Harem u džungli

PIŠE: Željko Jokić (6)
SASVIM drukčiji, jednostavniji i bezazleniji - jeste prelazak dečaka iz detinjstva, preko puberteta, u dečaštvo. Pošto se oproste od ranijih igrarija i bezbrižnosti, oni i dalje nastavljaju da se međusobno druže, ali sve više i sa odraslima. S njima odlaze u lov, dobivši svoj prvi luk i strelu sa kojima se uče u praksi kako se gađa divljač ili ptice, dok na reci pokušavaju da love ribu. Isto tako, pod nadzorom starijih, pre svega roditelja, obavljaju izvesne poljoprivredne radove u vrtovima, ili uklanjaju korov i krče šikaru. Nikakav ceremonijal, dakle, ne prati njihov prelazak u zrelije doba, a prvi problemi se javljaju tek kad stasaju za ženidbu i treba da zasnuju porodicu.

Naročito teško je oženiti se ako nije ranije zaručenjem obezbeđena devojka, jer je izbor slobodnih kandidatkinja dosta ograničen: mnoge vršnjakinje mladića već odavno su udate i imaju jedno ili više dece, dok su druge obećane, tj. "verene" i na pragu su stupanja u brak. Izbor se sužava i zbog toga što pojedinci imaju i po nekoliko žena. Recimo, moj domaćin Hasinto imao je tri supruge, njegov brat Alfredo takođe tri, a „bezecovao“ je i četvrtu, bolničar Vičato, pored ranije dve, doveo je iz susednog sela, baš u vreme mog boravka u Platanalu, i treću ženu.
POLIGAMIJA (mnogoženstvo) nije retka pojava u bračnom sistemu Janomama, a različiti su razlozi. Ponekad je muškarac nezadovoljan unapred ugovorenim brakom, pa se naknadno zaljubi u drugu ženu i zatraži njenu ruku. Ili, kad prva supruga ostari, pa ne može više da rađa, tada se ponekad u kuću dovodi mlađa žena. U svim ovakvim slučajevima prethodna žena može da odluči da li će u znak protesta i ljubomore napustiti svog muža i vratiti se roditeljima, ili će, pak, ostati i dalje u braku. Ako reši da ostane, obično zauzme autoritativan stav prema novoj suparnici i može, naročito u početku, da bude svađa, ljubomornih scena, pa i fizičkih obračuna.
Imao sam priliku da vidim dve žene sa ozbiljnim povredama glave. Njihov zajednički muž, Periko, objasnio je da su se tukle motkama sporeći se koja će od njih prva imati polni odnos s njim. Naime, mlađa žena se pobunila što je u tom pogledu dosad uvek bila druga po redu. Smatra se da poligamija uvećava ugled i položaj muškarca, pa neki uzimaju i po četiri-pet žena. Jer, što čovek ima više supruga i dece, to su mu veće mogućnosti za sticanje potencijalnih prijatelja i rođaka, kroz bračne veze sinova i ćerki. Samo, da bi se imalo više žena i dece, potrebno je i dosta mogućnosti za njihovo izdržavanje, pa tu privilegiju mogu priuštiti samo najistaknutiji i najimućniji muškarci u jednom selu.
Ali na taj način se, pogotovo u manjem naselju, sužava ionako mali krug kandidatkinja za brak, zbog čega su mladići ponekad prisiljeni da ženu potraže na strani, u drugim naseljima. U tom slučaju, momak mora i sam da se preseli tamo i, kao budući zet, nekad i po više godina služi ženinim roditeljima, dok mu ovi ne odobre da konačno može povesti njihovu ćerku u svoje selo.
OVA oskudica, kako kandidatkinja za udaju, tako i slobodnih žena, sigurno je jedan od glavnih uzroka neverstava i preljuba kod Janomama. To se najčešće dešava kada je muž, zbog višednevnog lova, odsutan iz sela, pa taj trenutak potajni ljubavnik iskoristi da realizuje dugoočekivane veze sa njegovom suprugom. Preljube su česte i u drugim, običnijim okolnostima, kada se ljubavnici sastaju u šumi ili na kakvom drugom mestu skrivenom od pogleda meštana.
Samo, u ovdašnjim uslovima neverstvo je teško sakriti, a kad se preljubnici otkriju, a pogotovo kad se uhvate na delu, gnevni i prevareni muž odmah izaziva na dvoboj svog suparnika. Takav obračun je surov i obavlja se najčešće tučom motkama i to na jedan specifičan način. Na megdanu stoje dva protivnika sa motkama dugačkim dva-tri metra i debelim kao, recimo, držalja od sekire dva protivnika: razjareni muž na jednoj i ljubavnik njegove žene na suprotnoj strani. Pošto je muž izazivač, on prvi izlaže svoju glavu protivnikovom udarcu. Kad je izdržao udarac i nije se stropoštao na tle, onda i sam razmahne iz sve snage svojom batinom po temenu krivca. Tako se naizmenično udaraju sve dok jedan od njih ne padne na zemlju okrvavljen ili onesvešćen, na šta ne treba dugo čekati. Time se borba ne završava. Rođaci povređenog, videći ga sveg u krvi, uzbuđeni takvim prizorom, često navale sa iščupanim kočevima i drugim toljagama na pobednika u nameri da ga izdevetaju. Onda u njegovu odbranu neretko pritekne rodbina i začas nastane sveopšta tuča u kojoj bude svakakvih posledica. Takvu sliku imao sam priliku da vidim dok sam boravio u Mahekoto-teriju.
(Nastaviće se)