Kao u carstvu pčela

Piše: Miodrag - Mija Ilić
GENETSKO inženjerstvo je do sada dalo izvanredne rezultate u stvaranju otpornih kultura biljaka i u preoblikovanju organizama životinja, čime je znatno unapređena poljoprivredna proizvodnja. Ali, i na ovom polju počela je komercijalizacija. Za 3.000 dolara, firma "Klonapet" u Americi zamrzava ćelije kućnih ljubimaca - pasa, mačaka, trkačkih konja - da bi naplatila dvostruku sumu ako ljubimac bude uspešno kloniran. Za mnogo veću sumu, na drugim institutima, mogućno je (ilegalno?!) ugovoriti sopstveno kloniranje.
- Kloniranje čoveka ima razne posledice - rekao nam je kineski bioetičar Zenzung. - Na primer, pogledajte koliki je procenat uspešnog kloniranja ovaca. Možda od nekoliko stotina ispadne tek jedna. Postoji verovatnoća da bi u postupku kloniranja čoveka postotak bio još manji. Znači, koliku cenu treba platiti i da li je sigurno da rezultat kloniranja ne bi bila neka deformacija, nedovršeni embrion ili dete. Konsekvence sežu dotle, i zbog toga mislim da to nema smisla. S druge strane, postoje problemi pravne prirode. Naime, postavlja se pitanje da li bi klon bio brat ili sin kloniranog. To je veliki problem, zar ne? Za blizance možemo da kažemo da su prirodni klonovi, ali, između dvoje blizanaca postoji samo nekoliko minuta vremenske razlike, dok kod klonova ta razlika može da bude od 20 do 30 godina. Dakle, šta je klon kloniranom, brat ili sin? Teško da se to pravno može rešiti. Naravno, javljaju se i drugi problemi, ali, sve u svemu, smatram da nema razloga za kloniranje ljudi.
ONO što je najbitnije u ovoj priči na granici fantastike jeste dalje prodiranje u tajne same suštine života, rešavanje enigme genetskog nasleđa čoveka, potpuno razumevanje funkcija ljudskog organizma, što će, razume se, izazvati revoluciju u medicini dvadeset prvog veka. Mogućnosti zloupotreba i manipulacija su istovremeno beskrajne. Naviru mnogobrojna pitanja: da li će neki genetičari ilegalno proizvoditi monstrume, na primer ljude bez glava, radi unosne transplantacije njihovih organa? Da li će se kloniranjem bogatih javiti nove klase izmenjenih osobina, nadljudi? Ne postoji li opasnost od programiranog rasizma? Da li će genetika pokušati da razvija određene osobine ljudi, težeći ka stvaranju planirane podele rada kao u pčelinjem carstvu? Hoće li postojati po takvom planu superinteligentni, superhrabri, supermuzikalni i tako dalje? Možda i ljudi lišeni svake osećajnosti, slepi izvršitelji? Šta ako se jave hibridi ljudi i životinja?
- Što se tiče zloupotreba - ohrabruje nas akademik Kudrjavcev - uzmite bilo koju dobru stvar, može se zloupotrebiti što god hoćete. Uzmite klasičan atom, taj atom može biti upotrebljen za potpuno uništenje čovečanstva, a može biti iskorišćen za predivan život tog istog čovečanstva. I zato, plašiti se kloniranja - čini mi se da ne treba. Danas kloniranje zapravo predstavlja čisto tehnološki a ne naučni problem.
Gradovi su zbir frustracija, a ljudi zatočenici tehnike, buke, fizičkog, hemijskog, elektromagnetnog, informativnog i moralnog zagađenja, raznih rizika i emotivnog otuđenja.
TELEVIZIJA i drugi mediji, svakodnevnom presijom na emotivni i etički sistem čoveka, naročito dece i mladih, podrivaju duševnu stabilnost i mir. Konfliktne situacije u saobraćaju, mobilni telefoni, moderna sredstva komunikacije, kompjuteri, povećavaju tenziju. U Americi, u Belmontu, bolnica "Meklin" otvorila je kliniku za lečenje zavisnika od interneta, koji postaje opsesija i manija svoje vrste.
- Postoji izvesno ukalupljivanje - iznela nam je svoje opservacije dr El Sajed el Sadavi, poznati egipatski psihijatar i književnica. - Mediji nas ukalupljuju kako bismo se usaglasili sa globalnom ekonomijom. Stvaraju ono što nazivamo globalnim potrošačem. Ja sam protiv tradicionalne psihijatrije, jer većina psihijatara pokušava da pomogne mladim ljudima da se prilagode postojećem sistemu, i to nazivaju mentalnim zdravljem: adaptacija, konformizam, sposobnost življenja po pravilima. Ali, to nije pravi postupak. Mislim da je potrebna pobuna. Kao psihijatar, pomažem ljudima da se suprotstave. Postoji veza između pobune, disidentstva, stvaralaštva i mentalnog zdravlja. Moraju da znaju da je nužno da žive skromno, na drugačiji način, da ne smeju da vole samo novac i prestiž, da ne pristaju na konvencije potrošačkog društva, da čine koliko god mogu protiv uzurpacija ljudske slobode...
Robotika, automatski sistemi, teledirigovan rad na opasnim mestima, upravljanje stihijama i katastrofama, osvajanje kosmosa, novi, čistiji izvori energije, spasavanje prirode i zdravlje ljudi, i najzad povezanost, saradnja svih zemalja i nacija u ostvarivanju zajedničkog dobra - trebalo bi da bude put nauke u dvadeset prvom veku. U protivnom, zloupotrebljena, u rukama egoističnih interesa, nauka će biti instrument dehumanizacije i bumerang celokupne istorije ljudskog društva.

KRAJ