Gradovi pod vodom

Piše: Miodrag - Mija Ilić
KAO da se ostvaruju apokaliptične vizije Jovana Bogoslova o promeni klime na Zemlji, o izumiranju životinja, ptica i riba. Ranjena, opljačkana i uznemirena, pretrpevši svakojaka zla i nasilja, priroda se surovo sveti čoveku. Uragani i poplave, zemljotresi, snežne nepogode i beskrajne suše, sve češće i strašnije pogađaju Zemlju poslednjih godina, upozoravajući nas na još veće opasnosti.
Setimo se samo nuklearnih eksplozija u pustinji Nevade, zatim u Sibiru, pa eksplozija pod zemljom ili onih u dubinama okeana, blizu ostrva Mururoa i Tangataufa, između 1991. i 1995. I degenerativnih posledica koje su usledile i dobile u zamahu posle indijskih i pakistanskih podzemnih ispitivanja efekata nuklearnog oružja 1998. Jedna od posledica velike koncentracije gasova jeste zagrevanje planete, a ono je već počelo da izaziva otapanje ledenog pokrivača Antarktika. Ogromne količine ledene vode, kako se predviđa, poremetiće morske struje i izazvati opšte opadanje temperature. Dakle, zagrevanje i hlađenje Zemlje treba shvatiti kao jedinstven proces. Nivo svih mora podići će se za oko 70 metara, pa će se mnogi gradovi naći pod vodom. Kako će se ovaj ciklus poremećenih prirodnih uslova završiti u budućnosti, teško je zamisliti. Činjenica je da čovek, zarobljen sopstvenim umom i osvojenim tehnologijama, neće moći tako lako da osujeti predvidivi tok promena.
Svet će se drastično promeniti, a po mom mišljenju najvažnija promena koja će se dogoditi u narednih od 100 do 200 godina jeste promena klime - zabrinut je akademik Vladimir Klimenko, rukovodilac Laboratorije globalnih problema energetike u Moskvi. - Promeniće se, recimo, mesta padavina, pa tamo gde su sada pustinje biće stepa; i obrnuto, tamo gde su sada šume mogućno je da će biti pustinje....
Gigantski problem je pred nama - slaže se Ginter Ferhojgen, nemački socijaldemokrata, funkcioner vlade i Evropske unije - ako nam uspe da razvijemo siromašne zemlje, odnosno ukoliko se same razviju i dostignu životni standard Amerikanaca, Kanađana, Japanaca ili Nemaca, i ukoliko se to desi pod istim uslovima proizvodnje i potrošnje dobara kao u bogatim industrijskim zemljama. Ekološki sistem biće preopterećen i to vrlo brzo. Potrebno je samo da zamislimo šta će se dogoditi ako milijarda Kineza bude imala isti broj automobila, frižidera, televizora, komunikacionih sredstava, klima-uređaja, to jest onoliko koliko imaju Amerikanci. To Zemljina kugla ne može da izdrži.

SVI ljudi žive na istoj planeti, ovoj jedinoj koju imamo. Svi delimo iste okeane i mora, delimo isti vazduh. Ali, svi ljudi, nažalost, nemaju podjednak odnos prema prirodi. Objavljeno je da svakoga dana izumre od pet do šest vrsta živog sveta!
Voda, životodavni faktor naše planete, čini se da je najviše napadnuta ekspanzijom tehnologije. Osim izlivanja industrijskih otrova i nafte iz havarisanih brodova, sistemi za navodnjavanje unose u mora i okeane smrtonosne supstance veštačkog đubriva, izazivajući ipoksiju, to jest manjak kiseonika u vodi. U morima nestaju mnoge vrste riba. Na ivici istrebljenja su ajkule, delfini, kitovi i kornjače...
Posebnu nevolju čini nuklearni otpad, koji se transportuje kopnom i morima, uz veliki rizik. U Francuskoj se za strane naručioce izdvaja plutonijum iz korišćenog nuklearnog goriva, i vraća, na primer, u Japan, kroz Karibe i Panamski kanal, i to jednom do dva puta godišnje. Rusija lageruje nuklearni otpad nedaleko od Murmanska, blizu polarnog kruga, a Britanija negde na zapadnoj obali Škotske.
Dejstva takve vrste kao što su atomska - izražava svoju zabrinutost ruski genetičar Kudrajcev - jedan su od najgorih fizičkih faktora koji izazivaju promene naslednih informacija ćelije, odnosno - ako se takav uticaj ustali - u narednim pokoljenjima pretvara se u mutaciju. Preživljavaju i bivaju obuhvaćene pozitivnom selekcijom samo one vrste živog sveta koje su dovoljno otporne u određenim uslovima...

OPASNOSTIMA po zdravlje i opstanak suprotstavljaju se, međutim, neke pozitivne tekovine i dostignuća moderne nauke. Nasuprot crnim vizijama stoje poboljšani uslovi medicinske zaštite, doduše nejednako u raznim delovima sveta. Medicina se bori protiv posledica nusprodukata tehnološkog progresa, nezdrave ishrane i naopakog načina života, kao što su rak i druge teške bolesti, recimo srca i krvnih sudova. Da li će u dvadesetprvom veku čovekov um pobediti dva najveća savremena zla - kancer i sidu?
- Proveo sam 27 godina lečeći rak glave i grla - rekao nam je ser Donald Harison, poznati hirurg, predsednik Kraljevskog medicinskog društva u Londonu. - Kao i na početku, ljudi se nadaju da će lek biti pronađen i da će živeti duže. Uprkos izvesnim uspesma, mislim da su male šanse da se situacija bitnije promeni, jer ljudi neće prestati da puše i piju prekomerno, jer će ukupni uslovi života i dalje biti štetni... Molekularna biologija će nam objasniti zašto ljudi oboljevaju, ali nam još za dugo neće pomoći u lečenju.

(Nastaviće se)