U crnom trouglu

PIŠE: Karmen bin Laden
PORODICA Bin Laden posedovala je šest ili sedam bungalova na samoj obali mora. To su bile male jednosobne brvnare, s kuhinjicom, koje su se napajale strujom iz zajedničkog generatora. Ceo kompleks je bio ograđen cementnim blokovima, sve do mora. Braća su se po običaju povukla u jednu od brvnara, dok smo moje sestre i ja istrčale ka moru. Nekako smo uspele da se zarđalim merdevinama spustimo u vodu, i odmah počele da plivamo. Moja svekrva nas je posmatrala smejući se, spremna da udalji svakog neobazrivog muškarca. Čula sam da je Crveno more nekada bilo raj za ronioce. Okolina je bila zaista prelepa, more najplavlje koje sam ikada videla. Obukle smo se, popile čaj i toplu koka-kolu. Svuda su letele mušice. Kako je uložen napor da se makar malo zabavimo, u skladu s tim smo se i ponašale.
Otišli smo na još jedan specijalni izlet. To je bio moj treći izlazak iz kuće za deset dana. Moja svekrva i jetrva Favzija povele su nas u zlatni suk, jedino javno mesto gde je ženama iz porodice Bin Laden bio dozvoljen izlazak. Šetnja u gomili bezličnih, crnim pokrivenih žena, bio je podvig. Stalno sam se okretala, shvatajući da u gomili "crnih trouglova" ne samo što nisam uspevala da prepoznam članove porodice, već ni rođene sestre. Kada sam se skoro izgubila, morala sam da zovem Favziju da me izvuče iz gomile.
ZLATO je u suku bleštalo sa svih strana; taj sjaj sam mogla da vidim čak i kroz crni veo koji sam nosila. Radnja u koju smo ušle bila je mala, od poda do vrha, prepuna zlatnih brazletni, lančića i teškog prstenja. Cenu nije određivala izrada, već težina. Nakit bi se stavio na vagu, a onda lako izračunala i cena. Dok smo se premišljale šta da izaberemo, čuo se poziv na molitvu. Prodavci su odmah istrčali napolje ostavljajući nas same u radnji.
Nije nam bilo dozvoljeno da se molimo na javnom mestu, jer smo žene, a u Saudijskoj Arabiji je ženama čak zabranjeno da uđu u džamiju. Žene mogu da se mole na javnom mestu samo u okviru ritualne molitve, odnosno na svetim mestima kakva su Meka i Medina. Kad mujezin pozove, prodavci ostavljaju sve i svi odlaze na namaz. Jednostavno, oni su nas ostavili same u prodavnici prepunoj zlata. Vrata radnje čak nisu bila ni zaključana.
U Saudijskoj Arabiji skoro da ne postoji krađa. Drakonske kazne su moćno sredstvo: kradljivcima se jednostavno odseku ruke...
Ta prva, gotovo nadrealna tronedeljna poseta Saudijskoj Arabiji trebalo je da bude nagoveštaj svih problema na koje ću naići. To je bio nagoveštaj onoga što će uslediti narednih decenija koje će zauvek izmeniti tok mog života. Ali ja sam bila veoma mlada i bezazlena. Kada smo nekoliko dana posle venčanja otputovali iz Saudijske Arabije, osećala sam se kao da sam i doslovno pobegla. Ubrzo je nestao i tup osećaj u mojoj glavi. Abaju sam uredno složila i sklonila je u orman. Izgledalo je kao da se ništa nije ni dogodilo: ponovo nas je obuzela nova američka sloboda...


(Nastaviće se)