Dvojna igra Miloševića

Piše: Veljko Kadijević

ISKUSTVO govori da je vojnička spremnost za odbranu vitalnih interesa naroda uslov da se mirnim putem dođe do pravednog ishoda, pogotovo ako je suprotna strana u prvi plan već istakla vojnu opciju.

Bez obzira na to što je zbog poznatih problema u izvršavanju regrutne obaveze, a delom i usled osipanja kadra do kojeg dolazi pod teretom dramatičnih unutrašnjih previranja, mirnodopski sastav Armije znatno smanjen, JNA raspolaže velikom vatrenom i borbenom moći. Istovremeno se celovito preobražava iz Armije Jugoslavije koja nestaje - u armiju Jugoslavije koja nastaje i koja ima razloga da opstane. Pri tom u njoj treba da bude uvek mesta ne samo za pripadnike naroda koji će ostati u Jugoslaviji, već i za sve one jugoslovenske građane kojima je do slobode i demokratije i koji iz bilo kog razloga žele da se bore za buduću Jugoslaviju i doprinesu raspletu jugoslovenske krize bez daljeg rasplamsavanja građanskog rata.

Podsećam da se 1941. godine, rapadom bivše Jugoslavije, za svega nekoliko dana raspala i njena armija. Istorija se u tom pogledu sada ne ponavlja, niti će se ponoviti. Jugoslavija u obliku u kome je postojala nestaje, ali se JNA u hodu organizuje u armiju države koja može da bude sačuvana u skladu sa voljom naroda koji žele da u njoj žive zajedno u slozi.

Po oceni Štaba Vrhovne komande, nastupio je čas kada se moraju jasno, odlučno i koordinirano preduzimati odgovarajuće političke i vojne mere. Zato predlažem:


DEBLOKADA KASARNI


PRVO, što pre jasno definisati i praktičnim merama oživotvoriti opredeljenja svih koji su za očuvanje jugoslovenske države od naroda koji to žele i njegovih legitimnih predstavnika. Uporedo s tim, izvršiti transformaciju JNA u oružanu snagu Jugoslavije koja će opstati.

Drugo, u delu zemlje koji je spreman da ostane u Jugoslaviji, odmah izvršiti mobilizaciju vojnih obveznika i jedinica u skladu sa operativnim potrebama JNA. To se mora učiniti na maksimalno legitiman način imajući u vidu faktičko stanje pravnog poretka u zemlji. Izvršenjem mobilizacije u neophodnom obimu i primenom političkih, pravnih i ostalih mera koje situacija nalaže, sprečili bismo da se narodima koji su opredeljni da nastave život u Jugoslaviji - unutrašnjom ili stranom silom - nametnu neprihvatljiva rešenja u pregovorima koji su u toku ili na bojnom polju, ako pregovori ne daju rezultate.

Treće, oružane snage SFRJ dosledno će sprovoditi kompletnu Odluku Predsedništva SFRJ donetu u Hagu 18. oktobra 1991. godine. Ako hrvatska strana nastavi da izigrava haškim dogovorom preuzete obaveze, preduzeti odlučna dejstva svim raspoloživim sredstvima i ne zaustavljati ih dok se ne obezbedi deblokada svih kasarni i objekata JNA, kao i efikasna zaštita srpskog naroda u Hrvatskoj do konačnog političkog rešenja jugoslovenske krize.

SRPSKO NEJEDINSTVO


OSTVARENJEM ovih mera, zemlja i vojska imale bi jasan i realan cilj borbe i, što je vrlo bitno, preuzele bi inicijativu iz ruku spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, tako što bi diktirali budući razvoj događaja, a ne kaskali za onima što neprijatelj drsko, ali i vrlo organizovano pokušava da nametne. Mi smo u oktobru 1991. godine imali snage da to uradimo i da brzo porazimo unutrašnje protivnike koji bi pokušali da nas spreče. Za to je bila potrebna odlučnost i brzina, jer smo znali da će neprijatelj, već sutra, pokušati, svim sredstvima, a pre svega razbijanjem našeg unutrašnjeg jedinstva, da tu zamisao onemogući. I zaista, neprijatelj je već istog dana (22. oktobar 1991. godine) počeo da radi širom zemlje na onemogućavanju ostvarenja predložene zamisli i plana njene realizacije.

Na sastanku na kome sam ja izneo ovu procenu i predlog mera bili su prisutni članovi Predsedništva SFRJ iz Srbije sa pokrajinama i Crne Gore, zatim predsednik Srbije, član Predsedništva iz Crne Gore, svi politički lideri i lideri srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Predloge SSNO su prisutni prihvatili bez i jednog glasa protiv ili uzdržanog. Kada smo se razišli i kada je trebalo odmah početi sa realizacijom - precizno je utvrđeno šta, kako, do kada i ko treba da uradi - došlo je do raznih natezanja, do pravog srpskog nejedinstva, što je neprijatelj obilato iskoristio, glavni udar usmeravajući upravo na breše koje smo sami stvorili.

U tom natezanju i razvlačenju predloženih i na rečima prihvaćenih odluka, između ostalog meni je bilo predloženo da preuzmem funkciju predsednika savezne vlade buduće države. Ja taj predlog nisam prihvatio iz dva razloga, prvo - smatrao sam da tu funkciju treba da preuzme neko od istaknutih političkih ličnosti srpskog naroda i drugo - nije trebalo napuštati Armiju onda kada je ona bitna za ishod cele zamisli.

KOL PREDVODI RAZBIJAČE
EVROPSKA zajednica u deklaraciji od 5. jula 1991. godine smatra da Predsedništvo do sada nije ostvarilo punu kontrolu nad JNA, što je gruba neistina. U daljem delovanju Evropske zajednice i njenih raznih organa, oni će se otvoreno staviti na stranu razbijača Jugoslavije. Sve je učinila da podrži snage rata i onemogući snage mira, upravo onako kako je to Nemačka diktirala.
Evo šta o tome, između ostalog, kaže Mišel Kolon, autor knjige `Pažnja, mediji`, u razgovoru sa Frederikom Mozero, novinarom nedeljnika `Telemustiku`:
`Precizno možemo reći da se sve odigralo u Mastrihtu 1991. godine. Na početku nemački kancelar Helmut Kol bio je jedini među dvanaestoricom koji je želeo raspad Jugoslavije. Pariz i London su se formalno suprotstavljali ovakvom razvoju, koji su smatrali opasnim. Kol je nastavio sa slamanjem Pariza i Londona... Kol je ucenio Fransoaa Miterana: `Ako mi ne popustite u pitanju Jugoslavije, Bundesbanka će učestvovati u spekulacijama protiv francuskog franka.` Džonu Mejdžoru Kol je rekao: `Ako se složite sa mnom nećete biti obavezni da potpišete socijalne klauzule iz Mastrihtskog ugovora.` To znači da je Jugoslavije prodata u Mastrihtu i da se zemlja gurnula u rat zbog koristi britanskih gazda i francuskog franka`.