Tajna poseta Moskvi

MOJ tadašnji načelnik kabineta Vuk Obradović dobio je zadatak da tehnički obezbedi put u Moskvu avionom JNA, tako da se to obavi u potpunoj tajnosti. To je bilo vrlo prosto uraditi. On je to, međutim, vrlo loše uradio, tako da je moj put "provaljen" pre nego što sam ja poleteo za Moskvu. Kada sam sleteo na aerodrom u Moskvi, posle pozdrava s maršalom Jazovim, on mi je rekao da ga je to jutro pozvao telefonom jugoslovenski ambasador u Moskvi Runjić i pitao da li i on treba da bude na aerodromu na dočeku jugoslovenskog ministra odbrane. Maršal Jazov mu je odgovorio da ću ja u Moskvi boraviti samo nekoliko časova, da neće biti vremena za nikakve protokolarne aktivnosti, te da ambasador Runjić nije potreban, utoliko pre što u program neće biti uključen niko ni iz Ministarstva inostranih poslova SSSR.

Kolima smo pošli sa aerodrom u kabinet maršala Jazova. Ja sam već u kolima upoznao maršala Jazova sa situacijom u Jugoslaviji i s ciljem moje posete. Maršal Jazov je brzo shvatio situaciju, a njegov komentar je bio da se događaji u Jugoslaviji razvijaju upravo onim pravcem koji sam ja pre pola godine, za vreme moje zvanične posete SSSR, predvideo i njemu izložio. Dodao je da se, nažalost, i u SSSR situacija razvija na način kako smo tom istom prilikom mi predviđali.

Taj razgovor na koji se pozvao maršal Jazov vodili smo pred početak večere koju je naš ambasador u Moskvi priredio za sovjetske goste i moju delegaciju. Trajao je preko jedan čas. U razgovoru smo učestvovali samo maršal Jazov i ja, a prevodilac je bio naš Stefanović. Prevodilac Stefanović je nekoliko puta zastajao pitajući me da li da tačno prevede ono što sam rekao, jer u to vreme nije verovao da ću ja bez ikakve oblande reći Jazovu kako ja vidim situaciju, a i neposrednu budućnost zbivanja, ne samo u Jugoslaviji, već i u SSSR.

U GOSTE JAZOVU

TA VEČERA i razgovor koji joj je prethodio bili su na kraju moje višednevne posete oružanim snagama SSSR, tako da sam imao prilike da se upoznam sa svim onim što se događalo u oružanim snagama SSSR, po direktnim zahtevima i uticaju Zapada, počevši od promene doktrine upotrebe oružanih snaga, koja je tada pretvorena u takozvanu doktrinu samodovoljnosti, pa do pretvaranja formacije oklopne divizije iz ofanzivne u defanzivnu jedinicu, što je svakom vojnički pismenom oficiru i generalu sovjetske armije izgledalo, u najmanju ruku, smešno. Za vreme te posete, ja sam sa delegacijom obišao akademiju "Vorošilov" (to je bila najviša vojna škola SSSR), gde su se nalazila i naša dvojica slušalaca oficira. Sa mnom je bio i maršal Jazov. Načelnik akademije bio je general Rodionov. Posetili smo jedan nastavni čas na kome je po programu izučavana "frontovska operacija".

Meni je osnovna zamisao operacije izgledala čudno, da ne kažem smešno, jer je rađena napadna operacija, a trebalo ju je maskirati kao odbrambenu. Ja sam generalu Rodionovu postavio pitanje da mi tu protivurečnost objasni. On se nasmejao i rekao da to objašnjenje ne bi trebalo tražiti od njega, pa čak ne ni od njegovog ministra odbrane maršala Jazova, koji je, inače, tu prisutan i sve sluša, već od Ministarstva inostranih poslova SSSR i Ševernadzea lično, koji je u to vreme bio ministar inostranih poslova SSSR. Tada general Rodionov nije spomenuo Gorbačova.

Želim podvući da na sve moje reske ocene o situaciji u oružanim snagama SSSR pod uticajem Zapada maršal Jazov nijedanput nije negativno reagovao. Naprotiv. Zato on nije bio ni najmanje iznenađen mojom sadašnjom posetom i njenim ciljem.

Kada smo došli u kabinet maršala Jazova, kratko smo još razjasnili neka pitanja o situaciji u Jugoslaviji i o cilju moje posete. U mome prisustvu, maršal Jazov se telefonom obratio Gorbačovu. Rekao je da se kod njega nalazi general Kadijević, ministar odbrane SFRJ, i vrlo precizno i vrlo korektno preneo moju ocenu o situaciji u Jugoslaviji, dodajući da, kao što se vidi, Zapad u Jugoslaviji radi isto ono što pokušava da uradi i kod njih. Pitao je Gorbačova da li on želi da me primi i da razgovara sa mnom.

GORBAČOV - ZAUZET

DAKLE, sve što je maršal Jazov rekao Gorbačovu, to sam čuo, ali nisam čuo ništa od onoga što je Gorbačov odgovorio njemu. Kada je maršal Jazov meni prenosio stav Gorbačova, nikada više nije spomenuo njegovo ime, nego je glavom upirao u pravcu velike fotografije Gorbačova koja je bila u kabinetu maršala Jazova. Dakle, Gorbačov ni ovom prilikom nije želeo da razgovara sa mnom, kao što me nije hteo primiti ni na protokolarni razgovor šest meseci ranije, kada sam bio sa delegacijom oružanih snaga SFRJ u zvaničnoj uzvratnoj poseti oružanim snagama SSSR. Tada je odredio Jakovljeva da me primi u njegovo ime. Navodno, bio je zauzet pripremanjem plenuma CK o nacionalnom pitanju. Iskoristio sam priliku što je Jakovljev zakazao termin prijema, pa ga naknadno promenio, da odbijem taj drugi termin, jer se poklopio sa već utvrđenim terminom večere koju je naš ambasador u Moskvi organizovao za maršala Jazova, sovjetske admirale i generale i moju delegaciju.

