Povratak grešnog sina

ARGENTINAC Andres Serneri, tridesetšestogodišnji vajar, krenuo je da spasava obraz svojoj domovini koja je bila potpuno zaboravila, a moglo bi se reći i otpisala, svog pustolovnog sina Ernesta Gevaru, čoveka čije ime jeste vezano za Kubu i njenu revoluciju, ali koji je do svog sudnjeg dana bio Argentinac.

Serneri je pokrenuo akciju međunarodnih razmera. Zatražio je od Argentinaca i pobornika imena i mita Če Gevare da mu pomognu da u Čeovom rodnom gradu Rosariju, 310 kilometara severno od Buenos Ajresa, podignu spomenik. Akcija je uspela. Serneri je od ljudi iz Argentine, Kanade, Meksika, Australije, Venecuele i Brazila dobio 75.000 bronzanih ključeva od kojih će, kada ih izlije, napraviti četiri metra visoku bistu slavnog "geriljerosa" i postaviti je ispred Čeove rodne kuće u Rusariju. Uradiće to idućeg leta na osamdesetu godišnjicu Čeovog rođenja.




LEGENDA I ROBNA MARKA




OVIH dana u Argentini se štampa marka sa likom Čea. Domovina, koja je 40 godina ćutala, ignorisala, pa čak i grdila svog "grešnog sina", sada kada je njegova legenda dobila svetske razmere, pokušava da ga prigrli. On je u toj zemlji, ipak, proživeo više od pola svog kratkog života, od 1928. do 1954. godine, kada je pošto je diplomirao na medicini, krenuo u avanturu osvajanja sveta i dizanja revolucije. Pokazalo se da je to bio put bez povratka.

Argentinci su Čea vratili na televizijske ekrane, otvorili su muzej u njegovoj rodnoj kući, dali su državljanstvo njegovoj kćerki Aleidi, a ovih dana se u Buenos Ajresu uveliko slavi njegovo ime. Jedna anketa na lokalnoj televiziji pokazala je nedavno da je Če u toj zemlji popularniji čak i od Evite Peron!

Ceo svet ovih dana obeležava 40. godišnjicu smrti Če Gevare. Organizuju se muzički festivali i simpozijumi, prikazuju se dokumentarni i igrani filmovi, a industrija suvenira sa Čeovim likom preplavila je svet.

U Velikoj Britaniji prodaje se pivo u flašama na kojima su utisnuti lik i ime čuvenog gerilca. Njegov lik je na majicama, vrućim pantalonama, na kapama i šoljicama za kafu. Stotine barova u svetu nose Čeovo ime. I u Srbiji ih ima nekoliko sa imenom slavnog revolucionara.

U Meksiku jedna firma prodaje deterdžent u kesama na kojima je utisnut lik Ernesta Če Gevare, i reklamira ga ovako:

"Sa Čeom se pere bolje."

Ali, sve je to bledo u odnosu na ono što se ovih dana dešava u unutrašnjosti Bolivije, u varoši Valje Grande i selu La Igera, mestima gde je Če završio svoj život i svoje gerilsko ratovanje. Tamo su se lik i ime Če Gevare pretvorili u legendu i robnu marku, koja se odavno, a naročito ovih dana slavi, nosi i prodaje u ogromnim količinama.




MAŠTOM DO ZARADE




STAZAMA kuda se kretala Čeova gerila, Bolivijci su organizovali "Čeovu rutu" kojom se ovih dana kreću kolone turista iz svih krajeva sveta.

"Če nam je doveo ovde čak i Japance", kaže Roberto Penja, vlasnik restorana u Valje Grande. "Dolaze sa svih strana i ostavljaju ovde novac. On će izvući ovaj siromašni kraj iz bede."

Indiosi iz La Igere i okoline, koji su svojevremeno izdali Če Gevaru, sada su ga prigrlili. Novinari namernici beleže da "očevici" dramatičnih događaja iz 1967. godine, kada je Če zarobljen i pogubljen, naplaćuju po 20, 50, pa čak i 100 dolara za svoju "priču" o poslednjim trenucima gerilskog vođe.

Neki su se dosetili pa u staklenim teglama prodaju grumenje zemlje kojom je Če gazio.

"Ni danas ne mogu da se oslobodim njegovog pogleda", priča Suzana Osinaga, bolničarka koja je 9. oktobra 1967. godine šmrkom iz gumenog creva "okupala" leš Če Gevare i pripremila ga za obdukciju i prikazivanje novinarima. "Nisam mogla da izdržim njegov pogled, pa sam mu preko lica stavila nekakvu krpu."

