Šarm lidera

Piše: Karmen bin Laden
Kada sam prvi put upoznala Jeslama, nisam ni sanjala da će taj čovek zauvek izmeniti moj život. Bilo je proleće, Ženeva je bila prepuna turista iz Saudijske Arabije. Moje sestre i ja planirale smo raspust u Iranu i posetu baki, te je majka pristala da jedan sprat naše kuće preko leta iznajmi porodici iz Saudijske Arabije, koja je leto provodila u Evropi. Vitak, mladi Saudijac, obučen od glave do pete u crno, došao je da zaključi taj ugovor. Pogledala sam ga, učtivo mi se nasmešio.
Onda se dogodilo da je moja baka povredila nogu, te je naš put u Iran bio odložen. Bilo je kasno da odustanemo od izdavanja stana. Tako smo sestre i ja celo leto provele šetajući između našeg stana u Lozani i majčine kuće u kojoj su odseli saudijski gosti.
Jeslamova majka bila je, kao i moja, Iranka. Žena tihog, mekog glasa, simpatičnog okruglog lica i crno ofarbane kose. Nosila je dugačke haljine i jednostavnu muslimansku maramu na glavi. Razgovarale smo na persijskom. Jeslamova mlađa braća, Ibrahim i Halil, imali su afro-frizure, i nosili visoke platform-cipele. Mlađa sestra Favzija nije se mnogo razlikovala od evropskih tinejdžerki - nosila je uske majičice, dugu kovrdžavu kosu, ogromne tamne naočare.
Jeslam je bio sa njima. Odmah me je zaintrigirao. Vremenom je Jeslam postao sve zainteresovaniji za mene, počeo je da insistira na tome da njega i njegovu porodicu pratim i po gradu. Imao je dva dobermana za kojima je ludovao. Sa dvadeset i četiri godine, nešto više od mojih prijatelja i mene, Jeslam se dosta razlikovao od nas. Ponašao se kao odrasla, zrela osoba, radeći sve što je hteo. Uz to, delovao je odgovorno, a videlo se da mu je liderstvo nekako u krvi. Za svakog, pa i njegovu majku, braću i sestre, Jeslamova reč je bila zakon. Ubrzo je i moja majka počela s velikom pažnjom da ga sluša. Tek sada vidim da Jeslamov urođeni autoritet potiče iz saudijske kulture u kojoj najstariji sin ima sve atribute vođe klana. U njemu sam tada videla samo čoveka koji mi se udvara, egzotičnog i zgodnog, čije me je prisustvo fasciniralo.
NAŠA veza je polako prerasla u mnogo više od letnje romanse. Jeslam me je sve više uvlačio u svoj privatni život, počeo je da me upoznaje i sa širom porodicom.
Jeslam je ostao u kući moje majke i po završetku leta. Sada je i zvanično bio moj verenik, a to je značilo da sam odrasla osoba, odnosno slobodna. U kući je ponovo posle toliko godina bio muškarac i majci se to mnogo dopalo. Čini mi se da je na neki način počela da oseća da je njena kćerka koju je bilo teško kontrolisati sada postala tuđa briga. Uz to, nije me više ispitivala kuda idem, niti zahtevala da se u određeno vreme vratim kući.
Jeslam i ja izlazili smo u noćne klubove kao i svi drugi mladi parovi u Švajcarskoj. On je dobro igrao, ali ne sa toliko žara kao Salem. Otvoreno mi je rekao da ne bi trebalo da igram sa Salemom u slučaju da on to zatraži. Ako pristanem, Salem će o meni steći pogrešan utisak, rekao je. To je bilo moje prvo uvođenje u mnoga čudna pravila koja su važila u Saudijskoj Arabiji. Ako igraš s drugim čovekom, makar to bio i brat tvog momka, onda te neće poštovati.
Jeslam i ja smo u oktobru 1973. postali i formalno vereni. Majka je sada bila sigurna da ću se udati za Jeslama. Njoj je to saznanje donelo mir a meni slobodu. U novembru sam sa Jeslamom otputovala u Liban...
Počela sam da razmišljam o tome da li da se udam za Jeslama. Bila sam mlada, proganjalo me je gorko iskustvo mojih roditelja. Plašila sam se braka. Nažalost, majci smo već saopštili naše planove, tako da je mašinerija bila pokrenuta i nosila me sa sobom.

(Nastaviće se)