Mračna strana uma

PiŠe: Miodrag - Mija ILIĆ
GRUPA američkih istraživača prikazala je na simpozijumu u Bremenu video-zapis sa snimcima autobusa bez vozača! Vozilo se kreće velikom brzinom i uspešno zaobilazi sve prepreke, pretiče oprezno druga vozila, sledi krivine puta, vođeno veštačkom pameću kojoj su refleksi najjača strana. Ovaj izum najavljuje povećanu bezbednost vozača i putnika u javnom saobraćaju, jer ugrađeni robot pomaže čoveku da ne pogreši dok sedi za volanom. Zar ponešto od ovog dostignuća nije već ugrađeno u luksuzne putničke automobile nove generacije? Automobili koji se već koriste, sopstvenim elektronskim mozgom spasavaće u budućnosti još uspešnije umornog ili neveštog vozača od kobne greške, i reagovaće, sve preciznije, refleksima koji nadmašuju prirodne mogućnosti čoveka.

Ostavimo robotiku za trenutak po strani. Tragajući za vozilom budućnosti, najveći proizvođači konstruisali su automobile sa pogonom na bazi novih tehnologija. U Japanu je "Tojota" počela prodaju vozila sa hibridnim motorom, što će reći i na elektriku i na tečno gorivo. Sa veštačkom pameću kretaće se i elektromobili, koje usavršavaju "Dženeral motors" i "Ford".

Nauka i tehnologija - onaj humanistički i progresivni sloj istraživača - zalažu se za dobrobit čovečanstva, za kreiranje novog sveta u kome će se živeti srećnije i bezbrižnije.
Postoji nažalost, i ona druga, mračna strana ljudske pameti, demonska, u službi uništavanja i ubijanja, to jest političkih ciljeva i ratne industrije. O tome svedoče nuklearne eksplozije, stavljene delimično pod kontrolu, ali koje nas povremeno neprijatno iznenade; zatim lansiranje raketa, usavršavanje borbenih letelica i isprobavanje sve monstruoznijih sredstava za masovno ubijanje. U ovom kontekstu zanimljivo je rezonovanje ruskog akademika Valentina Belakonja, konstruktora vasionskih projektila:

- Matematičari se u teoriji o katastrofama služe terminom "krhkost lepote". Lepota je nešto veoma složeno i nestabilno. Krhko. Nuklearno oružje je faktor ugrožavanja krhkosti, ali i faktor očuvanja onog što postoji na ovom svetu. Da nema nuklearne bombe, mi bismo se već odavno međusobno poubijali noževima. Shvatate? Nuklearno oružje može da zbriše u trenu sve centre kulture, svu lepotu, i baš zato, zbog njegovog postojanja, krhkost lepote opstajava...
- Mislim da je zabrinutost ljudi zbog upotrebe hemijskog i biološkog oružja znatno veća od zabrinutosti zbog pretnje nuklearnim oružjem - smatra Džon Pajk, potpredsednik Federacije američkih naučnika i direktor Programa za istraživanje vasione. - Mnogo je lakše napraviti ovakvo oružje, i za razliku od nuklearnog, nije vam potrebno odobrenje vlade ili države. Biološka i hemijska oružja mogu proizvoditi manje grupe, pa čak i pojedinci. U prošlosti ovakvo oružje je već bilo korišćeno i bojim se da u narednim godinama može dospeti u ruke terorističkih organizacija.
- U budućnosti, ratovi će se voditi elektronskim sredstvima - rekao nam je Aleksej Mitrofanov, predsednik Komiteta za geopolitiku ruske Dume. - Ljudi neće trčati preko polja kao što smo videli u Čečeniji, što je bilo nalik na insert iz Staljingradske bitke. Novi ratovi vodiće se iz fotelje, pored kompjutera, kad programer podmeće neprijatelju lažne ciljeve i remeti njegove elektronske komunikacije... Amerikanci se, prema podacima kojima raspolažem, ozbiljno bave pitanjem naseljavanja Meseca, s namerom da Zemljin satelit upotrebe u strateške svrhe. Smestiće tamo gomilu oružja...
Mesec kao ratno ostrvo u svemiru, kao tačka na koju bi se proširila ovozemaljska pohlepa i težnja ka vladanju, nije daleko od pameti. Artur Klark je još osamdesetih godina upozoravao svet na opasnost od zloupotrebe kosmosa, u vreme kad je predsednik Regan ubedio američki Kongres da se suma od 55 milijardi dolara uloži u projekat “Rat zvezda”, odnosno u zamisao o tome da se nuklearne bombe lansiraju u svemir, i da kruže oko Zemlje u orbiti na visini od 130 kilometara. Njihovi ciljevi bili bi sateliti protivnika Amerike, ali i objekti na zemlji. Bivši državni sekretar za odbranu Harold Braun nazvao je ovaj projekat “najneodgovornijim aktom jednog američkog predsednika”, budući da se Regan nije konsultovao sa Ujedinjenim nacijama, niti je svetsku organizaciju obavestio o nameri da hladni rat prenese u kosmos. To je bio, zapravo, početak američkog ignorisanja međunarodne zajednice, koje otada postaje sve očiglednije i bezobzirnije.
Ko poseduje vasionu? - tema je polemike u Sjedinjenim Državama koju je pokrenula fondacija "Rat i mir" povodom knjige Aleksa Lajtmana. Ovaj politikolog veli da je "Amerika jedini mogućni garant bezbednosti i slobode u vasioni..." Istaknuti naučnici i publicisti zalažu se, međutim, za široku međunarodnu kooperaciju u istraživanjima i miroljubivom korišćenju vasione, koja nipošto ne sme biti pretnja siromašnijim zemljama i onima sa nedovoljno razvijenom tehnologijom.
Neki poduhvati, obavijeni misterijom, podstiču zabrinutost i po ko zna koji put navode na pitanje da li će samoubilački instinkt u čoveku, vođen slepim egoizmom i težnjom ka apsolutnoj moći, odvesti svet u katastrofu? Drugim rečima, da li će se ostvariti mračne prognoze o vaspostavljanju neograničene fizičke sile nad celim čovečanstvom, sposobne da iz jednog centra upravlja sudbinom miliona ljudi?
Saznanja o nekim eksperimentima koje finansira američka vlada, užasnula su mnoge naučnike, nekorumpirane političare, ekologiste i aktiviste humanitarnih organizacija, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u mnogim drugim zemljama. Iz tekstova objavljenih na Internetu, iz razmene frapantnih informacija, saznajemo šta se dešavalo i šta se još dešava u istraživačkim centrima i laboratorijama Ratne mornarice i Vazduhoplovstva SAD. Štaviše, izgleda da ni establišment u Vašingtonu nije godinama bio u potpunosti obaveštavan o opasnim projektima koji su gutali milijarde dolara.
Reč je o alarmantnom (i kontroverznom) poduhvatu pod nazivom HAARP čija je suština u agresivnom delovanju na jonosferu, s ciljem da se beskonačna energija zaštitnog Zemljinog omotača iskoristi za novu tehnologiju, pomoću koje bi bilo omogućeno uništavanje objekata na zemlji, pod zemljom i u vazduhu...

(Nastaviće se)