Na meti novinara

KADA je Irak 1990. godine izvršio invaziju na Kuvajt, Osama je bio besan na ideju da Sjedinjene Države koriste Saudijsku Arabiju kao bazu za svoje snage. On je saudijskom kralju Fahdu ponudio da se njegovi avganistanski ratnici bore protiv Sadama Huseina. Neki od religioznijih prinčeva su smatrali da je Osamina ideja dobra, međutim, kralj Fahd je to odbio.
Osama je počeo da priča o korupciji i moralnom padu vladajuće kraljevske saudijske porodice i o Amerikancima koji su ih branili. Na kraju, morao je da napusti zemlju i da se nakratko skloni u Sudan. Pošto su sudanski tenkovi blokirali imanje na kojem se nalazio sa naoružanom stražom, Osama je bio primoran da napusti i tu zemlju i vrati se u Avganistan.
U to vreme, iako smo već bili razdvojeni, Jeslam i ja smo još održavali kontakte. Redovno mi je prenosio vesti iz Saudijske Arabije i porodice Bin Laden, uključujući i to gde se nalazi Osama. Rekao mi je da Osamina moć jača uprkos izgnanstvu i da mu zaštitu pružaju konzervativni pripadnici saudijske kraljevske porodice.
Kada je 1996. godine eksplodirao kamion-bomba digavši u vazduh stambenu četvrt u kojoj su živeli pripadnici američkih snaga u Dahranu, u istočnom delu Saudijske Arabije, pominjalo se Osamino ime kao mogućeg krivca. Bila sam zaprepašćena, ali sam znala da je to sasvim moguće. Ko bi drugi mogao da raspolaže tolikom količinom eksploziva u jednoj dobro kontrolisanoj zemlji? Osama je bio ratnik, zilot, član porodice koja je imala zajedničko vlasništvo Organizacije Bin Laden, najbogatije i najmoćnije građevinske kompanije u Saudijskoj Arabiji. Poznavala sam Osamine žestoke, ekstremne stavove i duboko u sebi, osećala sam da je sposoban za strašno, slepo nasilje.
Pošto su se napadi odvijali u sledu jedan za drugim, počela sam da čitam o Osami sve što bi mi dopalo ruke. Posumnjala sam da Osama stoji i iza događaja od 9. septembra 2001. kada je objavljena vest da je izvršen napad na avganistanskog borca Ahmeda Šaha Masuda (Ahmed Shah Massoud). Prišla sam televizoru sa osećanjem gađenja. "Ovo je Osama. Sprema se za nešto stvarno grozno." "Karmen, opsesivna si", prekorio me je jedan prijatelj. Ali ja sam znala.
Priželjkivala sam da grešim.
Nikada mi ne bi palo na pamet da Osama planira napad na srce Njujorka.
U danima, koji su usledili posle napada na Svetski trgovinski centar, naši životi odvijali su se ispred malih ekrana, uz vesti.
Stalno sam razmišljala: "Šta da je Vafa bila tamo?" Duboko sam saosećala sa tim majkama, sa tom decom.
Moje tri kćeri bile su ophrvane tugom i nevericom...
Jedva da sam izlazila iz kuće. Novinari su neprekidno zvali: ja sam bila jedina s prezimenom Bin Laden u Evropi čiji se telefonski broj nalazio u imeniku. Zvali su prijatelji; glasovi su im bili napeti. A onda su prestali da zovu. Ubrzo sam postala persona non grata. Ime Bin Laden plašilo je i najveće profesionalce. Novoosnovana advokatska kancelarija je odbila da preuzme moj razvod, te sam odjednom ostala bez advokata.
(Nastaviće se)