Roboti - filmski glumci

DOĆI će, kažu, vreme, i to vrlo brzo, već u ovom veku, kad će razni roboti i inteligentne mašine zameniti čoveka u najtežim i najsloženijim poslovima. Uopšte, sudeći po tehničkim dostignućima koja nas zadivljuju iz dana u dan, izvesno je da će se život u mnogo čemu promeniti. U tom smislu, ponešto se očekuje kao pouzdano i jasno predviđeno, a ponešto će se desiti neslućeno, donoseći ljudima dobro, a možda i zlo.
U Sjedinjenim Američkim Državama već godinama konstruišu s uspehom jednu specifičnu vrstu robota za potrebe kinematografije. Holivudski specijalisti elektroničari, mašinski inženjeri, tehnolozi i biolozi, okupljeni u specijalnim studijima, koji bi se pre mogli nazvati laboratorijama, usavršili su proizvodnju veštačkih bića - divljih životinja, preistorijskih čudovišta, fantastičnih androida - stanovnika drugih planeta, raznih Godzila, Džabahata, Mogvaja, za razne naučnofantastične filmske produkcije, za scene borbi čoveka i zveri, za prizore horora. Proizvode se nepostojeća, u mašti stvorena, ali i postojeća stvorenja takve uverljivosti, da je ljudskom oku nemogućno da razlikuje prirodno od veštačkog. Prvo se skenira autentični prirodni uzorak u raznim pokretima (tigar, medved, krokodil...), zatim se prema dobijenom snimku anatomske strukture gradi metalna konstrukcija sa pokretnim udovima, repom i vilicama, tako zglobljenim da - pošto budu zaodenuti sintetičkim krznom, imitacijama ljudske kože ili “aždajinom krljušti” - mogu veoma elastično da se kreću i gibaju, gotovo isto kao bića sa mišićima i kostima.
Medved-robot, recimo, sličniji je u filmskoj sceni medvedu i od pravog medveda u divljini! Koliko je ovo tehničko dostignuće značajno za producente, ne treba posebno isticati. Niko ne bi gurnuo pred razjarene zveri Silvestera Stalonea, Brusa Vilisa, Šona Konerija ili Harisona Forda... Još kad bi bili izrađeni i roboti u ljudskom obliku, koji bi mogli da tumače filmske uloge umesto ćudljivih i sujetnih zvezda, izbegao bi se rizik njihovog povređivanja ili gubitak novca zbog otkazanog snimanja kad protagonista dođe pripit i izazove skandal. Postoje predviđanja da će se u pomenutim laboratorijama uskoro konstruisati dvojnici glumaca, roboti-dubleri, koji bi ih uspešno zamenjivali u opasnim scenama.
ROBOTIZACIJA postepeno prodire u mnoge sfere života. Recimo, već nekoliko godina u svetu se održavaju neobični šampionati u fudbalu, sa malim teledirigovanim igračima-robotima. Ova igra je nastala u Južnoj Koreji, a ubrzo je osvojila Ameriku, Japan i neke evropske zemlje. Profesor Jong Hvan Kim iz Južne Koreje, koji je sa ekipom saradnika demonstrirao robotizovani fudbal tokom međunarodnog simpozijuma naučnika-robotičara u Bremenu 1998, rekao je da se konstruktori koriste “kompjuterskom tehnologijom, sistemom grafičkih interfejsa, softverom i sistemom inteligentnih robota, odnosno veštačkom inteligencijom.”
Robotizovani fudbal treba posmatrati kao potpuni integrisani sistem u kome su primenjene sve grane elektro i mašinskog inženjeringa, upravo isto onako kako je osmišljena i tehnički realizovana šahovska partija između AJ-BI-EM-ovog kompjutera i velemajstora Kasparova. Koliko su fudbaleri-roboti, ili bolje rečeno njihovi upravljači iz daljine, postali popularni, svedoči održavanje tri kvalifikaciona takmičenja - američki kup, azijski i evropski šampionat.
Akademik Miomir Vukobratović, Beograđanin, u svetu priznati i ugledni stručnjak u sferi robotike, rado govori o istraživanjima i dometima nauke koja, zahvaljujući inteligentnim mašinama različite namene, uspešno rešava mnoge ozbiljne probleme čovečanstva. U slučajevima havarija u nuklearnim elektrocentralama, recimo, umesto čoveka uvode se dirigovani roboti da bi otklonili kvar. Isto tako, inteligentni mehanizmi, uz pomoć senzora i hidraulike, reaguju na seizmičke potrese i sprečavaju rušenje višespratnica ili mostova, zasad najviše u Japanu. Svugde gde osetljivi ljudski organizam ne treba da se izlaže štetnom dejstvu hemijskih procesa, radioaktivnom zračenju, previsokoj temperaturi i svetlosnom blesku, programirani i izdaleka usmeravani roboti mogu da obave i najsloženije operacije. Već su uveliko u primeni u komorama za lakiranje automobila, u topionicama metala, ili kao nezamenjivi vatrogasci koji mogu da uđu u središte požara...
Profesor dr Gerd Hircinger, nemački robotičar, kaže:
- Mnoge zahvate roboti mogu da obave bolje od ljudi. To su, na primer, kamere koje u hirurgiji mozga pomažu da se sonda uvede precizno, bez podrhtavanja. U dosadašnjoj praksi se dešavalo da ruka hirurga pogreši za nekoliko milimetara, što može biti kobno. Robotima se takve greške ne dešavaju...
Zvuči fantastično, ali sasvim je realno da u narednim godinama bude ostvariva teledirigovana hirurgija, koja je do sada bila u eksperimentalnoj fazi. A to znači da će lekari, hirurzi, recimo iz Londona ili Moskve, pomoću kompjutera i sistema daljinskog upravljanja, operisati pacijente u Beogradu ili Njujorku.
- Trenutno sam zaokupljen širom primenom mehaničke šake, to jest robitičke ruke - čuli smo od japanskog vodećeg robotičara profesora Aiguru Arimota. - Do sada, roboti su se u Japanu uglavnom upotrebljavali u fabrikama. Ali, u našoj zemlji nastaje doba starijih osoba. To će biti naročito karakteristično za dvadeset prvi vek, kad će broj ljudi starijih od 65 godina biti dominantan. Znači, moraćemo u budućnosti da primenjujemo robote i mehaničke sisteme u negovanju i zbrinjavanju starijih.
U Japanu su roboti već “zaposleni” kao medicinske sestre: opslužuju pacijente u nekim bolnicama, donose im lekove i hranu, pomažu im oko obavljanja fizioloških funkcija... Uvedeni su u život i “roboti-konobari”, koji raznose narudžbine, nalivaju gostima piće, naplaćuju račun... Francuski stručnjaci su usavršili robote - mašine za pranje prozora na visokim zgradama ili za uklanjanje nečistoće sa staklene piramide u dvorištu Luvra, ali i robote za transport tereta u stovarištima i industrijskim halama.
- U gotovo sve oblasti ući će veštački um - kaže američki profesor visokog renomea dr Ali Sirig. - Ući će u medicinu, građevinarstvo, biotehnologiju - u minuciozne zahvate u proučavanju mikroorganizama. Isto tako, u poljoprivredu, saobraćaj, istraživanja morskih dubina. Mnogo smo postigli sa automatima za rad pod vodom. To obuhvata sve - fiksne morske platforme, plutajuće cevovode, utovar i istovar brodova, osposobljavanje podmornica da bezbedno prevoze naftu...
(Nastaviće se)