Pretnje smrću

Ironija je što smo se mi identifikovale sa žrtvama i patile sa njima, a spoljašnji svet nas je smatrao agresorima. Našle smo se u kafkijanskoj situaciji, posebno Vafa. Posle četiri godine prava, budućnost Vafe bila je u Njujorku. Njen stan nalazio se svega nekoliko blokova od Svetskog trgovinskog centra. Danonoćno je pričala o svojim prijateljima u Njujorku. Osećala je da treba da bude u Njujorku, želeći da se momentalno vrati.
A onda su jedne novine objavile vest da je Vafa bila obaveštena i da je napustila Njujork svega nekoliko dana pre napada. To uopšte nije tačno. Vafa je sa mnom bila u Švajcarskoj od juna meseca. Druge novine su preuzele priču; pisalo je da je Vafa unapred znala za napad, da ništa nije učinila da zaštiti ljude i domovinu koju je volela.
Prijateljica koja je ostala u Vafinom stanu u Njujorku zvala je da nam kaže da su počele da stižu i pretnje smrću. Razumljiva reakcija: kako stranci da naprave razliku između svih koji nose prezime Bin Laden?
Znala sam da nemam izbora. Jedino sam ja bila u stanju da odbranim svoje kćerke. Izdala sam saopštenje u kome sam navela da moje tri kćeri i ja nemamo nikakve veze s tim gnusnim, varvarskim napadom na Ameriku, zemlju koju smo volele, čije smo vrednosti delile i cenile. Pojavila sam se i na televiziji. Pisala sam raznim novinama izražavajući naše žaljenje. Moja dugotrajna borba, da decu i sebe oslobodim ideala Saudijske Arabije, bila je jedino što sam mogla da ponudim kao dokaz naše nevinosti; uz naše dobre namere i bol koji smo osećale za Osamine žrtve.
Žudela sam da konačno završim s gorkom borbom protiv porodice Bin Laden i njihove zemlje. A sada sam se našla pred sasvim novom bitkom. Morala sam moju decu da izvučem iz duševne patnje u koju su zapale, jer je njihovo prezime postalo sinonim za zlo, sramotu i smrt.
Tako je moj privatni život postao javna priča.
Ironija je i to što su ljudi oko mene tek posle događaja od 11. septembra počeli da shvataju razmere moje četrnaestogodišnje borbe za izbavljenje iz Saudijske Arabije. Sigurna sam da pre toga ni sudovi, sudije, pa ni moji prijatelji, nisu shvatali koliko veliki je bio moj ulog.
Čak i u mojoj zemlji, Švajcarskoj, o meni su manje-više mislili samo kao o još jednoj ženi uvučenoj u gadnu međunarodnu brakorazvodnu parnicu.
Ali ja sam znala da moja borba seže mnogo dublje od toga. Vodila sam bitku za slobodu sa jednim od najmoćnijih društava, i jednom od najuticajnijih porodica u svetu, da bih spasla moje kćeri od nemilosrdne kulture koja je negirala njihova najosnovnija prava. U Saudijskoj Arabiji one ne bi mogle slobodno ni ulicama da se kreću, a kamoli da izaberu sopstveni životni put. Borila sam se da ih oslobodim tvrdokornih fundamentalističkih vrednosti saudijskog društva, i od njihovog prezira prema tolerantnosti i slobodi Zapada, koje sam naučila da duboko uvažavam.
Devet godina sam živela unutar klana Bin Laden, koji održava bliske i složene veze sa saudijskom kraljevskom porodicom. Moje kćeri su pohađale saudijsku školu. Živela sam u velikoj meri život saudijske žene. Tokom vremena, naučila sam da analiziram mehanizme tog mračnog društva, stroga i surova pravila koja nameće svojim kćerima...
(Nastaviće se)