društva. Ali čudesna moć njenog prstena nije uništena. Da bi se zahvalila na milosti, i dalje je začaravala kralja, pa ga danas Englezi pamte kao vladara koji je unapredio trgovinu, tekstilnu proizvodnju i započeo demokratizaciju društva tako što je značajno proširio prava engleskog parlamenta.

(Nastaviće se)