Osinaga, kojoj su danas 74 godine, ima pored bolnice u kojoj je prala Čeov leš, malu radnju suvenira, među kojima je najviše onih koji su vezani za ime Če Gevare. Turista uvek ima. Poneko od njih kupi suvenir, a ponekome ona "proda" i neki detalj svoje priče o događanjima iz onog vremena.

Izgleda da je tamo svakom ostalo u nasleđe ponešto od Čea. Jedan tamošnji zubar tvrdi da poseduje zub Če Gevare, a lekar iz Buenos Ajresa ubeđuje novinare da se domogao lekarske torbe koju je Če nosio u prašumi, mada se zna da se on, iako je završio medicinu, nije bavio lekarskom profesijom.




IKONA MLADIH




LIK i delo Če Gevare danas u svetu, a naročito u Boliviji, ima političku, mitsku i komercijalnu dimenziju. Sociolog Atila Boron, Bolivijac, smatra da Če Gevara u političkom smislu nije "prazna majica" sa njegovim likom. "Jeste, niko se ne zanosi njegovom idejom o pokretanju `revolucionarnog zarita`, ali njegova ideja da se valja boriti za socijalnu pravdu i za promenu sveta, još živi."

Kad je reč o mitu vezanom za Čeovo ime, on je dobio neslućene razmere. On je postao ikona mladih generacija. A u komercijalnom pogledu, Če je postao roba koja ima prođu. Na njemu danas zarađuju stotine hiljada ljudi, prodajući postere, majice i razne druge suvenire. U Boliviji je ovih dana to postalo prava industrija.

O tome nemilosrdno otvoreno govori Elisio Baronkos, vlasnik jednog lokala u varoši Valje Grande: "Sada su ovde svi uz Čea. On je preporodio ovaj siromašni kraj. Indiosi godinama zarađuju na njemu i zaista ga drže za sveca. U mnogim kućama noću gori sveća za Čea. A onda su ga izdali i čak za to dobili nagradu. I opet bi ga izdali ako bi kojim slučajem vaskrsnuo..."

U sve se to danas uplela i priča o Čeovim zemnim ostacima, Indiosi iz La Igere i Valje Grande upinju se iz sve snage da dokažu do Čeove kosti nisu odnete na Kubu, da je kopano na pogrešnom mestu i da je njegova večna kuća i dalje u bolivijskoj zemlji, makar se i ne znalo tačno gde je.

O tome priča i senator Antonio Peredo, bliski prijatelj predsednika Bolivije Eva Moralesa. Peredo je inače rođeni i najmlađi brat braće Intija i Koka Pereda, koji su sa Čeom bili u gerili i koji su takođe ubijeni.

"Zatražio sam", kaže Antonio Peredo, "od bolivijskog vojnog vrha da nam daju na uvid izveštaj o obdukciji leša Če Gevare i protokol o njegovoj sahrani. Ta dva dokumenta se još drže u tajnosti, a sigurno bi bacila više svetla na to šta se posle 9. oktobra 1967. godine dešavalo sa Čeovim lešom. Zvanične verzije, koje su date u ono vreme su kontradiktorne. Prvo je rečeno da je ubijen u borbi, a onda je saopšteno da je njegov leš spaljen, a pepeo rasturen po selvi. Onda se pojavilo saopštenje da je sahranjen na neko tajnovito mesto bez ikakvog obeležja".

Iz vojske su Peredu pre neki dan odgovorili da je sve to i dalje "vojna tajna" i da mu ta dokumenta neće dati na uvid.

NADIMAK ČE




KRŠTENO ime Gevare je Ernesto Gevara de la Serna.

Tako se i zvao sve do 1954. godine, kada je stigao u Gvatemalu, gde se pridružio radikalnim latinoameričkim intelektualcima koji su pokušali da rane demokratski režim Jakoba Arbensa od američke intervencije.

"Tu su počeli da ga zovu Če", ispričala je autoru ovih redova Hilda Gadea, koja je između 1955. i 1959. godine bila udata za Čea. "Znate ta uzrečica `če` postoji samo u Argentini i ljudi po njoj čak prepoznaju da su iz te zemlje. Tako su drugovi spontano počeli da ga oslovljavaju sa Če, a onda su u Meksiku počeli tako da ga zovu i njegovi kubanski drugovi."

Sam Če je u jednoj prilici izjavio da je zadovoljan svojim novim imenom koje je dobio spontano i da ga nosi kao da je sa njime rođen.



(Nastaviće se)