Kada je maršal Jazov saopštio razlog zašto ja ne prihvatam izmenjeni termin prijema, odgovor Jakovljeva bio je da maršal i sovjetski i jugoslovenski generali čekaju. Moj ponovni odgovor Jakovljevu, koji je takođe preneo maršal Jazov, bio je da on, Jakovljev, radi kako hoće, ali da ja tako nešto sebi neću dozvoliti. Moram reći da je takav moj stav obradovao maršala Jazova. Meni je taj necivilizovani gest Jakovljeva dobrodošao, da odbijem susret sa njim, jer sam znao da je on sa Ševarnadzeom bio veliki zagovornik proameričke politike i proameričkih interesa. Znam da je taj moj gest veoma pozitivno komentarisan među sovjetskim generalima koji su saznali za to. Neki komentatori su odmah prepoznali pravu suštinu "nesporazuma", ističući da je očigledno general Kadijević znao za prozapadnu orijentaciju Jakovljeva i tim svojim gestom je to svima dao do znanja.

Iz daljih razgovora koje sam imao sa maršalom Jazovim, koji je sa mnom proveo sve vreme do moga poletanja za Beograd, ja sam dobio jasan odgovor na oba suštinska pitanja zbog kojih sam došao u Moskvu. Odgovori su, nažalost, bili potpuno negativni, i svodili su se na to da na nikakvu podršku SSSR ne možemo računati. Naprotiv. Mi u Jugoslaviji moramo se osloniti na sopstvene snage.

ODGOVOR NEGATIVAN

HTEO bih ovom prilikom da ukažem kako sam tek pre nekoliko nedelja počeo da čitam, na primer, u listu "Izvestija", da je pravi cilj pohoda Zapada na čelu sa Amerikom ne rušenje komunizma i uvođenje demokratije, već, pre svega, ogromni prirodni energetski resursi Sovjetskog Saveza i, prvenstveno, ruskog naroda. Nasuprot vremenu u kome "Izvestija" počinje da piše prave stvari i naziva ih pravim rečnikom, ja sam u knjizi "Moje viđenje raspada" pre 13 godina, između ostalog, napisao: "Poznato je da su mnogi američki stratezi - politički, vojni i drugi - perspektivno i s pravom najviše zazirali od moguće velike ekonomske, pa sledstveno tome, i vojne moći sovjetske države, ako bi ona postala ekonomski efikasna i moderna i počela da na pravi način koristi ogromne resurse koji su do sada spavali kao neki veliki usnuli ekonomski džin."

U vezi sa ovim mojim boravkom u Moskvi želim posebno podvući nekoliko bitnih stvari. Odgovor sovjetskog rukovodstva, posebno Gorbačova, bio je potpuno negativan i krajnje neprijateljski za Jugoslaviju.

Držanje maršala Jazova bilo je krajnje prijateljski, jer je video pravu suštinu problema. Utoliko lakše mu je bilo to videti i razumeti, jer su isti metodi destrukcije koju je Zapad primenjivao u Jugoslaviji, primenjivani i u njegovoj zemlji, što je on, uostalom, u mome prisustvu u telefonskom razgovoru rekao Gorbačovu. Uprkos tome, u razgovoru sa mnom, ovom prilikom kao i u ranijim razgovorima, u SSSR i Jugoslaviji, nikada maršal Jazov nije ni jednom jedinom rečju demonstrirao nelojalnost prema Gorbačovu. Takođe, prilikom ovog susreta, ne samo što nije među nama bilo reči o takozvanom avgustovskom puču u Sovjetskom Savezu, nego ni o bilo čemu što bi, makar na neki posredan način, nagoveštavalo taj čin.


RAZBIJAČ SOVJETSKOG SAVEZA

NE ZNAM da li je tačno, ali sam još pre par godina pročitao u nekim od beogradskih listova da je Gorbačov u jednom od njegovih mnogobrojnih intervjua izjavio kako mu je žao što me nije uhapsio prilikom ove moje posete Moskvi. Nije me iznenadila takva njegova izjava, jer je potpuno na liniji njegove ukupne praktične politike razbijača Jugoslavije. Uostalom, zašto bi prema Jugoslaviji imao drugačiji odnos nego prema sopstvenoj državi, koju je, umesto da ju je reformisao, uspešno razbio, tako da je jedan od direktora CIA, na pitanje da li je CIA zavrbovala i instruirala Gorbačova kako da razbije sovjetsku državu, odgovorio da je to Gorbačov toliko dobro uradio da ga nikakva CIA ne bi mogla tako obučiti.


ŠEVERNADZE I GORBAČOV

JUNA prošle godine pročitao sam u "The Mosconj Times" jednu noticu, da je Ševernadze nedavno objavio svoje memoare i da kao poseban kuriozitet ističe kako su on i Raisa, žena Gorbačova, izvršili odlučujući uticaj na Gorbačova da nastavi pregovore sa Reganom, jer je Gorbačov pregovore prekinuo i naredio da njegov avion bude spreman za poletanje za Moskvu za jedan sat. Ševarnadze tvrdi, prema pisanju "The Mosconj Times", da su on i Raisa uspeli da ubede Gorbačova da nastavi pregovore koji su, kao što se već zna, dalje rezultirali, između ostaloga, raspadom SSSR na najgori mogući način, pre svega po interese velikog ruskog naroda.
(Nastaviće se)